REZIMSKA OFANZIVA NA MEDIJE

Beograd Jul 9, 1997

Disciplinovanje javnosti

AIM, BEOGRAD, 9. 7. 1997.

Pre deset godina Slobodan Milosevic je vlast osvojio tipicnim partijskim udarom, koji su pripremili njegovi ondasnji jurisnici, radne grupe zaduzene za "rekonstrukciju" Milosevicu nesklonih redakcija. Deceniju kasnije, zapocinjuci 1997. uspon ka mestu prvog coveka Savezne Republike Jugoslavije, Milosevic ponovo "zavodi red" u medijima

Novo disciplinovanje javnosti pretecom rezimskom brigom o informisanju zapocela je pre sest meseci Radmila Milentijevic, americka drzavljanka koja je svoj (srpski) patriotizam dokazala

godine, demonstrativno napustivsi vladu Milana Panica, Na mesto ministra za informisanje u vladi Srbije Radmila Milentijevic instalirana je posle po rezim katastrofalnog ucinka ignorantskog ponasanja drzavnih medija prema kradji na lokalnim izborima u novembru 1996. i potpunog neuspeha u pokusaju da se time izazvan tromesecni gradjanski protest u Srbiji prikaze kao jos jedna svetska antisrpska zavera.

Sa svoje strane, Radmila M. je najnoviju ministarsku karijeru zapocela objavljivanjem nacrta zakona o informisanju, ciji tekst je svojim gebelsovskim vidjenjem slobode stampe izazvao opstu konsternaciju, uprkos ministarkinim naporima da stvar spase objasnjenjem kako se radi samo o predlogu za raspravu.

Drzavnomedijski organizovane "diskusije" na tu temu dozivele su fijasko, pa je i "revidirani" predlog zakona negde usput - mada, reklo bi se, samo za sada - stavljen na led i skinut sa dnevnog reda skupstine Srbije. Medjutim, to nije znacilo i odlaganje disciplinovanja medija. Srpski rezim imao je vremena i prilika - od novembra prosle, do marta ove godine - da shvati stvarne potencijale nezavisnog, sa stanovista rezima to znaci: nekontrolisanog novinarstva. Najtezi udarac predstavljala je svetski zabelezena blamaza sa neslavnim pokusajem ometanja i gasenja beogradskih radio stanica B92 i Index, kao i sluzbeno objasnjenje po kome je razlog za prekid programa bila "voda u koaksijalnom kablu", sto je potpisao niko drugi do generalni direktor Radio-televizije Srbije (RTS) i clan Glavnog odbora Socijalisticke partije Srbije (SPS), Dragoljub Milanovic.

Taj pokusaj gasenja jedne lokalne radio stanice bio je poucan: zbog radija B92 na beogradske ulice izaslo je dva puta vise demonstranata nego na bilo koji poziv lidera koalicije "Zajedno". Otud je, konsolidujuci svoje snage posle iznudjenog priznanja izborne kradje, rezim krenuo u disciplinovanje medija na dva koloseka. Poprilicno traljave akcije ministarke Radmile Milentijevic pratila je reorganizacija u nadleznim drzavnim institucijama za telekomunikacije.

Pouke iz tromesecnog protesta gradjana, medjutim, nije izvukao samo rezim. Nove lokalne vlasti, dojucerasnja opozicija, u prvi mah su ispunile neka od svojih obecanja o slobodi medija. Nesumnjivo, najznacajniji potez bilo je "oslobadjanje" beogradske Nezavisne televizije Studio B, koju je trogodisnje socijalisticko upravljanje dovelo do statusa provincijske filijale RTS, potpune profesionalne katastrofe i program za reemitovanje komentara drzavne agencije Tanjug. U unutrasnjosti Srbije dojucerasnja opozicija je uz manje ili vece probleme preuzimala lokalne medije, u mucnom ritmu i s mnogo natezanja, taman onako kako je rezim, korak po korak, priznavao stavke Gonzalesovog izvestaja. U Kragujevcu je preuzimanje lokalnih medija - izdavacke kuce, radija i lokalnog tv-studija - sprecavala policija; u Trsteniku je narodni poslanik, socijalista Raka Radovic, preduzeo radikalne korake u borbi protiv politickih protivnika: pred lokalni tv-studio dosao je kombijem, utovario opremu i kamere, pa ih lepo odvezao svojoj kuci.

