ZASTAVE SU PODIGNUTE-CEKA SE ZNAK TRUBA!?

AIM, Skopje, 11.07.1997

U Zapadnoj Makedoniji mozda nije predratno stanje ali u svakom slucaju ljudi zive u nekom ubedjenju da je "sve gotovo". Nakon pucnjave izmedju demonstranta i policije, u Gostivaru vlada zlokobni mir. Ulice su pune policajaca, retki prolaznici kupuju osnovne namirnice da bi se sto prije zatvorili u svojim kucama i kao da je kod svih odjednom nestala zelja da se o bilo cemu govori. Tacnije, posljednji dogadjaji se analiziraju na veliko ali strogo u poverljivim krugovima. A uglavnom se sve moze svesti na dva "kapitalna" objasnjenja: ono Makedonaca koja uglavnom opravdava i velica akciju policije koja je skinula zastave Albanaca i Turaka ispred opstinskih zgrada u Tetovu i Gostivaru ostaveci na jarbolima samo makedonsku, zatvorila oko cetrsto Albanac na celo sa gradonacalnikom Gostivara Rufi Osmanija i albansko objasnjenje, koje dokazuje da je sve ovo bila cista provokacija kojom ovdasnja vlast njima definitivno obznanila da su oni u Makedoniji nezasticeni. Izemdju ovih dveju istina koje se obicno saopstavaju tihim glasom stoje blindirana vozila MUP-a i policajci koji su blokirali grad. Neki kazu i spremni snajperisti u svim znacajnijim gradskim tackama Tetova i Gostivara.

I u Tetovu je sve obavijeno strepnjom i sutnjom. Sve je u znaku iscekivanja sta ce doneti sutrasnji dan. A kako se necim treba popuniti i dan koji je u toku, prenose se gradom razne price, od onih (opet u zavisnosti dali se "ekspertiza" vrsi u makedonskoj ili albanskoj kafani) da je "dvaglavi orao" definitivno spusten na zemlji i onesposobljen za dalji "let" do onih da u okolnim albanskim selima sve je usijano do eksplozije i da aktivisti ovdasnjih albanskih partija krajnim naporima uspevaju da sprece opstonarodni bunt. Ima tvrdnji da Debar, Struga, Kicevo...samo cekaju na znak "truba" iz Tetova i to kod obostranih tabora, postrojana svaki pod svojom zastavom.

Cini se da je samo vlast "hladnokrvna" i zeli da ostavi utisak da cvrsto drzi stvar pod kontrolom. U zvanicnim saopstenjima vlade i MUP-a govori se o uspesnoj akciji policije u odbrani drzavnog integriteta i sprovodjenja odluke ustavnog suda. Premijer je otisao cak do Gostivara da policiji cestita veliki uspeh i da im pozeli jos vece uspehe. Ministar unutrasnjih poslova posetio je ranjenog policajca da bi ga srdacno pozdravio. U medjuvremenu dvojica ubijih Albanaca u ovim nemirima su pogrebani, ranjeni se lece daleko od ociju javnosti za razliku od policajaca, oko dvesta pretucenih traze pomoc u privatnim ordinacijama plaseci se da ih policija ne odvede u zatvor. Samo ranjene Albance niko ne posecuje, pa cak ni ministri Albanci u ovdasnjoj vladi koji su zvanicno saopstili da je ova akcija sprovodjena bez njihovog znanja. Priznanje koje potvrdjuje vec vise puta iznetu tvrdnju u ovdasnju javnost da su oni u vladu Branko Crvenkovskog samo obicni dekor da bi se ubedila medjunarodna javnost kako je problem sa Albancima resen. Da ta vtrdnja nije sasvim neosnovana dokazuje sledeca cinjenica: akcija otklanjanja albnaske i turske zastave je pocela u tri sati i petnaeset minuta ujutro; celi su taj dogadjaj snimili ljudi iz drzavne televizije. Dakle, za akciju su na vreme bili obavesteni "doverljivi" novinari, ali ne i podpredsenik vlade koji je Albanac kao i ostatak od cetvoro resornih ministara. Usput receno, izvestitelj drzavne televizije je "posteno" odradio dovereni mu zadatak: obavestavao je sa mesta dogadjanja kao iz neke fudbalske utaklmice

• sve u stilu "napred nasi" - razumese, policajci!

