POSLEDNJI DANI '47.

aim/ban/pubs/bp

Ko ce pobediti u RS

Banjaluka, 3. juli 1997. (AIM)

Da li je Biljana Plavsic dodirnula tajnu zbog koje treba da nestane, mozda je jedino pitanje kojim se moze racionalizovati blamaza koju je u nedelju uvece dozivela na surcinskom aerodromu posto je prekinula posetu Velikoj Britaniji i na brzinu se vratila u zemlju, koja je pocela da lici na crno-belu verziju "Nesalomivih". Da ona u tom filmu nece biti Eliot Nes, pokusao je da joj ljubazno objasni policajac MUP-a Srbije na Surcinu, koji joj je jos ljubaznije oteo pasos i izrucio je kolegama u Bijeljini. Sta su zapravo tamo policajci od nje trazili tesko je reci. Jer, zahtevati od Plavsiceve da povuce odluku o suspenziji njihovog sefa u momentu kada je (vaznija) polovina sveta uveliko znala sta se na Surcinu dogodilo, tesko je objasniti drugacije do tupavom policijskom samouverenosti da je Isaka Njutna dovoljno privesti na informativni razgovor pa da sva tela u prirodi prestanu biti podlozna zakonima gravitacije.

Mesanje u svoj posao

Pocelo je tako sto je RS neodoljivo pocela da lici na narodnu pesmu: sve price u njoj pocinju slovenskom antitezom. Dakle, o kriminalu je rec. I naravno, temperamentna predsednica RS pocela je prva. Naime, od samog stupanja na duznost Plavsiceva je pokazivala ruznu naviku da se mesa u svoj posao. Posle prvih carki sa ostatkom vrha RS, koncentrisanog na Palama, predsednici je najpre pokazan plac za njenu rezidenciju, a kada se pokazala krajnje nezainteresovanom, to je bio definitivan znak: "Ona nije jedan od nas". I ona je to, naravno, znala. Prvu veliku (javnu) carku prezivela je kada se suprotstavila specijalnim vezama izmedju Krajisnika i Milosevica. Tada je dogovoreno da kao mirovno vece izmedju njih dvoje posreduje Glavni odbor SDS-a, sto je otprilike isto kao kada bi izmedju bosanskih Srba i Muslimana posredovao ajatolah Rafsandzani. Vec tada u krugovima tvrdog jezgra SDS pocelo se naglas razmisljati o njenoj smeni. Naravno, Srbi po definiciji ne veruju da postoje nemoguce stvari, ali je medju njima preovladalo da bi smena predsednice dovela do teskog raskola i u vladajucoj stranci i u narodu, sto je, veruju oni, isto. Osim toga, verovali su na Palama, vreme brzo prolazi ("eto, vec pet godina nismo videli tramvaj, k'o da je juce bilo") i da ce, dok dlanom o dlan, septembar i novi predsednicki izbori, kada im se nece ponoviti da Plavsicevu ponovo kandiduju.

Zato na Palama nisu mirovali: nastojali su da predsednicu drze podalje od svega sto nije deoba humanitarne pomoci. Nije mirovala ni ona: pre dva meseca od Vlade je zatrazila informaciju o poslovanju "Centreksa" i "Selekt-imeksa", firmi koje su malo radile za drzavu, malo za MUP, a malo vise za ljude okolo. "Centreks" je firma Vlade RS, a u "Selekt-imeks" umesani su ljudi iz MUP-a, sto je njegovo rukovodstvo i javno priznalo. Ta firma registrovana je na ime covjeka koji ne postoji, a u sudski registar njeno ime uneto je tek nekoliko dana posle hvatanja MUP-ovih ljudi u velikom svercu cigaretama na banjaluckom aerodromu. Obe firme imaju monopol u RS na trgovinu cigaretama, kafom, alkoholom i delom naftom, sto ce reci da nisu placale carine, akcize i slicne gluposti. Osim toga razvijale su i novi oblik bratstva i jedinstva, buduci da su posedovale i monopol na reeksport robe u Federaciju BiH. Time su ostvarivane brze milionske dobiti, koje se nisu pojavljivale ni u knjigama ni u budzetu.

