COKREVSKI TRENIRA DRZAVNOST
AIM, Skopje, 10.07.1997
Samo nekoliko sati nakon usvajanja Zakona o upotrebi zastava nacionalnosti pripadnici MUP-a Makedonije simultano u Tetovu i Gostivaru skinuli su ispred opstinskih zgrada zastave albanske i turske nacionalnosti. Ministar unutrasnjih poslova Makedonije Tomislav Cokrevski u Sobranju RM izjavio je: "Duze vremena MUP se priprema za adekvatan nastup posle odluke Ustavnog suda, institucije koja je nama poslala i direktan zahtev za intervenciju. Smatrali smo da treba da se upotrebe sva politicka sredstva radi mirnog resenja problema da se ne bi doveli u situaciju sa ozbiljnim sukobima". U vreme kada je to Cokrevski govorio u parlamentu, javnost ve vec videla snimke dogadjaja u Tetovu i Gostivaru. Drzavna TV je pokazala snimke skidanja zastave u ranim jutarnjim satima, dok su nakon toga privatne televizije prikazale snimke onoga sto je ostalo nakon upada policajaca u prostorije gradonacalnika i saveta opstine Tetovo (kroz koje kao da je prosao stampedo!), snimki iz kojim se jasno videlo da se u Gostivaru pucalo uveliko s obeju strana, dok je port parol MUP-a demantirao na pres konferenciji "informacije da se u Gostivaru pucalo"!. Prikazane su i snimke kako policija u "uvodjenju reda i mira" tuce ljude koji su lezali na travi parka ispred gostivarske opstine, od kojih he vecina bila u poznijim godinama.
Dvadeset i cetri sata nakon policiske intervencije i protesta koji su usledili u kojima je poginulo dvoje demonstranata a sa obeju strana ranjeno, privedeno, sto na informativne razgovore, koji po zakonu ne postoje, ili pritvoreno oko 400 ljudi, zvanicno se kaze "stanje je mirno".
Ukratko o predistoriji. Krajem januara novoizabrani Savet opstine Gostivar doneo je odluku o isticanju makedonske drzavne zastave i zastave albanske i turske nacionalnosti, koje su identicne sa zastavama Republike Albanije i Republike Turske, na jarbolima ispred opstinske zgrade. I u dvadesetak ostalih opstina u zapadnoj Makedoniji, gde su Albanci vecina, saveti opstina doneli su identicne odluke i prije, ili kasnije postupili su isto kao i gostivarsko rukovodstvo. U maju Ustavni sud Makedonije raspravljajuci o osporenom statutu opstine Gostivar u kome je regulisano isticanje zastave donelo je privremenu odluku o skidanju zastava obrazlazuci da ispred organa lokalne samouprave moze isticati samo drzavna zastava Makedonije i to samo za vreme drzavnih praznika, a ne i zastave tudjih drzava. Odgovor saveta opstine Gostivar je bio da albanska zastava je starija od Albanije, da se upotrebljavala u vreme NOB i SFRJ i zatrazio od Ustavnog suda da preispita svoju odluku, a da vlastima preporuci da silom ne resavaju problem. Nakon toga Ustavni sud zatrazio je od vlade da asistira u sprovodjenju odluke. Vlada, koja nije vremenski zaduzena za sprovodjenje odluke, odgodila je svoju asistenciju smatrajuci da se prvo treba doneti neophodna zakonska regulativa.
Makedonski parlament nakon duge vladino-parlamentarne procedure, koja je najavljena i provedena kao hitna, usvojio je Zakon o upotrebi zastava nacionalnosti. Koji sat nakon toga ministar Cokrevski je poslao policajce u Tetovu i Gostivaru, koji su i bukvalno opsednuti i danas.
