KORDONI UMESTO SLAVLJA

Upotreba kosarke

AIM, BEOGRAD, 8. 7. 1997.

Jugoslovenski kosarkasi opet su osvojili Evropsko prvenstvo i dokazali da za ovu generaciju jos nije smisljena adekvatna pohvala. U Spaniju su doputovali posle kratkih i slabih priprema, neuigrani, bez jakih trening utakmica u nogama, bez Divca i Paspalja i sa tek zalecenim Sasom Obradovicem. Tokom takmicenja stizao ih je maler za malerom: redom su se povredjivali debitant Radosevic, pa, sto je jos gore, Danilovic i sto je najgore, vodja tima Djordjevic. Cim bi se jedan nekako zalecio, drugi bi se povredio, i tako sve do finala sa Italijanima. Pred ovaj mec situacija je bila najdramaticnija - strahovalo se da dvojica najboljih Djordjevic i Danilovic nece moci da igraju ili da ce, na parketu od njih biti vise stete nego koristi. A u finalu su cekali Italijani koji su pobedili Jugoslaviju u predtakmicenju i koji su posle decenija silnog ulaganja u kosarku i davanja drzavljanstva kojekakvim crncima, uspeli da stvore sasvim solidan tim.

Bojazan se pokazala neosnovanom. "Sepavi" Djordjevic i "cotavi" Danilovic, koji je dan ranije obnovio proslonedeljnu povredu skocnog zgloba zbog koje normalni ljudi, pogotovo sportisti, leze najmanje deset dana, odigrali su iznenadjujuce dobro. Ostali igraci, ukljucujuci rezerviste nimalo impresionirane znacajem meca, bili su jos bolji, pa su Italijani potuceni do nogu postigavsi samo 49 poena. Ponovila se scena sa Evropskog prvenstva u Atini 1995. godine: jugoslovenska zastava na pocasnom mestu, svira se "Hej Sloveni", smeh, slavlje i inventivna pitanja novinara RTS u stilu: "Kako se osecate posle ove velicanstvene pobede" koja su izazivala neskriveni podsmeh jugoslovenskih kosarkaskih asova. Trijumf je kompletiran proglasavanjem Aleksandra Djordjevica za najboljeg igraca na sampionatu.

Odmah po zavrsetku utakmice, hiljade Beogradjana slilo se na gradske ulice. Skoro do jutra se slavilo, mahalo zastavama, pevalo i pilo. Usput je polupano, zapaljeno i opljackano dvadesetak kioska i radnji, jos toliko automobila i automata za sladoled. U tucama je zabelezena jedna teza i dve lakse povrede, policija je uhapsila 95 mahom pripitih izgrednika i podnela krivicne prijave protiv osamnaestorice. Na RTS su prikazane slike mase na Trgu Republike uglavnom snimljene sa bezbedne udaljenosti

• sa vrha zgra de "Ineksa". Poznatiji sportski komentatori drzavne televizije nisu smeli da zadju medju narod, pa su ono malo snimaka sa lica mesta napravili anonimusi, sa cijih su kamera skinute nalepnice.

Inace, iz perspektive drzavne televizije, zlatnu medalju na Evropskom sampionatu u kosarci osvojili su predsednik Srbije Slobodan Milosevic, savezni ministar za sport dr Zoran Bingulac i direktor "Politike" Hadzi Dragan Antic. Posle nepodnosljivo nestrucnog komentara finalnog meca u kojem je besomucno vrteo onih tridesetak reci kojima raspolaze, glavni urednik sportske redakcije RTS Dobrosav Gajic pobedu je prvo cestitao ministru Bingulcu. Prvu izjavu za drsavnu televiziju iz Barselone takodje je dao Bingulac cije je ime Gajic pomenuo petnaestak puta, koliko i ime direktora "Politike" Hadzi Dragana Antica, drugog clana politicke delegacije koja je pred polufinale pohitala do Barselone pokusavajuci da se u izbornoj godini, kako neko napisa, "ogreje na zezenom zlatu evropskih sampiona". Te veceri Dnevnik 3 RTS poceo je prikazivanjem snimaka iz Barselone, a prva recenica voditeljke posle "Dobro vece" nije bila vest da su kosarkasi osvojili zlatnu medalju, vec da im je predsednik Milosevic cestitao na uspehu!Kosarkasima su pobedu cestittali svi bitniji politicari i vlasti i opozicije.

