OLUJA NA TRZISTU DEVIZA
Problemi Banke Slovenije
Ljubljana, 7.jula 1997
Banka Slovenije se vec od samog osnivanja odnosno od razdvajanja odnosno od osamostaljenja od nekadasnje Narodne banke Jugoslavije suocava sa nekim skoro neresivim problemima. Poznato je da je imala Banka Slovenije u citavom razdoblju slovenaccke monetarne samostalnosti teskoce sa sterilizacijom deviznih priliva. Do teskoca je doslo u glavnom zbog malog novcanog prostora (Slovenija ima naime samo oko 2 miliona stanovnika). Usponi i padovi deviznih kurseva postaju za Banku Slovenije sve teze resiv zadatak. Naime, dok se Slovenija suocava sa prilicno visokim robnim manjkom, proslogodisnjim gubicima u privredi, porastu inflacije...vrednost nacionalne valute - tolara - prema marci raste, a ne pada. To je u suprotnosti sa svim teorijama iz makroekonomskih ucbenika!
Uzrok za to treba pre svega potraziti v ovogodisnjem visku deviza u menjacnicama, koje su krajem maja ove godine odkupile za 445 miliona nemackih maraka vise deviza, nego sto su ih prodale. Ponekad je tesko razumeti slovenacki mentalitet, pogotovu kada ljudi dizu svoju deviznu stednju sa svojih racuna, menjaju te devize u tolare, a posle te tolare investiraju u razne stvari. Trenutni hit je kupovina novih kola zbog najavljanog uvodjenja posebnih poreza na kola, tako da je mnogo deviza sa stednih knjiziva zavrsilo u limenim lepoticama. Zbog toga i zbog toga jer su vezani devizni ulogi privlacniji od obicnih radi visih kamatnih stopa, prvi put posle osamostaljenja Slovenije desio se pad deviznih uloga na bankarskim racunima. Zbog toga nije nikog iznendio i drseci pad deviznog kursa Banke Slovenije, koji je poceo u aprilu. Uz sve to doslo je i do povecanog dizanja deviza i pred samu turisticku sezonu (velika vecina Slovenaca letuje u inostranstvu), tako da je bila Banka Slovenije primorana intervenisati.
Banka Slovenija je posegnula za novim oruzjem. Na trziste je dosla sa novom ponudom - to je ponuda za odkup deviza sa pravom i za upis blagajnickih zapisa u stranom novcu, sa kojom bi sprecili pretirano (vestacko) jacanje kursa tolara. Da li se pri tom radi pre svega oadministrativnoj meri centralne banke na trziste deviza, pokazat ce vreme, ali ipak se na to desavanje odazvalo i terminsko trziste ljubljanske Robne berze. Prema ocekivanjima trgovaca i njihovih komitenata nemacka marka bi trebala u septembru da se popne na 92,4 tolara za marku, u decembru na 93,95 tolara za marku, a u martu naredne godine na 94,18 tolara za marklu. Srednji kurs nemacke marke je u maju iznosio 90 tolra, pa je u junu presao 91 tolara, a u nekimj menjacnicama sada mozete da kupite marku vec po skoro 92 tolara.
Moze se ocekivati da ce se sa krajem pada deviznih kurseva smanjiti i devizni viskovi u menjacnicama. Zbog manje razlike u prihodima deviznih i tolarskih investicija, mnogi ce i dalje ostajati na stednji u markama kao najpopularnijoj devizi Slovenaca. A od toga koliko ce biti viska deviza zavisit ce i stepen agresivnosti Banke Slovenije na finansijskom trzistu.
Sve to znaci da ce biti skoro na ispitu autoritet centralne banke i njena sposobnost vodjenja finansijskih tokova i viskova stranog novca. Hoce li biti Banka Slovenije sposobna i dovoljno uverljiva ili ce pak suzenost slovenackog finansijskog trzista dovesti do neslucenih problema. To samo Bog zna, pa je mozda zbog toga sasvim dobro da je guverner Banke Slovenije dr.France Arhar politicki blizu stranci, koja ima "najbolje veze sa Bogom" (Slovenacki hriscanski demokrati). Mozda ce mu (naime Bog) i te kako trebati da bi mogao uspesno ploviti sa Bankom Slovenije po vodama buducnosti!
Milan Povirk, AIM