Sve se to, malo po malo, sredilo do mere u kojoj se cinilo kako je jedan od najvaznijih poslova drzavnih medija da u udarnim emisijama opanjkavaju lokalne kao izdajnicke (jer emituju programe Glasa Amerike, Dojce vele, Radio Slobodne Evrope, BBC pa, cak, prenose i vesti NTV Studija B ili radija B92). Onda je sistem pod upravom "leve koalicije" socijalista, julovaca i novodemokrata ponovo krenuo u ofanzivu. Po recima Milosa Vasica, novinara nedeljnika "Vreme", odnedavno predsednika Nezavisnog udruzenja novinara Srbije (NUNS), na medijskom planu haos se siri: "Covek je u iskusenju da pomisli kako je rec o pazljivo isplaniranoj zaveri. Dnevnih listova je sve vise(samo ih je u Beogradu 13 dnevnih listova) i nikome nije jasno kako misle da opstanu. Tokom nekoliko godina tolerisanog haosa u oblasti radio-difuzije nikle su desetine lokalnih radio i TV stanica. Sada ih novo Ministarstvo za telekomunikacije zatvara jednu po jednu. Tako je mnogo lakse i efikasnije: prvo puste ljude da investiraju novac i da malo rade, pa ih onda zatvore - obicno onog trenutka kada pocnu da prave svoj informativni program."

Radio B92, sada vec vise nego ozbiljna institucija nezavisnog novinarstva one "druge Srbije", inicirao je osnivanje i prirodno se nasao na celu Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) koju cine radio stanice i televizijski studiji iz dvadesetak gradova u kojima lokalnu vlast obavlja koalicija "Zajedno". ANEM je formiran taman na vreme, neposredno pre no sto ce sredinom juna rezim zapretiti zatvaranjem, oduzimanjem dozvola za rad i ukidanjem svih medija koji nemaju potrebnu dokumentaciju za rad i emitovanje. Pritom, po dobrom starom obicaju, sta su to potrebni papiri - nije receno.

U Srbiji vec nekoliko godina vazi zakon po kome se frekvencije za emitovanje radio i televizijskog signala dodeljuju na javnom konkursu. To je u redu, kada bi se konkursi raspisivali i kad bi postojali uslovi za ravnopravno ucesce zainteresovanih. Ovako, institucija konkursa znaci da neko i negde odluci ko moze da emituje, pa se jednom papirnom odlukom legalizuju "podobne" stanice (na primer RTV "Pink" pod kontrolom JUL, ili BK Telekom brace Karic, radio "Kosava" kojom upravlja cerka predsednika Milosevica, itd). Rizik je sto, pokazalo se na slucaju BK Telekoma tokom tromesecnih demonstracija, podobni mogu da osvanu kao nepodobni. To, medjutim, rezimu nije velika smetnja: iskljucivanje zemaljske predajnicke mreze - koju odrzava i kontrolise RTS - gledanost naprasno nepodobnih moze se smanjiti do pozeljnog nivoa beznacajnog uticaja na javnost. U pomenutom slucaju BK Telekoma to "zavrtanje slavine" je, izgleda, uspelo.

Sa asocijacijom nezavisnih elektronskih medija takvu efikasnost represije teze je postici - sa radio stanicama narocito. One koriste predajnike male snage, ne koriste repetitore RTS i, najzad, organizovali su se za satelitski prenos i razmenu svojih programa. RTS nema nacina da satelit "iskljuci" ili obori. Otud rezim trazi papire, obecava preispitivanje resenja, odobravanje rada i, dakako, raspisivanje konkursa za dodelu frekvencija. Kvaka 22 lezi u cinjenici sto vazeci propisi kazu da se na konkurs stavljaju samo one frekvencije koje ne koristi mreza RTS, i tek posto izricito potvrdi kako joj "slobodne" frekvencije ni u buduce nikada nece biti potrebne.