    Dobrosav Gajic, naravno, nije propustio priliku da

nekoliko puta pohvali kosarkase koji pevaju drzavnu himnu, poslednjih godina toliko omrazenu medju domacim navijacima. Jos cesce je ponavljao da ce sutradan, 7. jula, ispred zgrade Savezne skupstine (naglaseno) i u organizaciji Savezne vlade (jos naglasenije), "plavima" biti priredjen svecani docek. Pre dve godine, medjutim, posle trijumfa u Atini, kosarkasi su se okupljenoj masi obratili sa balkona Skupstine grada koja je organizovala docek, pa se novo gradsko nacelstvo, verujuci da ima pravo na tu tradiciju, pripremalo da organizuje slavlje. Dan uoci finale, gradske vlasti obracaju se Zoranu Bingulcu sa zahtevom da, bez obzira na ishod meca, RTS direktno prenosi docek, na sta im je odgovoreno da organizaciju feste preuzima Savezna vlada i da je posle doceka na aerodromu, glavni provod zakazan za pola dva ispred Savezne skupstine.

Gradske vlasti prihvaju bacenu rukavicu najavljujuci organizaciju drugog doceka kosarkasa, nekoliko sati kasnije i nekoliko stotina metara dalje, ispred Skupstine grada. Tako za 7. juli, Dan ustanka ili Ivanjdan (kako ko voli i kako za koga glasa), dve Srbije zakazuju dva mitinga, otimajuci se oko jedne jedine, ali bukvalno suva zlata vredne jugoslovenske kosarkaske reprezentacije.

Na miting ispred Savezne skupstine dolazi nekoliko desetina hiljada Beogradjana i razdragano pozdravlji "radnike" najuspesnije jugoslovenske "firme". Sve traje nepunih pola casa, uz muziku, nekoliko rutinskih recenica trenera Zeljka Obradovica i kapitena Aleksandra Djordjevica i djuskanje uz "Igra rokenrol cela Jugoslavija". Nikome od politicara i kosarkaskih funkcionera ne pada na pamet da izadje pred masu koja svaku malo vecu grupu policajaca srdacno pozdravlja poklicem: "Bando crvena". Pomalo razocarani kratkom i tu njavom proslavom, bataljoni navijaca jos sat vremena tumaraju su gradom, trubi, zvizdi, i mase zastavama, sve pod budnim okom jakih policijskih snaga.

Odmah posle mitinga, valjda u strahu da bi opozicija mogla da organizuje bolji provod, opstinska policija usmeno obavestava gradske vlasti da se vecernji skup zabranjuje. Razlog: istovremeno, u neposrednom komsiluku, u zgradi Predsednistva Srbije, Slobodan Milosevic priredjuje prijem povodom Dana ustanka za, kako se saznaje, 1700 zvanica, pa ljudi moraju negde da parkiraju svoje "ljute makine". A i nije red da galamdzije uznemiravaju goste. Ukratko, stotine "obicnih" policajaca (omrazeni "oklopnici" nisu pri meceni) zatvaraju centar grada, a Terazije i Ulicu Srpskih vladara pretvaraju u parking.

Miting je ipak odrzan, samo sto se umesto navijacke proslave izrodio u tribinu za opoziciono gundjanje. Sve se zavrsava uz muziku i nekoliko govorancija opozicionara- aktivista iz nizih esalona. Okupljeni se razilaze posle ne bas spektakularnog koskanja sa policijom. Poseta je bila bedna (samo nekoliko hiljada okupljenih) manje zbog policijske zabrane, vec zbog toga sto se unapred znalo da niko od kosarkasa nece da dodje, sto su ljudi zasiceni politickim skupovima (i razocarani efektom visemesecnih opozicionih m itinga) i sto je vece bilo kisovito i, za juli mesec, neuobicajeno hladno.

Tako je "bitku za basket" zapocetu jos pre Evropskog prvenstva, kada je hitrom akcijom nepodobni SPS disident Nebojsa Covic smenjen sa funkcije predsednika Kosarkaskog saveza Jugoslavije,opozocija izgubila a SPS nije pobedio. Pitanje je da li ce SPS moci da iscedi dugorocnu korist od ove medalje - narod nije toliko blesav - ali je, ako nista drugo, svojom bahatom zabranom "gradskog" doceka Milosevic jos jednom pokazao da je sila. A dobar deo biraca postuje silu i glasa za nju. Kada je rec o kosarkasima, oni su opet pruzili rezimu priliku za kratak predah, ali su u svemu neduzni kao novorodjencad - pobede su njihov posao. A oni svoj posao obavljaju besprekorno.

Uros Komlenovic (AIM)