U makedonskim medijima od spornog isticanja makedonske drzavne, albanske nacionalne i turske, ispred zgrade gostivarske opstine, zatim tetovske i u vecini od oko 25 opstina ciji gradonacalnici su iz Partije demokratskog prosperiteta Albanaca ili saveti u kojima njeni pretstavnici imaju vecinu, dogodilo se bukvalno svasta. Od koriscenja povoda za manifestaciju albanofobije do pretnje MAAK- Konzervativne partije, zaista minorne partije, da ce stvari uzeti u svoje ruke i da ce skinuti zastave sa jarbola ispred gostivarske opstinske zgrade.
Problem oko upotrebe zastave nacionalnosti u Makedoniji vec duze vremena dobija farsicne razmere. S jedne strane, koristeci mogucnost da do apsurda dovedu polovicna resenja novog makedonskog zakonodavstva novoizabrana lokalna vlast u zapadnoj Makedoniji, u kojoj je triumfirala Partija demokratskog prosperiteta Albanaca, inace po crno-beloj semi gotovo uvek oznacavana kao radikalna albanska nasuprot Partije za demokratski prosperitet, koja je uvek kooperativna i u vlasti, dobivsi legitimitet na lokalnim izborima zapocela je sa "testiranjem (centralne) vlasti", po logici apsurda. Gostivar, opstina u kojoj je originalan i dinamican gradonacalnik, kakav jeste raniji poslanik u parlamentu Rufi Osmani, najprije je iz sluzbene upotrebe turski jezik, jer po vazecem zakonu o lokalnoj samoupravi pravo sluzbene upotrebe svoh jezika imaju nacionalnosti koje imaju iznad 20 procenata u lokalnom stanovnistvu, sto Turci u Gostivaru nemaju. Na reakcije i Turaka i njihove partije, ali i medija na makedonskom, Osmani je odgovorio porukom: "Promenite zakon!". Nakon toga je na jarbolima ispred zgrade opstinske skupstine postavio osporene zastave. Njegov primer sledele i ostale opstine gde njegova partija ima vlast i uticaj. I pre toga je na skupovima sirih razmera, ali i na oficijalnim skupovima svih albanskih partija u Makedoniji isticana zastava na kojoj se na crvenoj osnovi nalazi dvoglavi crni orao. I po recima najnovijeg ministra pravde (Gorgi Spasov, formalno jos uvek ambasador Makedonije u Bugarskoj), u intervjuu skopskom dnevniku "Vecer", priznaje se da su Albanci tu zastavu nosili u NOB-u, i od 1973 do 1989, kada je usvojenim ustavnim amandmanima takva mogucnost ukinuta, ali u "paketu" su se svi "drugi" nasli izvan Ustava Makedonije.
Usvojeni zakon predvidja isticanje ispred drzavnih institucija samo drzavne zastave, dok se zastave nacionalnosti, koje oni sami izbiraju, mogu se isticati na privatnim dogadjajima i ispred opstina u kojima su znatno prisutni (iznad 20 procenata), ali samo za vreme drzavnih praznika.
No, sve to ipka nema blage veze sa onim sto se stvarno zbiva. Jer isticanje albanske zastave u makedonskim opstinama nije ono sto je novo ili bitno. Ne tako davno, pre par meseci, o harmonicnom razresavanje medjuetnickih odnosa u okviru sistema raspravlja se u parlamentu (usvojen je i dokument - rezolucija - osnov za medjuetnicki dijalog, koji je vec sutradan bio politicki mrtav). Nekoliko dnevna rasprava u parlamentu je pretila totalnim fijaskom, pa se premijer Crvenkovski javio svojim dramaticnim, emotivnim obracanjem u kojem je ponudio mnogo, od cega retko sto je do dana danasnjeg ispunio - sem obecavanja "prljavih momaka" u njegovom timu po nalogu njegove tvrde partiske struje.
