OD SABORA DVA PUTICA

Sva obecanja SPO

Bracni par Draskovic i njihovi sledbenici ponosno proklamuju da ce ubuduce "SPO ici u koaliciju samo sa SPO, jer je to jedini pouzdani koalicioni partner",

AIM, BEOGRAD, 5. 7. 1997.

Situacija na opozicionoj politickoj sceni u Srbiji postaje sve zanimljivija, na veliku radosrt socijaliosta, i na nista manje ocajanje onih koji su zivotno zainteresovani za korenite promene politickog i ekonomskog sistema. Koalicija "Zajedno" - koja je jos koliko zimus bila "dobitna kombinacija" za teranje rezima, po prvi put, u defanzivu - definitivno se raspala, i od cele "velike price" ostalo je, tek, zajednicko "bracno nasledje" u vidu deobe vlasti na lokalnom nivou. Medjutim, i oko toga se gomilaju prob lemi i trzavice, tako da je sasvim verovatno da ce opozicija brzo uspeti da postigne neki krupan autogol i na tom planu.

Kao nakon svakog raspada braka, "supruznici" sada, uvredjeno i pompezno, uveravaju i sebe i ceo svet da je za neuspeh kriv onaj drugi, njegova nesolidnost i nevera. Srpski pokret obnove (SPO) odrzao je proslog vikenda, na nacionalno-verski praznik Vidovdan, svoj Treci sabor na kojem je, na sveopste neiznenadjenje, u potpunosti podrzana aktuelna politika stranke, izabrano novo rukovodstvo, i aklamacijom (!) za predsednika reizabran Vuk Draskovic. U svom go voru, prenosenom preko TV stanice Studio B, koja se nal azi pod kontrolom Upravnog odbora u kojem vecinu imaju predstavnici gradskih vlasti iz koalicije "Zajedno", Draskovic je optuzio dojucerasnje saveznike Demokratsku stranku i Gradjanski savez Srbije, za nepostovanje potpisanih sporazuma i surovanje s rezimom u svrhu razbijanja koalicije "Zajedno".

U maniru karakteristicnom za nastupe vrha SPO poslednjih meseci, Draskovic je gromoglasno promovisao "povratak korenima": rehabilitaciji Ravnogorskog pokreta D raze Mihajlovica i restauraciji monarhije na celu s dina stijom Karadjordjevica. Sve koji ne prihvataju da upravo taj program bude okosnica opozicionog delovanja, ili su, barem, nedovoljno odusevljeni time

• kao i idejom da Vuk Draskovic bude kandidat opozicije na predsednickim izborima u Srbiji - svi vidjeniji predstavnici SPO nazivaju kriptokomunistima, "nezavisnom decom komunizma"(ovaj termin je obicno rezervisan za nezavisne medije, analiticare i intelektualce) koji "ne zele promene sistema nego samo promene unutar sistema" itd. To je retorika koj u je promovisao Vuk Draskovic licno, u bezbrojnim intervjuima upravo tim "takozvanim nezavisnim medijima", kako ih on sada naziva, zakasnelo plagirajuci rezimsku retoriku. Napadna i, po misljenju mnogih, pomalo detinjasta i bizarna, uvredjenost na sve aktere politicke i medijske scene opasno osamljuje ovu stranku koja, nesumnjivo, jeste velika, ali je daleko od toga da moze da pobedi sama u trci protiv rezima. Medjutim, na Saboru je mozda najveci aplauz dobila recenica Vuka Draskovica da "SPO moze da pobedi bez drugih, ali drugi ne mogu bez SPO". Milosevic ima sve razloge da trlja ruke i govori: "To cemo jos da vidimo"...

Zanimljivo je da je, u neku ruku, zvezda Sabora SPO bio niko drugi nego - Zoran djindjic!? Beogradski gradonacelnik i predsednik Demokratske stranke odazvao se pozivu da dodje na Sabor (a takvi pozivi su cista kurtoazija, redovno se upucuju i Slobodanu Milosevicu, koji retko zalazi i u prostorije vlastite stranke), seo u prvi red, do Vuka i Danice Draskovic, kao da nisu u najgorim odnosima otkad se bave politikom! Time se jos jednom pokazalo da se oko moralnih i politickih kv aliteta Zorana djindjica misljenja mo gu razilaziti, ali da je njegov osecaj za marketing i politicki "tajming" gotovo savrsen.

