CUTANJE I PORUKE

aim/ban/izbs/bp

Beograd i kriza u RS

Svi se pitaju zasto je predsjednica Biljana Plavsic zadrzana na beogradskom aerodromu i sta smera buduci predsjednik SRJ Slobodan Milosevic?

Banjaluka, 8. juli 1997. (AIM)

Da li su u pravu oni koji misle da se sustina stava vlasti u Beogradu prema dogadjajima u Republici Srpskoj moze "procitati" iz hapsenja, odnosno, tacnije, kraceg zadrzavanja predsjednice Biljane Plavsic na aerodromu u Surcinu poslednjeg dana juna? Da li su smesni odgovori sefa savezne policije Zorana Sokolovica ono sto moze da objasni koju strani drze vlasti u Beogradu?

Zanimljivo je, na primjer, kako americki izaslanik za ove prostore Robert Gelbard, inace otvoreni navijac Biljane Plavsic, posle razgovora sa Slaobodanom Milosevicem u Beogradu 3. jula bez imalo zajedljivosti rekao da predsednik Srbije "veruje da je incident (zadrzavanja Biljane Plavsic na aerodromu) prenaduvan". Dalje, Milosevic kaze da je njoj "pruzena pomoc da se vrati u RS."

Sta se desavalo na beogradskom aerodromu gotovo da vise nije ni vazno. U svakom slucaju, posto joj je "pruzena pomoc" predsednica Plavsic je odmah udarila po onima koji su branili smenjenog sefa policije Dragana Kijaca : raspustila je Skupstinu RS.

A kako vreme odmice, sve je jasnije da je u ovom slucaju odlucan potez dobar potez. Tako se posle odlucnih Palvsickinih poteza odjednom na cistini pojavljuje i Momcilo Krajisnik, valjda najuspesniji plivac u mutnim vodama poslednje decenije. On je prvo "izrazio nadu da ce ovaj problem biti resen". Pokusavao je da smiri javnost govoreci "da se rukovodstvo nalazi na putu da probleme prevazidje", a onda je ipak morao na Skupstinu na Palama i tako izgubiti poziciju.

Oglasila se odmah na pocetku Vojska RS najavljujuci "neutralan stav". Generalstab VRS, koga su inace pre nekoliko meseci uspeli da nametnu Karadzic i Krajisnik uprkos Plavsickinim simpatijama za generala Mladica i njegov tim, saopstio je da "uvazava predsednika RS i vrhovnog komandanta", te da "ceni da je u sadasnjim prilikama u RS rec o politickoj krizi drzavnih institucija koju treba resiti u institucijama u kojima je kriza i nastala. Kako je Generalstab lako dosao dao ovog zakljucka, tako ga je lako i napustio (6. jula) u pismu koje je predsednici dostavljeno kao "strogo poverljivo", a koje se ipak istog dana pojavilo u javnosti. Ipak, to vreme koje je na Palama potroseno u ubedjivanju vojske (inace po logici svog postojanja bliske Beogradu) donelo je predsednici otvorenu i mozda ce se pokazati presudnu podrsku naroda.

Iscekivanje levice

Predsednicu je promptno podrzala (vazna) Socijalisticka partija Republike Srpske (SP RS). Sta god da je tome prethodilo, narod i posmatraci su mogli izvuci zakljucak da "Slobo nije protiv Bilje". Potpredsednik SP RS Dragurtin Ilic je dao podrsku "instituciji predsednika", sto je manje od Vestendorpove podrske, ali je ipak podrska.

U Beogradu, portparol JUL-a Aleksandar Vulin "trazi malo vremena", jer levica jeste protiv kriminala, ali oni hoce da utvrde ko je to u RS ogrezao u bezakonju.

Svi cekaju stav Socijalisticke partije Srbije. Ali SPS nema stav. RTS objavljuje neutralne izvestaje. List "Politika" takodje.

Opozicija u Srbiji, istovremeno, listom staje na stranu predsednice Plavsic. Vuk Draskovic preti demonstarcijama. Vojislav Kostunica, vazan moralni teg u beogradskoj politickoj javnosti, kaze: "Predsedenica RS Biljana Plavsic je hrabro progovorila o drzavnom kriminalu. Njoj se ne moze odreci da je svih ovih godina bila patriota i ne moze joj se prebaciti da je na svojim funkcijama ispoljila koristoljublje."