U toj semi, sve se svodi na dnevno skretanje paznje. Po novinama se valjaju afere koje mogu neke bivse ministre dovesti u situaciju da budu suoceni krivicnom prijavom. Izgleda da kad se jedan problem javi kao, bar u tim danima kao neresiv, mora proizvesti novi koji ce pokriti i amortizovati tenziju prethodnog. Primera ima jedan kup: donosenje zakona o upotrebi jezika na Pedagoskom fakultetu u Skopju (nesto sto je izbalansirano, kao i formiranje dvaju obecanih fakulteta koji nikako da profunkcioniraju) najprije je osporila studentska organizacija, par dana pre no sto je istekao mandat predsednika, koji je od rodjenog VMRO-ca transformirao u prakticnog SDSM-ovca. Kada je, po svemu sudeci narucena "rabota" izmakla kontroli - naslednicima, tada, za nekoliko dana bivseg studentskog lidera, situacija je izbegla kontroli, jer su "klinci" iz osnovnih skola pokazali do tada nevidjneu nacionalnu ksenofobiju, u parlamentu je usvojen zakon kojeg nije prihvatila Partija za demokratskog prosperiteta u Makedoniji, inace svo vreme koalicioni partner SDSM-a. Pukla je afera TAT, sa strane oficijalne vlasti, obecano je rezanje "oktopoda" (metaforicna figura za organizirani kriminal koji je ne bas tako daleko oficijalno demantiran). Na "oktopodima" i najavljenoj rekonstrukciji potroseno je puno vremena, da bi se kroz aferu drzavnih kupovina premijer Crvenkovski, svojom voljom ili pristiskom konzervativaca iz svoje partije prilikom formiranja nove vlade lisio "mangupa". Uvek postoji nesto novo sto ce uz kontroliranih medija, pogotovo elektronskih, drzavnih ili privatnih, sve jedno, iznova prebaciti paznju na neki "veci" problem koji je sada "iz drzavnih razloga" znacajniji. Svako razuman, zna gde to vodi, a kupovina vremena tim receptom je primer politickog bumeranga, koji na zalost se nece lupiti o glavi samo protagonistima.
Slucajno ili ne i intervencija u Tetovu i Gostvaru vremenski se poklopila sa odlukom vlade o devalvaciji denara od 16 procenata, iako je samo desetak dana ranije premijer negirao takvo nesto. Dali je vlada brzim sprovodjenjem zakona "pokrila" devalvaciju? Kada je rec o medjunacionalnim odnosima, koji zavise, hteo to neko da prizna ili ne, o odnosima dvaju najbrojnijih populacija u Makedoniji, cini se da je sve isto - kontinuitet davno vec zapocetok procesa - njihova polarizacija pre svega zbog nespremnosti (staro-nove) vlasti da odredjena pitanja na vreme resi ( a koje, paradokslano, nije ona stvorila, vec poslednja socijalisticka - poput problema u obrazovanju, kulturnim institucijama i u domenu informacija), dok je kakve - takve politicke volje bilo da se oni rese. Kada je ona i pored svega deklarativnog nestala, koje je stvorilo utisak da je Republika Makedonija uspela da izbegne ono sto se bivsim bratskim republikama dogodilo. Ali, polako, ali sigurno doslo je do homogenizacije na nacionalnoj osnovi i distanciranja od "drugih", koji su po prirodi nasi neprijatelji, jer su drugacijeg nacionalnog porekla. U isklucivim i zatvorenim etnickim krugovima i nema prostora za drugacije razmislanje sem o nama i njima, o njihovim i nasim nacionalnim interesima. Politicki reprezenti, i sjedne, i s druge strane zele biti prihvatljivi za svoje baze, pa obecavaju sve vise i vise u korist svojih i na kraju svi misle gore dole isti, sto nikada nije prihavtljivo za "druge"... Po tom kliseu Makedonija vec sedam godina tone u blato suprotstavljenih, nacionalnih kolektiviteta bivajuci tako veoma daleko od proklamovanog gradjanskog koncepta.
