POLITICKI "BRAK" ALBANSKE OPOZICIJE U MAKEDONIJI

AIM, Skopje, 10.07.1997

Kao sto je bilo najavljeno na njihovoj zajednickoj konferenciji za stampu pre oko mesec dana, Partija za demokratski prosperitet Albanaca (PDPA) i Narodna demokratska partija (NDP), koje pretstvaljaju drugu odnosno trecu po velicini albansku partiju u Makedoniji, na zajenickom Kongresu odrzanom 5 jula u Tetovu i formalno su se ujedinile u Demokratsku partiju Albanaca (PDA). Celnici dveju partija ovo ujedinjenje su objasnili kao neophodnost u cilju "jacanja politickog delovanja" Albanaca u Makedoniji ciji se interesi, zbog unutrasnjih podeljenosti, marginalizuju. Za lidera nove partije aklamacijom je izabran dosadasnji lider PDPA, Arben Dzaferi (Arber Xhaferi), koji je za cetiri godine aktivnog politickog delovanja u zemlji stekao imidj velikog borca za prava Albanaca. Ovaj podatak se moze uzeti i kao indikacija o buducem pravcu politickog delovanja nove partije iako je osnovica njenog politickog programa uzeta iz Narodne demokratske partije koja je prilicno nevoljno pristupila ovom projektu.

Poznato je da su celnici NDP na pocetku izbacivanja ideje o ujedinjenju, koje se dogodilo na godisnjoj konferenciji PDPA, reagirali negativno, a njen lider, Iljaz Halimi je to ocenio kao "flagrantno mesanje u poslove druge partije". Medjutim, oni su ubrzo promenili stav zbog pritiska "odozdo" koji je dosao iz nekoliko opstinskih organizacija NDP koje su za vreme proslogodisnjih lokalnih izbora dosle do (ili blizu) lokalne vlasti zahvaljujuci koaliciranju sa PDPA. Iako je bilo i opstinskih organizacija ciji je stav bio blize njihovog, celnici ove partije su shvatili da bi dalje odbijanje ideje znacilo samo njihovu licnu eliminaciju iz politicke scene.

Sto se tice politickog delovanja nove partije, na osnovu onoga sto je receno na ujedinjivackom Kongresu moze se zakljuciti da ono nece biti previse razlicito od dosadasnjeg delovanja svake od dveju partija posebno. Njihovo ujedinjenje valja vise gledati iz ugla fizickoh promena (okrupnjavanje) koje ce bez sumnje dovesti i do kvalitativnih promena unutar albanskog politickog kampa. Lider nove partije, Arben Dzaferi je ponovio poznati stav da ce i DPA delovati u pravcu izazivanja politicke krize koja ce primorati makedonski establisment da sedne na pregovaracki sto sa Albancima.

Da se ipak ne radi o nekakvom albanskom radikalizmom sa separatistickim tendencijama kako obicno ocenjuje vecina makedonskih analiticara moze se zakljuciti na osnovu cinjenice sto bi ova partija htela videti svog coveka na funkciji predsednika Makedonije, ali i na osnovu cinjenice sto je u svojoj platformi DPA nasla mesto i za suzivot sa Makedoncima potsecajuci da ova dva naroda nikada nisu ratovali jedni protiv drugih te da su se cesto i borili zajedno.

Medjutim ono sto je oko ovog Kongresa najvise okupiralo paznju javnosti nije nova partija i njena platforma vec jedan prateci detalj koji zbilja nikog nije mogao ostaviti ravnodusnim. Rec je o tridesetoro momaka obucenih u crno sa crnim beretkama na glavama na kojima su bile zakacene partijski amblemi nove partije sa dvoglavim orlom, koji su pre pocetka kongresa, u koloni po dva prosetali ulicama Tetova kako bi stigli do mesta odrzavanja Kongresa. Prema recima organizatora Kongera radi se samo o obezbedjenju partije i njenih lidera koji ne veruju makedonskoj policiji medjutim, verovatno potiknuti njihovom spoljnjem izgledu, oni su u medijima na makedonskom jeziku odma oznaceni kao "crnokosuljaci". Jos pre nego sto se slegla "prasina" u kongresnoj sali, neki od "dezurnih cuvara" Makedonije su pozurili da objave kako ce zatraziti zabranu ove partije, pre svega zbog njenih "crnokosuljasa".

Kako i da je, ostaje cinjenica da se stvaranjem nove partije, sto je bili u trendu okrupnjavanja politickih subjekata (da potsetima da su se pre par meseci ujedinili makedonski Liberali i Demokrati stvorivsi Liberalno-demokartsku partiju koja bez sumnje pretstavlja trecu po velicini makedonsku partiju nakon SDSM i VMRO-DPMNE), menjaju se pozicije albanskih politickih partija u Makedoniji. Sada skoro niko ne sumnja da ce ujedinjena DPA ubuduce biti ona koja ce zastupljati vecinu Albanaca. Glavna prepreka na ovom putu i dalje jeste PDP koja u republickom parlamentu ima 10 poslanika od ukupno 19 koliko imaju sve albanske partije i koja vec pet godina ucestvuje u izvrsnu vlast. Upravo njeno ucesce u koalicionoj vladi ce bez sumnje pretstavljati i najveci argument DPA za osvajanje glasova medju Albancima koji su nezadovoljni svojim polozajem u zemlji, a pogotovo odnosom vlade, u kojoj ima pet ministra PDP-a, prema njihovim zahtevima.

Kakva ce biti uloga ove partije u daljim politickim igrama u Makedoniji ostaje da se vidi.

IBRAHIM MEHMETI