KAKO SE OSLOBODITI ROMANTIZMA

AIM, Skopje, 09.07.1997

Proslonedeljna poseta makedonskog premijera Branka Crvenkovskog SR Jugoslavije i rezultat svega sto se u ta dva dana dogadjalo u Beogradu, ponovo, po ko zna koji put, otvara pitanje: kakvi su zaista odnosi Makedonije i njenog severnog suseda SR Jugoslavije? Prema skoro identicnih izjava dveju strana, moglo bi ser reci da su odnosi dobri, cak idu ulaznom putanjem, da se razvijaju na opste zadovoljstvo, da su namere postene i na principu dobrosusedstva i tako dalje - sve u tom finom doplmatskom tonu. Medjutim, pokazao je i ovaj susret Crvenkovskog sa svojim jugoslovenskim kolegom Radoje Konticem s predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem da iz senke kurtoazije na svetlost dana u stvarnosti izranja sasvim drugacija makedonsko- jugoslovenska politicka pozicija, koja dosta jasno pokazuje da u odnsima dveju zemalja postoje nepomirljive, pa i nepremostive razlike.

Ova uzvratna poseta Crvenkovskog, tako je bar bila planirana, imala je za cilj da dogovori nacin o napretku ekonomske saradnje, ali da se istovremeno progovori i o iznalazenju puteva resavanja otvorenih i dugo prisutnih problema i nesporazuma izmedju Makedonije i sadasnje Jugoslavije. U tom kontekstu, za makedonsku stranu veoam je znacajno da se konacno obelezi i utvrdi drzavna granica izmedju Makedonije i SR JUgoslavije, sto zvanicni Beograd izbegava da ucini i posle vise od godinu dana otkad su uspostavljeni diplomatski odnosi. Problem koji stoji, takodje je ptanje sukcesije imovine nekadasnje Jugoslavije, a tu je jos i nepriznavanje makedonske pravoslavne crkve sa strane srpske.

Sto se tice saradnje, vise nego uzisak je, da jugoslovenska strana jos uvek ima odredjenih predrasuda u odnosu na Makedoniju i da se ponasa krajnje nadmeno, svejedno sto je njen ekonomski polozaj nezavidan i, nema sumnje, gori nego onaj u Makedoniji. Tako, zaista deluje zacudjujuce sto i u ovakvoj situaciji SR Jugoslavija dozira trgovinu sa svojim juznim susedom, ili tacnije receno, drzavnim i administrativnim merama ogranicuje broj dozvola za uvoz i ne umanjuje kontingente, kvote i putne takse na jugoslovenskim autoputevima. Rezultat tome, svakako, je beznacajna trgovinska razmena medju dveju zemalja od svega 146 miliona dolara za jednu godinu, svejedno sto je premijer Kontic prilikom posete Makedonije u septembru prosle godine najavio da ce ona dostici nivo od jedne miljarde dolara. Imajuci ovo u vidu, postaje veoma realna pretpostavka da su se u sferi ekonomije imesali politicki motivi i da je SRJ, ili ako hocete Srbija, jos uvek u zabludi da kao nekad moze diktirati svoju volju Makedoniji. A, ovakvo stanje stvari, normalno, imalo je odraza i prilikom posete premijera Crvenkovskog i grupe makedonskih privrednika Beogradu, pa se "napredak ekonomske saradnje" sveo na potpisivanje cetiri skoro beznacjanih sporazuma: za kulturnu saradnju, za naucno-tehnicku saradnju, potpisivanje konzularne konvencije i saradnju za ukidanje viznog rezima. Ostalo i ono sto je zaista znacajno za istinsku ekonomsku sardnju dve drzave ostavljeno je za neka druga bolja politicka vremena.

