KO CE VLADATI ALBANIJOM

AIM JUNIOR Tirana

Diskutovani izbori od 29. juna sada vec imaju svog pobednika. U medjuvremenu ostaje da se glasa jos u cetiri zone zbog neregularnosti. Socijalisticka partija, naveca partija opozicije, cini se da je poznjela veliku pobedu, koja ce njoj i ostalim saveznickim partijama omoguciti da vladaju parlamentarnom vecinom, koja prelazi dve trecine. Socijalisti ce imati najmanje 107 od 155 mesta u Narodnoj Skupstini, dok u medjuvremenu njihovi direktni protivnici, veliki gubitnici od pre tri nedelje, demokrate predsednika Berishe, nece imati vise od 30 parlamentarnih mandata. Ostale politicke partije koje su ucestvovale na izborima, kontrolisace ono sto ostane od podeljenog "kolaca" dve najvece snage, ne mogavsi da ni ovoga puta izbegnu parlamentarnu bipolarizaciju, stvorenu glasovima Albanaca.

Prema novoj politickoj karti, zacrtanoj na poslednjim prevremenim izborima, Albanija ce imati, u najmanju ruku numericki stabilnu Vladu koja nece potpasti u rizik gubitka vecine. Tri politicke partije: Socijalisticka partija, Socijaldemokratska partija i Partija demokratske alijanse, koje su jos pred izbore izjavile da ce vladati zajedno, nalaze se pred lakim zadatkom stvaranja vladinog kabineta, posle pregovora koji jos nisu zavrseni. U medjuvremenu, posle 29. juna, ovoj trojici se pridruzila i Partija ujedinjenja za ljudska prava, partija centra koja predstavlja prava grcke manjine u Albaniji i za koju se misli da ce uci u vladajucu koaliciju.

Medjutim, problem prelaska vlasti u Albaniji nije ogranicen samo u promeni vladinog kabineta. Nekoliko nedelja pred izbore, predsednik Republike Sali Berisha je izjavio da ce u slucaju poraza njegove partije on odmah podneti ostavku, izbegavajuci ono sto je u francuskoj politici poznato pod terminom "kohabitacija" izmedju vrha drzave i izvrsne vlasti. Logicna posledica veoma slabog rezultata 29. juna, tj., obecanje Berishe da se udalji, potvrdio je on sam samo nekoliko sati posle zavrsetka prvog kruga glasanja. Ponovo izabran za drugi mandat, 3. marta 1996. godine, Sali Berisha ce tako prekinuti svoju karijeru na celu drzave. U medjuvremenu, u drugom kampu se pojavila alternativna kandidatura. Rexhep Mejdani, 54-njak, aktuelno Generalni sekretar Socijalisticke partije, svi su izgledi, bice buduci predsednik zemlje. Fizicar po profesiji, poreklom sa Kosova i muslimanske vere, Mejdani se smatra jednim od najmoderiranijih figura u redovima bivse opozicije. Njegov izbor na najvisoj funkciji u drzavi donelo bi Albaniji prvog nekomunistickog predsednika tokom citave njene istorije.

Razgovori o novoj Vladi dali su i prve rezultate. Stampa je vec objavila neke od kandidata, za koje se ocekuje da ce dobiti glavne portfelje u kabinetu koji ce voditi sef Socijalisticke partije Fatos Nano. Izasao iz zatvora marta ove godine, nakon amnestije, posle cetvorogodisnjeg boravka u zatvoru i nakon optuzbe da je proneverio italijansku pomoc 1991.godine, kada je obavljao funkciju premijera, Nano se smatra glavnom alternativom predsednika Berishe. Nije bio mali broj onih koji su mislili da ce Socijalisticki lider, nakon izbora, zauzeti mesto predsednika Republike. Takvu funkciju, Nanou je davao i direktan karakter politicke konfrontacije sa Sali Berishom. Medjutim, izborna kampanja je pokazala da ambicije predsednika najvece opozicione partije idu u pravcu izvrsne vlasti. Sama njegova kampanja i odgovornosti koje je pred glasacima preuzeo na sebe, prirodno su Fatosa Nanoa postavile da se suoci sa zadatkom sefa buduceg kabineta, iako je u diplomatskim krugovima u Tirani i u javnom mnjenju, figura premijera u Vladi Nacionalnog pomirenja Bashkima Finoa, gledana sa otvorenim simpatijama.