Druga zvezda Sabora bila je Danica Draskovic, koja je dozivela ogromnu satisfakciju da joj cetiri hiljade delegata Sabora (pun kongresni centar "Sava") klicu i aplaudiraju, trazeci da udje u Glavni odbor SPO, za koji se ovaj put nije kandidovala "da bi mogla, kao novinar, slobodnije da pise, a da ne nanosi stetu stranci". Draskoviceva je, naime, direktor i kolumnista "Sr pske reci", dvonedeljnika pod jakim uticajem SPO, i njena kolumna je strukturirana kao dnevnik Mirjane Markovic: oni cije akcije trenutno dobro stoje u SPO ili u kuci Draskovicevih su krem srpskog naroda, oni drugi su ruzni, prljavi i zli. Stranka se, dakle, sprema za samostalan izlaz na izbore, i u tom cilju je Vuk Draskovic na Saboru promovisao i zanimljivu strategiju javnih nastupa clanova i funkcionera SPO: "Od sada vise nema licnih misljenja!"; priznaje se samo sledjenje Programa i aktuelnih opredeljenj a stranke. To je, verovatno, na tragu krilatice ko ju je Danica Draskovic odavno promovisala: "Diktatura u stranci, demokratija u drzavi".

Odjeci i reagovanja na Sabor SPO bili su uglavnom "carsijske" prirode, malo ko iz struktura vodecih opozicionih stranaka se javno izjasnjavao o pokukama ovog skupa. Ipak, Predsednik Gradjanskog saveza Srbije Vesna Pesic je dala intervju "Nasoj Borbi" u kojem je iznela tvrdnju da je upravo SPO, svojom rigidnoscu, nametanjem ideoloski "zapaljivih" tema koje dele gradjansko-demokratski "front otpora" i opsesivnom potrebom da bude "jednakiji" od drugih, zapravo razbio koaliciji "Zajedno. O snovni motiv SPO za ova kav cin Vesna Pesic vidi u njihovom navodnom strahu od toga da ce im Demokratska stranka i Zoran djindjic preuzeti titulu "vladajuce opozicione stranke"...

Nekako u isto vreme, jedan od potpredsednika Gradjanskog saveza Milan Paunovic podnosi ostavku na sve stranacke funkcije obrazlazuci svoj cin time da je GSS bio nelojalan prema SPO i da je ucestvovao u tajnoj kampanji demokrata protiv Draskovica, te se tako odrekao saradnje sa strankom koja mu je mnogo pomogla u organizov anju stranacke infrastrukture po Srb iji, a i bez koje tesko da bi GSS postao parlamentarna stranka. Misljenja su, dakle, ostro konfrontrirana, ne samo medju strankama nego i unutar njih.

Bracni par Draskovic i njihovi sledbenici ponosno proklamuju da ce ubuduce "SPO ici u koaliciju samo sa SPO, jer je to jedini pouzdani koalicioni partner", DS i GSS razmisljaju o raznim, bilo "tehnickim", bilo "programskim" koalicijama koje bi na programu radikalnih promena okupile sve sto je u Srbiji nezadovoljno sadasnjim stanjem i sto ima interesa za evropeizaciju Srbije, a rezim za to vreme "radi posao", poostrava za defavorizovanu opoziciju ionako krajnje teske izborne uslove i ceka najpovoljniji trenu tak da ozvanici jos jedan mandat i tako, u skladu sa obecanjima, "uvede Srbiju u 21. vek". Ako se opozicija ne okupi, bilo u zajednickim izbornim listama, bilo u zajednickom bojkotovanju istih zbog diskriminatorskih uslova, nema sum,nje da ce rezimu to i uspeti. A onda ce opozicionari imati jos cetiri godine da se svadjaju i nadgornjavaju oko toga ko je upropastio stvar - monarhisti ili republikanci, patriote ili mondijalisti, ravnogorci ili partizani... ãivot ce, definitivno, biti n egde drugde.

TEOFIL PANCIC (AIM)