Kad smo vec na politickom terenu, treba reci da je Republika Makedonije zaista zivo zainteresovana da se jednom za svagda obelezi granica izmedju nje i Srbije, jer ova suverena i samostalna drzava, naravno, svoju severnu granicu smatra medjunarodno utvrdjenom i nespornom. Prakticno, jos kad se bivsa Jugoslavija raspala, a Makedonija osamostalila granice su utvrdjene arbitrazom Banditerove komisije i to vec niko ne svate ne moze promeniti. Medjutim, SR Jugoslavija sedam godina ne prihvata ovaj fakt i ne priznaje Banditerov izvestaj i ocene. Ona, naime, smatra da se bivsa Jugoslavija raspala kao rezltat nasilnog otceplenja pojedinih njenih republika (tu svrstava i Makedoniju), sto, naravno, nije tacno. Ali, svejedno prenebregavajuci istinu, oficijalna Srbija uporno nastoji da dokaze nedokazljivo i granicu s Makedonijom smatra administrativnom, tacnije kao predmet dogovaranja sve do novog iscrtavanja. Kad je ovaj problem i ovom prilikom otvoren s makedonske strane, savezni premijer SR Jugoslavije radoje Kontic je kratko odgovorio da "piatnje obelezavanja zajednicke granice nije krupan problem (?!), svejedno sto je mnogi koriste kao argument za svoje potrebe". Ma koliko ova izjava delovala neozbiljno i apsolutno neprimerna za jednog premijera, ipak, iz nje se jasno vidi da jugoslovenska strana nece da se taj "mali problem" resi brzo.

Makedonski premijer Branko Crvenkovski prilikom posete Beogradu sreo se iza zatvorenih vrata i sa srpskim predsednikom Slobodanom Milosevicem. Crvenkovski je posle susreta kratko izjavio da "ga raduje to sto je imao mogucnost da se uveri u dobru volju Milosevica za razvijanje ukupne saradnje na svim poljima s Makedonijom". Ali, nezavisno od ove umerene diplomatske izjave, zaznajemo od dobro obavestenih krugova da nije sve proslo u najboljem redu i da bas nije iskazana "dobra volja" srpskog predsednika prema RM. Naime, Milosevic je, kazu upuceni, pokrenuo pitanje opravdanosti potrebe prisustva UNPREDEP-a u Makedoniji i po njegovoj oceni njoj nije potrebna ovakva misija jer joj ne preti nikakva opasnost sa severa.

Posle ovoga, otvoreno se postavlja pitanje dali to Milosevic sa svojom "garancijom" uopste ne pomislja da uvazi razloge zbog kojih su snage Ujedinjenih nacija na makedonsko-jugoslovenskoj granici - upravo neutvrdjena granica i veoma lako zapaljivo Kosovo. Svakako, za analizu je i promocija "jugoslovenskog" principa koji se primenjuje u radu medjudrzavne komisije za odbelezavanje granice, odnosno srpsko uverenje da je uobicajena granicna linija vodila racuna o prirodnim recima tokovima i o planinskim srtovima, ali i o "etnickim vrednostima" i istoriskim nepravdama.

Odnosi Republika Makedonija - SR Jugoslavija imaju svoju konstantu svih ovih sedam godina otkad se raspala bivsa SFRJ. Pritom, utisak je da zvanicni Beograd jos uvek zivi u nekom romanticnom vremenu, davno proslom i neponovljivom. A, upravo to, ta uporna teznja srpskog rezima na celu s Milosevicem da u ovu tecu Jugoslaviju vidi i nezavisnu i samostalnu Republiku Makedoniju, pravi odnosi dveju zemalja ovakve kakve jesu - dosta zategnute i opterecene s mnogim problemima. Dosad je srpski predsednik morao shvatiti da su medjususedski odnosi sa Republikom Makedonijom mogu izdici na vidjem nivou samo ako se na ovu drzavu gleda kao na zasebnu i nezavisnu celinu. Odugovlacenje s utvrdjivanjem zajednicke granice nece promeniti makedonski strav, volju gradjana Makedonije i nece ovu drzavu i neku novu hibridnu federaciju ili uniju, kakvu je vec nekoliko puta predlozio Slobodan Milosevic. Srpskom predsedniku je i dosad trebalo biti jasno da su njegovi "argumenti" i "aduti" o "zajednickim neprijateljima" Albancima neprihvatljivi za makedoniju. Sto se pre srpska politika oslobodi ovih zabluda i ovog romantizma, pre ce odnosi dveju zemalja biti na visem nivou, pravi dobrosusedski.

MILAN BANOV