Nedavno je na jednom medjunarodnom seminaru (ROS-ROT) seminaru za bezbednost i stabilnost na Balkanu) u svom izlaganju koordinator grupe Partije za demokratski prosperitet, koja je deo vladajuce koalicije, govoreci o tetovskom univerzitetu kojeg je podrzila ova partija, a koji je po oceni vlasti nelegalan, decidno izjavio: "U prvim danima i pored naseg angazovanja kao Albanaca parlamentarac da ne dodje do neposrednog sukoba policije sa intelektualcima i gradjanima Albancima, nazalost nismo bili respektirani i dogodio se incident sa zrtvom u Maloj Recici... Zatim prvi ljudi moje partije i ceoni ljudi drzave s dogovorom da rad Univerziteta produzi po privatnim prostorijama sprecili su konflikt vecih razmera". S drugim recima, potvrdio je da princip "tajne svadje - javna harmonija" izmedju makedonskih i albanskih nosilaca vlasti i dalje funkcionira, kao sto je bio slucaj odmah nakon prvih parlamentarnih izbora u 1990, nakon kojih su se Albanci - tajno dogovarali sa pretstavnicima vlasti o vracanju ranije uzivanih prava. Obecanja ili dogovori su padali na za javnost skrivenim sastancima "vrhuske", ne u parlamentu iz kojeg se vrse direktni prenosi. A pravog resenja izmedju njih nema jos uvek i o ustano-pravnom statusu Albanaca, visokom obrazovanju i Tetovskom univerzitetu, sluzbenoj upotrebi albanskog jezika, sticanju drzavljanstva, zastupljenosti Albanaca u drzavnim institucijama i organima.
Vratimo se zakonu o upotrebi zastava. Po gore pomenutom metodu, PDP kao koalicioni partner u vladi nametnula ne najrpije zakonsko resenje da svaka nacionalnost bira svoju zastavu kojom ce pretstavljati svoju osobenost, zatim da ce se ta zastava moci upotrebljavati u privatnim povodima (mahanje na stadionima, trgovima, svadbama), i da ce zastava moci da se za vreme drzavnih praznika postavljati ispred zgrada lokalne samouprave gde nacionalnosti imaju vise od 20 procenata. Jos jedan od onih jalovih zakona koji ne zadovoljavaju nitu jednu stranu. Po tradiciji, od problema u srednjim skolama na pocetku devedesetih, do ovoh sa zastavom i sl., dugo se koalicioni partneri natezu da bi zatim doneli resenje koje i jednim i drugima donosi prakticnu stetu.
Cini se, nisu daleko od istine oni koji tvrde da se Albanci izvlace kad god aktualnoj vlasti zatreba skretanje paznje od drugih (vaznijih) problema. Logicno, trebalo bi da "naravoucenije" bude protiv takvog pristupa. Jer jednostavno se radi u korist svoje stete - oni koji to iniciraju gube jer u svojim etnickim krugovima zboh "svoje gradjanske orientacije" ne mogu biti radikalniji od oponenata, a s druge niste svoje etnicki drugacije obojene koalicione partnere iz istih razloga. I da ironija bude veca, iako su u koaliciji s njima, najradije bi da razgovaraju sa "radikalima". tako je pre neki dan novi port parol makedonske vlade govorio o privatnom susretu makedonskog premijera i predsednika SDSM Branka Crvenkovskog sa Arbenom Djaferijem, lidera DPA, koju je ministar unutrasnjih poslova u svom izlaganju u parlamentu optuzio da je organizovala dogadjaje u Tetovu i Gostivari. nakon dogadjaja na Bit Pazaru 1993, kada su pale cetiri zrtve, Male Recice (jedna zrtva, ciji ubica, pretposdtavlja se policajac, nije nadjen) dogodio se Gostivar. Sta je sledece i kada ce se to zbiti!?
ISO RUSI