SUDSKI PROCESI POD SUMNJOM

AIM JUNIOR Pristina

Sudjenja koja se vec godinama odvijaju na Kosovu protiv kosovskih Albanaca, koji se optuzuju da pripadaju ilegalnim organizacijama, odnosno za "ugrozavanje drzavnog integriteta Srbije i Jugoslavije i koji za cilj imaju otcepljenje Kosova od Jugoslavije i pripoje ga Albaniji", tokom poslednjeg sudskog procesa, konacno su izazvale razlicite reakcije kod domece, ali i inostrane javnosti. Na Kosovu su se odvajkada ovakvi procesi nazivali "montiranim politickim procesima", gde su srpske sudske vlasti " izricale visoke kazne bez kljucnih dokaza. Kao rezultat osecaja inferiornosti i straha ovdasnjeg manjinskog srpskog stanovnistva, strah od brojnih Albanaca koji ipak poseduju znacajnu politicku snagu koja i te kako moze da ugrozi sadasnji srpski rezim, kao i teznja da se Kosovo svuda predstavi kao "srpska zemlja", sistematski se primenjuje tzv., "cvrsta ruka", srpskog rezima prema kosovskim Albancima i to iz dva razloga: Prvi, da se zna "ko je narod, a ko nacionalna manjina", a drugi da se unosenjem straha, pre svega primenom fizicke sile, ovdasnji Albanci primoraju da prihvate njihov ostanak u okvirima Srbije i Jugolsavije, odnosno da odustanu od svojih decenijskih teznji da se oslobode od kako Albanci kazu "okupatorskih vlasti, koje sprovode neorasisticku segregaciju" nad njima. Sudski procesi, koji se na Kosovu organizuju u kljucnim politickim trenucima za odrzavanje srpskog rezima, koji racuna u svakom trenutku na vrlo rasprostranjen i ukorenjen nacionalizam svojih sunarodnika, samo su jos jedan od metoda pokazivanja svoje, zgleda, (ne)moci.

"U normalnim okolnostima ovakvi procesi ne bi ni zapocinjali, a i kada bi se to desilo, bili bi prekinuti u bilo kojoj fazi, a optuzeni bi se oslobodili zbog nedostatka dokaza", prokomentarisao je poslednji sudski proces koji se vodi protiv, kako se u optuznici kaze "pripadnika Oslobodilacke vojske Kosova" mr.Rexhep Murati, profesor krivicno procesnog prava.

Ako se i izuzmu ignorisanja primedaba i misljenja ovdasnjih advokata i pravnika albanske nacionalnosti od strane njihovih kolega u Beogradu i Pristini, onda pravosudje u Srbiji i Kosovu ni malo ne bi smelo da bude mirno zbog medjunarodnih reakcija. Naime, po prvi put, u toku ove godine sudskim procesima koji su se odvijali u Okruznom sudu u Pristini protiv "grupa Albanaca" prisustvovali su predstavnici ambasada u Beogradu, kao i raznih humanitarnih organizacija i onih za zastitu ljudskih prava. Imali su priliku da se i sami uvere u tok sudskog procesa i mozda po prvi put javno se oglase protiv razlicitih neregularnosti, koje nisu u skladu sa Krivicnim zakonom Srbije i Jugoslavije. Tako se oglasila i Evropska Unija saopstenjem u kojem se izrazava izuzetna zabrinutost zbog dobijenog izvestaja po kojem se tvrdi da su optuzeni Albanci, optuzeni za pripadanje "Nacionalnom pokretu za oslobodjenje Kosova" bili torturisani cime je zakon bio prekrsen. Zbog toga je EU od srpskih vlasti zahtevala da se "dozvoli ujedinjenim nacijama da prostudiraju predmet ovog sudjenja". Pre ovog saopstenja slicnu izjavu je na Konferenciji za stampuu, prilikom boravka u Pristini dao i holandski ambasador u Beogradu Jan Sizo, cija je zemlja predsedavajuca EU, nazivajuci "pravom srecom sto su "sudjenju koje se zavrsilo 30 maja prisustvovali mnogi poslamatraci iz ambasada u Beogradu".

Na mnoge neregularnosti u istraznom i sudskom procesu oglasio se i Branimir Plecas, predstavnik Fonda za humanitarno pravo sa sedistem u Beogradu. "Uoceno je nepostovanje Zakona o krivicnom postupku, kako u predkrivicnom procesu, tako i na glavnom pretresu. Ovo nije bilo fer sudjenje,imajuci u obzir da nije bilo nikakvih dokaza, osim jedne pronadjene puske kod jednog optuzenog, izjavio je Plecas.

Profesor Murati objasnjava: "U ovom procesu pojavljuje se tendencija efikasnosti krivicno procesnog prava, koja ima za cilj da optuzeni budu posto poto proglaseni krivim, sto je u suprotnosti sa tendencijom za postovanje prava i slobode optuzenog u krivicno procesnom pravu".

Cini se da su neregularnosti zapocele jos dana kada su optuzeni bili liseni slobode. Pred sudskim vecem najveci broj optuzenih se odvazio da kaze da su "proveli u celiji u potpunoj samoci preko 100 dana, ispitivani preko deset puta, uglavnom nocu, da su bili prebijani batinom i elektircnom palicom po celom telu i genitalijama, a bilo je i onih koji su iznosili da im hrana i voda nije donosena i po 48 sati". Ako se samo sa ovim iskazima uporedi Zakon o istraznom postupku, onda ne treba mnogo da se zakljuci da su pravila drasticno prekrsena. A u njemu se precizira "da se prema zatvoreniku treba ophoditi kao prema slobodnom coveku, da se zatvorenik ne sme vredjati, tuci, da se ne sme vrsiti prinuda, niti se prema njemu ne smeju koristiti bilo kakvi narkotici, kako bi se doslo do iskaza".