Sukob sa Vladom

Vlada se prijavom Biljane Plavsic malo kao bavila, a onda je pocela sa podizanjem srpskog Sarajeva i gradnjom aerodroma na Sokocu. Plavsiceva se nije predavala. Vredno je sakupljala dokumentaciju o poslovanju "Centreksa" i "Selekt-imeksa", a onda je sve predala sudovima u Banjaluci i Bijeljini. Zapanjeniji od sudija kojima su fascikle iz Kabineta predsjednice stigle na sto bili su jedino mocni paljanski biznismeni, posebno kada su vidjeli da se u spisima spominje ime Radovana Karadzica. Rat je mogao da pocne.

MUP RS, u materijalima Plavsiceve takodje tesko optuzen za pojacanu skolonost prema devizama, uzvratio je: pocinje cistka u kojoj strada obavestajno odeljenje antiteroristicke brigade u MUP-u, koje je Plavsicevoj, prema nekim izvorima, dostavilo materijal o poslovanju "Centreksa" i "Selekt-imeksa". To odeljenje rasformirano je, a komandant brigade, major Dragan Lukac, ostao je bez posla. Biljana Plavcic uzvraca: u prosli petak pise odluku o suspenziji Dragana Kijca, povlaci njegove odluke, sve mu to saopstava, a zatim seda na avion i u subotu odlazi u London.

Posle toga sve se odvija filmskom brzinom. Najpre se u subotu sastaje Vlada RS, odnosno njenih 14 clanova, koliko ih se u tom momentu naslo na Palama. Vlada, naravno, ponistava odluke predsednice i saopstava Kijcu da ostaje na svom mestu. Pri tom tesko optuzuje Plavsicevu da se "takvim pristupom funkciji drzavnih organa i institucija i odlukama suprotnim Ustavu RS, svesno ili nesvesno, stavlja na stranu onih snaga koje pogresnom implementacijom Dejtonskog sporazuma zele da poniste RS". Predsednica RS dovedena je u situaciju da se brani od optuzbi za izdaju jer je problem vesto prebacen na izglasavanje zakona o unutrasnjim poslovima, koji je dva dana pre prosao u Skupstini RS, a protiv koga je bio Mihael Stajner. Udarna pesnica napada na Plavsicevu je predsednik Parlamenta Dragan Kalinic, ambiciozni i sposobni aparacik, koji na proslavi Vidovdana vojsci na Sokocu govori da medjunarodna zajednica "u pokusajima da destabilizuje RS nalazi saveznike medju nasim pliticarima". Time, naravno nije mislio na Krajisnika. I dalje gadljiv na pomen imena Plavsiceve, Kalinic betonira problem: oni koji su se odvojili od naroda, Vlade i Stranke sami treba da odu. Ni tada nije mislio na Krajisnika.

Sta je bilo na aerodromu?

Plavsiceva prekida posetu Londonu i vraca se u zemlju, ali je na aerodromu zaustavljaju. Tu pocinje verovatno desetak uzbudljivih sati u njenom zivotu. Policija Srbije je na aerodromu zadrzava oko dva sata, posle cega je pod policijskom pratnjom prebacena do Bijeljine. Tamo je preuzima policija RS. Nakon sto se posle nekoliko sati provedenih u zgradi MUP-a pozalila na umor, predsednica je pustena u hotel da prespava. Te noci, tvrde ocevici, neke jedinice Vojske RS najavile su pokrete prema Bijeljini da bi zastitile predsednicu. Istovremeno, bilo je uzbudljivo i na telefonskim linijama beogradskih i paljanskih vladarskih kuca. Sa druge strane slusalicu je drzao Vasington. Naravno, Srbi sa slusalicama na uvu kratko su verovali da im dobro stoji simpaticno cudjenje tipa: nemamo mi pojma o tome, ali sve cemo uraditi, itd. Odgovor je bio, uradite.

U ponedeljak ujutro u Dvorovima kod Bijeljine u hotelu "Sveti Stefan", koji su od veceri obezbedjivali vojnici SFOR-a, predsednica RS primila je nekoliko bivsih poslanika Skupstine RS, razgovarala i sa nacelnikom Generalstaba Vojske generalom Perom Colicem i Draganom Kijcem, koji najverovatnije nije dosao da bi se izvinjavao. Oko podneva Plavsiceva stize u Banjaluku, a u medjuvremenu u Beogradu i na Palama utrkuju se ko ce pre demantovati da je necega na aerodromu uopste bilo. Krajisnik lakonski tvrdi da nije bilo privodjenja, rekavsi da je "informacija netacna i da je proizvod straha ili mozda neosnovane prognoze". Plavsicevoj se, dakle, ucinilo.

