MULTIKULTURNI MOZAIK

Kao i mnogi drugi i termini "multietnicki" i "multikulturalni" imaju razlicitu "intonaciju", u zavisnosti od toga ko i u kakvu funkciju ih koristi. Za najveci deo makedonskog etniteta ova dva termina takoreci se redovno dozivljavaju kao pokusaj da drzava izgubi nacionalnu fizionomiju

• makedonsku i da se osteti "drzavotvorni" etnitet, dok za ostale etnitete ova dva termina imaju znacenje fakticne realnosti drzave gde zive 40 odsto nemakedonske populacije. Bilo kao bilo, ostaje istina da Makedonija danas stoji na prostoru koji deli dva ekstrema: onog makedonskog etniteta, koji trazi da drzava ima sva "obelezja" nacionalnog i ostalih etniteta da se u zajednickoj drzavi kulturise multietnocko, multikulturalno i mulltikonfensionalno, ili da se individualne i kolektivne osobenosti vrednuju i zastite podjednako od strane drzave.

Da je u jednoj multietnickoj i multikulturalnoj drzavi medjusobna tolerancija preduslov za prosperitet i njeno postojanje, to svi znaju i priznaju u Makedoniji. Ono sto svi hine da ne "znaju" predstavlja cinjenica da svaka etnicka ili kulturna grupa ocekuje da drugi prvi popusti. U medjuvremenu, nastavlja se sa podelama, kao sto se nastavlja i sa mnogim nesporazumima koji su ovih dana kulminirali po parlamentarnim i vanparlamentarnim polemikama o koriscenju zastava nacionalnosti. kakva ce biti odluka republickih parlamentaraca oko koriscenja nacionalnih simbola nacionalnosti ubrzo ce se znati. Ono sto uopste ne zavisi od odluke parlamentaraca je ovdasnja realnost koja se ne moze promeniti ni zakonima ni brojanjem podignutih ruku glasaca. Ta realnost ne zahteva posebno majstorstvo da se razmotri bar u njegovim glavnim elementima. A ti elementi izbacuju na videlo istinu da su u Makedoniji gotovo sve grupacije tako istrajno pozicionirale da niko ne moze predvideti kako ce se ostvariti neko priblizavanje i kako ce se postici neko medjusobno razumevanje.

Sto se tice multikulturalnosti u Makedoniji, za sada paralelno deluju tri koncepcije: Prva, da se kultura jednog etniteta namece kao jedina - ona makedonskog etniteta; Druga, da se prihvati i postojanje drugih etniteta, ali da se ona makedonskog etniteta namece kao superiornija; i treca da sve etnicke kulture imaju isti tretman. Razume se, za sada dominira prva koncepcija koja donekle ima i podrsku drzavbih institucija i koja namece uverenje da zajednicka drzava u prvom redu treba da se stara o razvoju kulture brojcano veceg etniteta, onog makedonskog, a zatim i za druge. Ova konstatacija najlakse se moze dokazati posredstvom Godisnjeg kalendara kulturnih manifestacija republickog karaktera (koje finansira Ministrastvo kulture) gde ne ucestvuje ni jedna manifestacija koja ne nosi prefiks makedonskog etniteta. I dok se razne drzavne institucije staraju o kulturi i tradiciji makedonskog etniteta, sudbina kulture drugih etniteta je ostavljena na nivou "amaterizma" i snalazljivosti u lokalnim okvirima. Druga koncepcija, tj., ona o priznavanju kulturnih osobenosti drugih etniteta, ali da se ipak ona makedonskog etniteta proglasi superiornijom, najcesce dolazi do izrazaja tokom prezentiranja kulturnih vrednosti van drzavnih granica. U ovakvim prezentacijama obicno se ukljucuje samo po neki od ovdasnjih etniteta, bez nekog adekvatnog kriterijuma ili vrednovanja, ali u stilu "neka drugi vide da ovi nista ne vrede". Treca koncepcija, ona koja je i jedino realna za multietnicku i multikulturalnu Makedoniju, tj., o kultivisanju svih kulturnih osobenosti na jednak nacin, jos je u fazi pretenzija da prevlada svojim prostorom. Ili jednostavnije receno, nju podrzavaju samo nekoliko retkih gradjanski orijentisanih organizacija, kao sto je Centar za multikulturalnu saradnju i sporazumevanje.

Imajuci za cilj da deluje u ovdasnjoj multietnickoj realnosti, ovaj Centar je poceo sa organizovanjem kampova za mlade pod nazivom "Multikulturalni mozaik". U ovim kampovima ucestvuju mladi iz citave Makedonije razlicite nacionalne pripadnosti. Cilj je da se mladi suoce sa realnoscu u kojoj zive, da dobiju elementarnme informacije o njihovim sugradjanima druge nacionalne pripadnosti, da se vaspitavaju iz raznih podrucja, za sta su angazovani brojni profesori i poznati intelektualci. Razume se, kazu i upravnici ovog Centra, mi smo svesni da ne mozemo posredstvom ovih kampova promeniti uverenja i podele koje su godinama stvarane, ali imamo ambicija da damo nas doprinos i zelimo da se stvari ne gledaju crno - belo.

Aktivnosti Centra za multikulturalnu saradnju i sporazumevanje mogu biti dobar primer kako se moze izaci iz beskonacne spirale medjunacionalnih nesporazuma u Makedoniji, posebno kada se zna koliko kobno moze biti za jednu multietnicku drzavu zatvaranje u nacionalne krugove. Ili pak, nametanje jednog sistema vrednosti nad onim drugih etniteta. Jednostavno, nacionalni sastav Makedonije namece potrebu za tolerancijom i medjusobnim razumevanjem, potrebu za kultivisanjem kulturnih osobenosti etniteta koji zive u zajednickoj drzavi, a ne u njihovom gusenju. Jer, realno u Makedoniji ni jedan etnitet nema ni teorijske mogucnosti da drugome nametne svoju kulturu kao nesto superiornije. Jednostavno, ni broj citave populacije ove drzave, a kamo li bilo koji etnitet posebno, ne predstavlja neki kvantitet sa takvim potencijalom da drugima namece nesto kao superiornije. Medjusobna saradnja i uvazavanje nacionalnih osobenoti je preduslov za postojenje Makedonije. Sve druge pretenzije samo prekidaju normalnu komunikaciju sugradjana koji zele da ostvare svoje kolektivne i individualne ambicije. U tom mozaiku ambicija ni jedna "kocka" nije suvisna ako se shvata kao vrednost koja samo obogacuje a ne steti drzavnom "portretu". I dok jedna strana misli da je drzava duzna da stiti i kultivise samo vrenosti jednog etniteta, onog makedonskog, a druga se oseca kao "sluga" koja se treba zadovoljiti i ostalim "mrvicama", nastavice se podele i nesporazumi. nastavice se i paralelan zivot etnickih grupa koje dele isti zivotni prostor. Taj paralelni zivot moze se nastaviti beskrajno, moze ici toliko daleko da se jednoga dana prekine i ovo malo komuniciranja koje danas postoji. I tada ce biti kasno i za one koji i danas znaju da multikulturalni koncept ne predstavlja opasnost za Makedoniju i makedonski etnitet, vec jedini put koji vodi ka suzivotu, sto toliko ponavljaju ovdasnji politicari.

AIM Skoplje Adelina MARKU