INTERVJU: FERID MUHIC, profesor filozofije u Skopju

INSTITUCIJE SU ZARAZENE ( NACIONALISTCKIM ) VIRUSOM

Dr. Ferid Muhic je profesor na Filozofskom fakultezu pri Unerzitetu "Kiril i Metodij" u Skopju, ali javnosti je daleko poznatiji kao intelektualac "velikog kalibra" cije je mislenje sledi sa velikom paznjom, i to ne samo u Makedoniji vec i mnogo sire. Ferid Muhic je rodjen u Bosni ali vec 40 godina zivi u Makedoniji s kojom je, kako kaze, vezao svoju licnu sudbinu. Od marta ove godine gradjanin Muhic je "prebegao" u intelektualnom egzilu - povlacenje u cutanju, u znak protesta nakon neprimernih napada na njegovu licnost u jednoj polemici povodom studentskih demonstarcija protiv nastave na albanskom jeziku na Pedagoskom fakultetu.

AIM: Gospodine Muhic, ima vec cetiri meseci kako ste objavili vasu abstinenciju od javnog zivota u zemlji. Koji su bili vasi motivi za jedan ovakav drastican cin i sta mislite da mozete postici vasom sutnjom?

Muhic: Cin koji bi se mogao nazvati nekom vrstom intelektualnog samoegzila, povlacenja u cutanje, jeste cin protesta povezan sa tom polemikom ali ne samo sa mojom doktorantom nego sa jos jednom grupom ljudi koji su se toj polemici prikljucili a koji su svi, po mojoj proceni uglavnom zauzeli isti stav.

 Kao sto je poznato, rec je o mom tekstu u kom sam se zalozio

za razum i toleranciju po pitanju protestnih mitinga protiv vladinog predloga da se studentima Albancima u sklopu Pedagoskog fakulteta u Skopju omoguci nastava na maternjem jeziku, bar za one profile koji ce predavati u osnovin i srednjim skolama predmete na albanskom jeziku.

Na moje veliko iznenadjenje usledila je jedna neverovatna brutalna, neintelektualna hajka u kojoj, razume se, nije bio problem cin ugrozavanja sigurnosti, mada smo posvedocili sta se desilo mnogim intelektualcima u Bosni u koje je bio uprt prst malo ranije i zbog manjih razloga nego sto je ovaj, prakticno samo zbog njihove pripadnosti. Posebno sam bio iznenadjen time sto je ovo bio cin jedne etnicke denuncijacije koja ustvari raspisuje hajku i otstrel, koja je zapravo potjernica na ime a ne na gest, cin ili mislenje coveka, jer protiv mojih stavova nije iznesen nijedan argument, pogotovo ne od onih koji su cak prebacivali i to sto neko ko se zove kao ja "jede makedonski hleb"!?

Sve ovo me navelo da razmislim u pravcu u kom bi takvo moje prihvatanje i daljeg javnog angaziranja ustavri bilo ne samo neproduktivno nego direktno stetno za demokratsku klimu. Zbog toga sam i napisao tekst u kome sam najavio da cu u znak protesta odredjeno vreme sebe staviti u tu vrstu karantina intelektualnog i da cu time pokusati da skrenem paznju nase javnosti na to da se ovakvi batinaski napadi na coveka koji je ipak sa pdredjenom reputacijom i afirmacijom, apsolutno moraju primiti kao krajnje zabrinjavajuce. AIM: Kakav je vas stav o reakcijama koje su usledile nakon objave vaseg intelektualnog samoegzila?

Muhiq: posle toga je i usledio najveci broj napada. Ja sam vec na prvo pismo coveka cije ime ne volim da spominjem, jer je toliko nisko ispod profesionalnog dostojanstva, to je taj moj doktorant (D. Ljubomir Cuculovski, n.z.), odmah reagovao jer sam bio zaprepascen da se to moze desiti na jednoj ustanovi kakav je Filozofski fakultet i to bas na katedri za Filozofije. A kasnije su usledili napadi jos nekih kolega sa Filozofskog fakulteta.

Ja ne bih sada pravio genezu svega toga ali na moju radost i zadovoljstvo, mnoge licne poruke, i telefonske i od ljudih koje sam sretao, pokazale su da to nije opsta klima u Makedoniji mada je zabrinjavajuce da nije usledio nijedan odredjeni protest nijednog od strucnih udruzenja, nijedne institucije za zastitu ljudskih prava ili ljudskih sloboda. Uopste nije dosla nijedna reakcija sa, tako reci, oficijalne instance. Ne da bi branila mene vec da bi zapravo pokazala da je rijec o kulturnoj sredini, visokocivilizirane, koja ne tolerise takve postupke raspisivanja denuncijanskih poternica.