Zoran Djindjic pise otvoreno pismo gospodji Plavsic u kome je, moze se reci, sazeto raspolozenje javnostio Srbije: "Nadam se da cete uspeti jer je uspostavljanje pravne drzave jedini nacin da se izbegnu problemi koji su nam dobro poznati u slucajevima kad organizovani kriminal radi pod zastitom drzave."

Vojislav Seselj je napao pedsednicu RS na nacin kakav se od njega i ocekivao: insistirajuci na klimaktericnim raspolozenjima zena u tim godinama i bracnom statusu gospodje Plavsic. Uz radikale su se svrstali, sto lici na kuriozitet, mala i neuticajna Nova komunisttcka partija kojoj se kod predsednice RS ne dopada "desnicarenje" i monarhizam.

Sta o svemu misli Slobodan Milosevic? On se ne oglasava (ovaj tekst je pisan 7. jula) tako da nam je o tom za sad mogao reci jedino Robert Gelbard. Kada Amerikanci nisu zadovoljni Milosevicevim pristupom dogadjajima koji se od njihovog "nacionalnog interesa" oni to onda krajnje nediplomatski kazu. Ovaj put Gelbard je politicarima na Palama porucio: "Ako traze sukob, dobice ga." A i dalje je bio prilicno odredjen:"Predshjednik Milosevic mi je cvrto obecao da namerava da pozove sve strane, prvenstveno RS da ucine sve da se odredbe Dejtonskog sporazuma brze i doslednije sprovode." I: "Mi podrzavamo one koji sporazum sprovode. Gospodja Plavsic nam je dala neka obecanja i nadamo se da ce ih ispuniti."

Tri dana kasnije njemacki ministar inostranih poslova Klaus Kinkel jos otvorenije trazi od Milosevica da podrzi Biljanu Plavsic.

Sansa za predsjednicu

Jasno je, dakle, da su odluke Biljane Plavsic vise od borbe protiv kriminala. I jasno je da je ovo razilazenje Banjeluke i Pala mnogo vise od regionalnog sukoba koji tinja godinama. Uzroci sukoba u SDS-u ozivljeni su ovog puta stravicnim pritiskom americke administracije da se iz Dejtonskog sporazuma (koji je u osnovi ozbiljno narusen) ispostuju bar detalji, kao na primijer oni koji se odnose na privodjenje u Hag optuzenih za ratne zlocine. Tome se ne moze odoleti ni u Beogradu i Zagrebu. Franjo Tudjman ovih dana objavljuje da ce "Hrvatska izruciti osumnjicene za ratne zlocine".

Americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt, koja je pre nekoliko nedelja ovde ozbiljno radila na tome, na samitu NATO u Madridu krenula je u novu ofanzivu. To, naravno, Radovana Karadzica pre svih dovodi u dosad najtezu situaciju.

Istini za volju, bez obzira koliko polazne pozicije predsjednice Plavsic izgledale slabe - protiv su SDS-a, Skupstina, Vlada, MUP, SDB, drzani mediji i finansijdski lobi - ipak, njene sanse nisu male. Druga strana zaboravlja citavo vreme da je RS (kao i cela BiH) okupirana zemlja u kojoj je glavna snaga NATO sa stacioniranim trupama, jakom obavjestajnom delatnoscu, a postoji i velik politicki pritisak da se ta sila pokrene. Taj vetar sad duva u jedra predsednice RS. Drugo, njen oslonac je prejaka funkcija predsednika koju je Karadzic svojevremeno projektovo za sebe. Trece, narodu je preko glave velikih obecanja i istovremeno praznjenja dzepova. I cetvrto, cini se, tu valja ukalkulisati cutanje vlasti u Beogradu. Ma koliko bi se verovatno Milosevicu vise svidelo da na svom kanabetu prima u Predsednistvu sad kooperativnog Krajisnika nego "celicnu ledi" iz Banje Luke (koja mu jednom prilikom nije htela da pruzi ruku na ocigled desetina kamera), on ipak za vratom ima Olbrajtovu, Gelbarda, Kinkela, Kontakt grupu i siromastvo jos uvek blokirane SRJ koje preti da se svaki cas prelije u nekontrolisani bunt. Tako da, ipak, izgleda da buduci predsednik SRJ sebi mose da priusti jedino da se ne pojavljuje kao direktni isporucilac "posiljki" za Hag.

Petar Reljic