S druge strane, cini se da najznacajnije portfelje u Vladi nece imati socijalisti, vec dve manje partije u koaliciji, Socijaldemokratska partija i Partija demokratske alijanse. Broj dva socijaldemokrata Paskal Milo ce biti ministar spoljnih poslova, dok ce predsednik Demokratske alijanse Neritan Ceka biti ministar unutrasnjih poslova. Ovo ce umnogome povecati specificnu tezinu ovih partija, iako se na izborima distanca izmedju njih i Socijalisticke partije pokazala veoma velikom. Utoliko vise sto ce upravo jedan socijaldemokrata, tj., predsednik Socijaldemokratske partije Skender Gjinushi, zauzeti i funkciju predsedavajuceg Parlamenta. Isto tako je odluceno da se Ministartvo odbrane poveri jednom socijalisti. S druge strane nastavljaju se razgovori o jedinom portfelju koji ce biti poveren Partiji ujedinjenja za ljudska prava, kao i odredjeni broj zamenika ministara i drzavnih sekretara. Ovi poslednji ce dublirati ministarske funkcije u tri najznacajnija ministarstva: Ministrastva spoljnih poslova, unutrasnjih poslova i Ministarstva odbrane.

Ono sto pada oci u prvim nastojanjima oko stvaranja novog Nanoovog kabineta je relativno visok stepen podele odgovornosti izmedju cetiri politicka subjekta, koji ce zajednicki vladati. I dok je Socijalisticka partija politicka snaga sa najvecom tezinom u zemlji, njena uloga u Vladi cini se smanjenom posle raspodele najnacajnijih portfelja manjim partijama. Stampa u Tirani je tako nesto komentarisala kao znak moderiranosti socijalista, ali i kao preokupaciju da se podeli odgovornost, koja je u aktuelnim uslovima u Albaniji bez sumnje veoma velika. Poveravajuci diplomatiju i javni red manjim politickim snagama, Nano je pokusao da dokaze toleranciju i zelju za zajednickim vladanjem, zanemarujuci nekako cifre koje su ga nacinile pobednikom 29. juna i 6. jula. S druge strane, Socijaldemokratski sef diplomatije ce lakse komunicirati sa levim evropskim vladama nego sto bi to mogli socijalisti, koji jos nisu uspeli da u potpunosti budu priznati od zapadnoevropske levice. Pa i dodela funkcije ministra unutrasnjih poslova predstavniku Partije demokratske alijanse, cini se da je u sklopu nastojanja da se izbegne cinjenica da u rukama Socijalisticke partije ostane najznacajniji drzavni organ nasilja. Socijalisti su imali ne malih problema u ovoj oblasti u ne tako dalekoj proslosti.

Pred novom Vladom proizaslom iz junskih prevremenih izbora, sada stoji citava planina velikih problema koji su doneli sest meseci naoruzane pobune u Albaniji. Pad finansijskih piramidalnih shema je nasilno zatvorio petogodisnji vladajuci ciklus antikomunisticke desnice, otvarajuci tako put alterniranja vlasti. Iako je to izvrseno bolno i u nenormalnim uslovima, glasanje 29. juna je sada vec priznato kako unutar tako i van zemlje i vecini proizasloj iz izbora ostaje samo da zapocne sa radom. Uspostavljanje reda, razoruzanje populacije u cijim se rukama nalazi oko milion komada raznog konvencionalnog oruzja, pronalazenje neke formule za odstetu ostecenih Albanaca u piramidalnim shemama, ponovno podizanje porusenih drzavnih institucija i paralizovane ekonomije, teme su na koje ce se usredsrediti Nano i njegov kabinet jos prvog dana na poslu. Rokovi unutar kojih ce se Vlada kretati su veoma kratki. Haoticna situacija na Jugu i na Severu zemlje zahteva urgentno resenje, dok ogromna vecina Albanaca vise preferira da govori o nekom Marsalovom planu za Albaniju. Stimulisani i secanjima na 50 godina Plana koji je podigao posleratnu Evropu, u Albaniji sada ocekuju da vide kisu dolara, koja ce uvesti zemlju na put normalizacije. U stvari, Konferencija drzava donatora za Albaniju, planirana je za drugu polovinu septembra u Rimu i nije mali broj onih koji govore o znacajnoj pomoci novoj Vladi. Medjutim, skepticniji podsecaju da se tako nesto desavalo i 1991. godine, kada je pao komunizam. I tada se ocekivala masovna finansijska intervencija zapadnih drzava, ali to se potvrdilo samo delimicno. Ostaje da se vidi da li je, posle sest meseci neobjavljenog rata, balkanska zemlja podstakla dovoljnu zabrinutost u kancelarijama Zapada. U Tirani se ocekuje potpisivanje albanskog Marsala.

AIM Tirana Skender Minxhozi