Prvog dana glavnog sudskog poretresa, branioci optuzenih su zahtevali od sudskog veca da se izdvoje iz spisa predmeta iskazi njihovih klijenata koji su dati pod prinudom. Ovaj zahtev je, kao i uvek do sada odbijen.

Iako je poznato da je osnovno pravilo da je svaki covek nevin dok se ne dokaze njegova krivica, ni ovoga puta srpski "delioci pravde" nisu ispostovali ovaj osnovni princip krivicno - procesnog prava. Klasican primer ove tvrdenje je kada je jedan od optuzenih negirao da bilo sta zna o gerilskim jedinicama. Predsednik sudskog veca, Dragoljub Zdravkovic je poceo da nabraja neke osobe koje su sedele "na crnoj klupi". Posto je upitani i dalje negirao da je upoznat sa time, Zdravkovic je hladno konstatovao: "E, to su gerilske jedinice". Vec tada je izgledalo da je nastavak sudjenja suvisan (posto predsednik sudskog veca "zna da su tu clanovi "gerilske jedinice"), jer presuda je indirektno izrecena. Tokom jedne kratke pauze, jedan od branilaca se poverio: "Znamo da ne mozemo nista da ucinimo, vec se zna ko ce biti osudjen i na koliko". Mada su njegove reci delovale zbunjujuce i prozvoljne, g. Zdravkovic ih je potvrdio.

Jedan od "teskih" dokaza bio je Statut ilegalne organizacije "Nacionalni pokret za oslobodjenje Kosova". Posto je preveden na vrlo losem srpskom jeziku i procitan u sudnici, kada je umesto "Albanci" izgovoreno "Siptari", branioci su reagovali da ni po Ustavu nigde ne pise "Siptari", ali je primedba odbacena. Bila je to u stvari jos jedna prilika da se Albanci isprovociraju, jer na ovim prostorima naziv "Siptari" ima vredjajuci karakter.

Drugi "optuzujuci dokaz" bio je bilten NPOK "Cljirimi" ("Oslobodjenje"). Optuzeni i odbrana su insistirali da se tekstovi u ovom biltenu ne razlikuju od tekstova u svakodnevnoj stampi na albanskom jeziku, te da po toj logici svi urednici i novinari treba da budu uhapseni.

"Sudnica se pretvorila u pravi cirkus", bili su komentari nekih ovdasnjih listova. Insipiraciju su dobili u zavrsnoj reci Javnog okruznog tuzioca Jovice Jovanovica, kada je tvrdio da je "pronadjen i jedan projekat gde su skicirani vitalni objekti u Pristini". Na zahtev branioca, posle "kratke pauze" od preko dva sata, u sudnicu su unete kutije sa "projektom". A unutra...projekat zgrade Sekretarijata unutrasnjih poslova jos iz

1. godine, projekat zgrade poste iz 1969, mapa grada Vucitrna koja datira iz 1970... i sve to uzeto iz gradskog katastra. Na primedbu odbrane da ti projekti datiraju jos pre rodjenja optuzenih, tuzilac Jovanovic je odgovorio: "Sami ste trazili projekte, evo gde su".

Tokom celog sudskog procesa nije se pojavio ni jedan svedok, a cinjenicu nedostatka dokaza potvrdio je i sam predsednik sudskog veca: "Priznajem da sud nema mnogo dokaza". To medjutim po njemu nije bio razlog za izricanje previsokih kazni 20-rici Albanaca. Ukupno su odudjeni na 107 godina zatvora.

"Ovako visoke kazne sam ocekivao i ranije, bazirajuci se na nacin i metode koje su koriscene tokom istraznog postupka. Zbog toga nije cudo sto su Albanci eliminisani iz sudova" izjavio je jadan od branilaca i predsednik Advokatske komere Kosova, u kojoj su okupljeni branioci Albanci, Xhafer Maliqi. "Po raspolozenju koje je vladalo, sudija je mogao da izrekne i visocije kazne, sto nije slucajnost. Ovo je samo uvertira za naredna sudjenja protiv Albanaca, predvidjena za ovo leto", objasnio je Maliqi. Clan sudskog veca Toma Jovanovic je nakon izricanja presuda izjavio novinarima da " uopste ne misli da su izrecene kazne visoke, jer niko ne bi dozvolio ujedinjenje protiv drzave". Jos jedna uobicajena pretpostavka o odnosu srpski sud - kosovski Albanci. Borba do istrebljenja.

Ovu nepopularnu konstataciju najbolje osliklava podatak da su u sudskim procesima od 1981. do 1990 godine, kosovski Albanci osudjeni na ukupno 25 hiljda godina zatvora, iskljucivo zbog politickog delovanja. Jos nekoliko stotina godina zatvora izreceno je tokom poslednjih sedam godina. Reagovanje inostranih posmatraca i Advokatske komore Svedske samo potvrdjuju da "nista ne stima", jer u jednoj normalnoj drzavi ovakvi procesi ne bi mogli da budu ni da zapocnu, a ne da se zavrse za par dana. Naravno, pod uslovom da i ovde funkcionise jedna drzava...

AIM Pristina Gjeraqina TUHINA