Aleksandar Mirkovic iz Radija B92 kaze, da ANEM u najnovijoj rezimskoj ofanzivi ocekuje da ce Savezno ministarstvo za telekomunikacije konacno odustati od represije i izdati papire clanicama. Ipak, dodaje: "Imamo dva negativna primera u okviru Asocijacije: Radio Bum 93 iz Pozarevca, koji je ugasen istog dana kada i B92, dakle 3. decembra prosle godine, i Radio Pozega koji je prestao sa radom pre mesec dana." Mirkovic se nada da nadlezno ministarstvo nece praviti probleme onima koji su trazenu dokumentaciju dostavili. Jedini oblik pomoci koju ANEM moze da pruzi svojim clanicama takodje je medijske prirode, istice Mirkovic: "Mozemo da koristimo sve tehnologije koje imamo na raspolaganju, ukljucujuci plasiranje vesti o gusenju na Internet, sto je nama mnogo pomoglo kad smo bili ugaseni, ali i nase medjunarodne kontakte sa nevladinim organizacijama. Osim toga, pravna sluzba Asocijacije pomaze clanovima u resavanju problema statusa, legaliteta, frekvencija i drugog.

Iskustvo nezavisnih medija sa vlastima, medjutim, ne pruza mnogo razloga za optimizam. "Mozemo samo da se nadamo", kaze Mirkovic, "uprkos ociglednim neslaganjima republickih i saveznih propisa. Na primer, republicko ministarstvo treba da nam izda resenje o upisu u registar, a B92 nikako ne uspeva da se upise u registar zato sto RTS, sa kojom imamo ugovor o poslovno-tehnickoj saradnji, ne salje odgovor na dopise samog ministarstva, da je u pitanju frekvencija koju je RTS na osnovu tog i tog ugovora dao na koriscenje B92. Tako B92 jos nije upisan u registar sredstava javog informisanja, iako radi vec osam godina." To je tek jedna ilustracija onoga sto predsednik NUNS Milos Vasic naziva smisljenim sirenjem haosa na medijskom planu.

Na zalost, neki potezi opozicionih vlasti prema medijima

narocito od kako su medjusobni odnosi lidera koalicije "Zajedno" dospeli do tacke dubokog zamrzavanja - takodje ne ohrabruju. Politicki savetnik Vuka Draskovica i predsednik Upravnog odbora NTV Studio B, Milan Bozic, pokusao je sredinom juna da profesionalnoj novinarskoj ekipi koju vode Lila Radonjic i Zoran Ostojic natrlja nos u najboljem boljsevickom maniru. Na nivou cinjenica pokazalo se, medjutim, da je razlog za optuzbu - gotovo kao u vremena Josipa Broza - to sto u jednoj informativnoj emisiji NTV Studio B nije procitano celo saopstenje Srpskog pokreta obnove, nego samo jedan njegov deo.

U takvom galimatijasu rezimski dirigovanog i opoziciono terciranog haosa predsednik NUNS Milos Vasic s dosta razloga upozorava da "stanje profesije - nasa glavna briga - ostaje lose, sa tendencijom pogorsanja. Ova vlast i dalje na novinarstvo gleda kao na drustveno-politicki rad, a na medije kao na stranacku propagandu. To se od njih i ocekivalo; to se, medjutim, nije ocekivalo od opozicije, kojoj su od 1990. usta puna slobode stampe, a sada je pocela sa pritiscima na nezavisne medije u opstinama i gradovima u kojima je pobedila. Bice potrebno jos mnogo napora da se i vlast i opozicija nauce da je istinito, potpuno i blagovremeno informisanje jedno veoma korisno pravilo igre u demokratskom uredjenju, nesto nalik na nezavisno sudstvo ili dobru postu i telekomunikacije."

U ovom trenutku, na pocetku leta cijoj ce vrucini doprineti i politicke strasti predstojece kampanje za predsednicke izbore u Srbiji, novinarski stalez suocice se sa jos jednim od vec predugog niza iskusenja iz poslednje decenije. Isticuci da je novinarski posao i iance podeljen po liniji profesionalnosti, istinoljubivosti i postenja, Milos Vasic dodaje: "Ulozi su veliki, pa i iskusenja: ocuvanje i unapredjenje novinarskih standarda - u cemu je NUNS proteklih godina mnogo postigao - ostaje nas osnovni zadatak." Proverena iskustva sa starim, kao i prve varnice u odnosu sa novim vlastima, izvesnu, pa makar i teorijsku, prednost daju novinarima. Ako ne podlegnu balkanskom izazovu dugog ucenja i brzog zaboravljanja, naravno.

Aleksandar Ciric

Biljana Ristanic

(AIM)