Par tekstova je ipak usledilo i oni su me veoma obradovali. Tu je tekst jednog mladog albanskog kolege, izvonredno ostar i primeran, nekoliko kolega Makedonaca takodje su jako dobro reagovali. Sve to pokazuje da pojedinci nisu zahvaceni tim virusom ali je zabrinjavajuce da, po svemu sudeci, institucije jesu.

AIM: Profesore Muhic. Makedonija se definise kao multinacionalna i multikulturna drzava. Koliko je, prema vasoj oceni ova definicija u koleraciji sa realnoscu?

MUHIC: Makedonija to jeste. Faktografski nema nikakve sumnje, ali upravo u onom smislu u kome je faktografija tek neka podloga za izvodjenje zaklucaka, mozemo reci da je bilo koja drzava, recimo ranog srednjeg veka ili neka velika imperija iz Antike takodje bila multinacionalna i multikulturna ali u kojoj je recimo samo jedna kultura dominirala. Prema tome, faktografski Makedonija jeste to medjtum procjena da li je ona drzava koja potpuno postuje svu multinacionalnost ili multikulturnost sopstvenog sadrzaja, jeste drugo pitanje. Po mojoj proceni postoje ozbilnji napori da ona to i bude i postoje mnogi i pravni predmetni pokazatelji koji idu u prilog ovom zakljucku. S druge strane, jedna jednako tako pasljiva, dosledna analiza pokazala bi da tu ima jos mnogo sta da se uradi, te da Makedonija kao multinacionalna i multikulturna drzava nije jos ni izdaleka drzava koja sopstvenu multinacionalnu i multikulturnu sadrzinu podjednako tretira i podjednako afirmise i postuje.

Moj kriticki stva prema ovome svodi se na preizrazitu psihologiju kompetitivnosti medju etnickim kulturama u kojima jedna ima sve prednosti a ipak prinudjuje ostale koje te prednosti nemaju na kompetenciju. Znate kako je, sadrzaj drustvenog zivota moze da obiluje neravnopravnostima ali one ne moraju biti suvise vidljive ni neuralgicne. Medjutim u onom trenutku kada tu neramnopravnost ubacite u igru onda se desava ono sto moze da se desi kad cetiri ili petoro ljudi naterate da udju u ring i da se boksuju iako je samo jedan od njih istreniran i spremljen dok drugi nemaju ni osnovne elementarne preduslove za nekakvu fer borbu. Dakle, upravo ta kompetitivnost i potencijalna konfliktnost koja se suvise potencira je ono sto meni smeta ali preostaje nam samo da verujemo u nekakvu gradjansku svest makedonskog drustva u celini i u trezvenost politickih faktora koja nije nesto koja bi se samo po sebi podrazumevalo, ali da se nadamo da ce oni uspeti ova dva faktora da reduciraju, u prvom redu opasnost od insistiranja da se u nekakav ring uopste udje.

AIM: Da se jos jednom vratimo na vace cutanje. Prilikom objave vase abstinencije niste objasnili kada i pod kojim uslovima cete se "vratiti" natrag u makedonsku javnost...

MUHIC: Ja se o tome dvoumim. Moj prvi impuls je bio na sasvim neodredjeno vreme i gotovo sam odlucio da se sto se tice javnih mediuma i drustvenog angazmana proces ima smisla samo ako bude na neodredjeno vreme, ili sto bi sr reklo da do kraja stavi mene pred jedno autoembrago. S druge strane, sav smisao angazovanja je ozbiljno doveden u pitanje u jednom filozofskom kontekstu i ljudskom. A opet ne mislim da se bilo sta postize cutanjem i uzdrzavanjem od akcije, mada odavno vec nisam naivni optimista koji misli da se bilo ciem ista postize. Najverovatnije da mi nicim nista ne postizemo i da nijedan nas postupak ne menja nista osim sto dolazi kao imperativ nase prirode. Dakle, unutrasnji imperativ da se ne javljamo ili javljamo, u karjnjoj liniji je jedino vazno.

Za sada nema znakova koji bi me naterali da nesto saopstavam ili da se javljam, medjutim neki poseban cin ne cekam. Ne cekam neko priznanje krivice onih ni neko priznanje toga da je ljudsko pravo da misli kako hoce, neprikosnoveno, i da se time indirektno afirmise pozicija koju sam zauzeo. Dakle, ne cekam nesto sto ce presuditi u tome. Verovatno stojim vec sa onim nekim unutrasnjim mirom sa kojim planine cekaju kisu ili sneg, a s druge strane skoro da im je svejedno hoce li doci do kise ili snega. One vec od toga ne zavise.

IBRAHIM MEHMETI