Karadzic protiv Plavsiceve

Ono, medjutim, sto je novo u svemu tome jeste prva javna optuzba predsednice RS protiv Radovana Kardzica za pokusaj drzavnog udara. "Smatram da je ovo drzavni udar. Mi nismo sami, na ovoj teritoriji nakon Dejtona nalaze se jos neke strukture. Nismo ih zeleli, ali to je rezultat onog potpisa u Dejtonu. Onaj ko je potpisao, trebalo bi da bude svestan toga", rekla je ona. Na pitanje novinara Radija B 92, da li veruje da iza svega stoji Radovan Karadzic, Plavsiceva odgovara: "Da".

Uskoro joj ni Karadzic ne ostaje duzan. On, naravno, nije imao nameru da se u javnosti mesa u problem sa predsednicom, ali u ponedeljak uvece kada je postalo izvesno da ce ona iz tog dana izici u blagom vodjstvu, Karadzic je pokusao da iskoristi snagu svoje reci, koja u RS jos ima karakter magijskog obreda. Posredstvom svog neimenovanog saradnika (kazu da je rec o Miroslavu Toholju, direktoru SRT-a) Karadzic je u izjavi Frans-presu optuzio Biljanu Plavsic da unistava jedinstvo rukovodstva RS pred medjunarodnom zajednicom. On je zamjerio Plavsicevoj da je suvise popustljiva prema medjunarodnoj zajednici, "sto unistava sve pozicije pregovaranja ostalog dijela rukovodstva RS".

U utorak Plavsiceva pokazuje da se zna sluziti medijima, zakazuje konferenciju za stampu na kojoj ponavlja optuzbe. Najavljuje i smjenu Vlade. Iste veceri dozvoljavaju joj pristup na televiziju, na kojoj se prvi put izgovara rec "drzavni kriminal" u rubrici koja nije spoljnopoliticka. Za to vreme na Palama zaseda Glavni odbor SDS-a, koji najavljuje opoziv Plavseceve sa mesta predsednika. Dragan Kalinic saziva skupstinu za petak, na kojoj ce se videti ko je vera a ko nevera. U medjuvremenu bijeljinski odbor SDS-a daje podrsku Plavsicevoj, a u Banjaluci dolazi do prvog koskanja Kijcevih debeovaca i dela policije lojalnog predsednici.

Sta ce se dalje dogadjati?

Kao tim sa losijom igrackom reputacijom od Karadzicevog, Biljana Plavsic je izmedju subote i utorka povela sa 1:0. Naravno, ko se razume u te igre zna da se radi o rezultatu opasnom za obe strane. Na Palama su ljuti iako jos ne pokazuju znake panike. Zadaci su podeljeni: u drugom poluvremenu treba zaigrati agresivnije i napuniti mrezu protivnika. Posle ga pocistiti sa terena.

Oni koji veruju da na Palama nece smeti da idu na varijantu raspleta sa smenom predsednice (medjunarodna zajednica i slicne trice) previdjaju sposobnost koju u SDS-u ljubomorno razvijaju da prvo odigraju jak potez, a da onda razmisljaju sta su uradili. Medjutim, gledajuci sve ove godine kako se to radi, i Plavsiceva je po nesto naucila. Najpre, da u RS gotovo da nema majke koja bi zrtvovala dete za Krajisnikovu korporaciju za proizvodnju leseva, beskucnika i prljavog novca. Na strani Biljane Plavsic su cast, narod, nesto vojske, policije i opozicije. Za sada, dovoljno za castan poraz pred onima koji imaju novac, medije, veci deo policije i samoubilacku svest da nemaju mnogo izbora - da mogu biti ili gazde, ili robijasi. Nece to, dakle, biti poziciona borba vec razmena teskih napada. Sto se RS tice, cinici kazu da ona odbrojava poslednje dane 1947. godine, iako Srbi u nepravednoj dejtonskoj podeli nisu dobili ni jedan jadranski otok.

Ivan Djordjevic