Bilo bi sasvim nezahvalno ulaziti u analizu koji je prvi poceo pucati. Ono sto se vidi i golim okom (dakle i kroz reducirane i "retusirane" snimke drzavne televizije) jeste cinjenica da je tog krvavog dana u Gostivaru najveci "zlocin" koji se kaznjavao batinama i na licu mesta bio je biti Albanac. Privatne albanske televizije satima prikazuju snimke od kojih se vidi kako policija izvlaci ljude iz radnji, kafana..., kako im naredjuje da legnu na trotoarima da bi se potom izzivljavala nad njih. Bas ta "strategija" makedonske policije da bezobzirno bije sve sto je albansko sluzi kao osnovan argument onima koji tvrde da je tog dana policija nije imala za cilj da sprovodi ustavnu odluku (skine zastave ispred opstinskih zgrada u Tetovu i Gostivaru - ali sve tri, dakle i makedonsku koja se jos vijori na jarbolima) vec da Albancima demonstrira silu a Makedonce uveri da imaju sigurnih "cuvara". Takav osecaj koji je nedvojbeno prisutna kod svih Albanac jeste oslonac tvrdnji da nakon Gostivara Makedonija i njeni Albanci su sasvim nesto drugo. Tacnije da su se iluzije oko moguceg suzivota zauvek pogrebane zajedno sa dvoje mrtvih mladih Albanaca. Cini se da su tome svesni i vlastodrsci pa zato kao nikada do sada ne kriju svoju totalnu indiferentnost prema reakcijama albanskih partija i njihovih udruzenja.

Kad se covek suocava sa cinjenicom da su i najliberalniji Albanci izasli svojim stavovima da je vise "greh lagati ljude da je moguc suzivot", onda neizbezno je pitanje dali je Gostivar jedna nevesto isplanirana akcija policije ili nesto vise od toga. Poznavaoci ovdasnjih prilika kazu da je sve ovo smisleno kako bi se Vlada spasila nakon devalvacije dinara i velikih afera u kojima su umesani vladini ljudi. Neki idu jos dalje i nastoje dokazati kako ovdasnji vlastodrsci definitivno zele ubediti makedonski narod da nije moguc opstanak Makedonije bez podrske "velikok brata" - Srbije i da je sve ovo uvertira kako bi se reaktiviralo drugo pitanje referenduma koje se odnosi na mogucnost da samostalna Makedonija skluci savez sa Jugoslavijom.

 Manipulacije su bezbrojne a cinjenice vrlo konkretne. One

govore da Makedonija ulazi u jednu novu fazu, da se u gradovima Zapdne Makedonije nocu slusaju pucnji, da ljudi ranije idu na spavanje, da se vec posvuda govori da je sve "gotovo". Ako se da suditi po onome kako i o cemu obavestavaju ovdasnji mediumi, onda stvari nimalo ne postaju jasnije ali se moze naslutiti "atmosfera": madiji na makedonskom jeziku velicaju i opravdaju akciju policije koja je, prema njima, "prizemljila orlove", dok elektronski mediji na albanskom jeziku predupredjuju da se niko ne osudi da dira zastavu koja je "krvljom obojena". Ukratko, ono sto se moze videti i golim okom u Zapdanoj Makedoniji je maksimalno zategnuta medjuetnicka atmosfera. Jednostavno, zastave su tek sada visoko podignute, i cini se da svi spremno cekaju samo zvuk truba. U medjuvremenu cini se da su sasvim umorni oni koji su dosada pozivali na razum i toleranciju. Ili mozda su konacno svatili da je njihova vapaj kao zov u pustinji.

KIM MEHMETI