SDSM ODLUCUJE O IZBORNOM MODELU

AIM, Skopje, 30.06.1997

Od trenutka kada je makedonski premijer Branko Crvenkovski u Skupstine Republike Makedija dao obecanje da ce Vlada organizovati vanredne izbore zbog nagomilanog nezadovolstvo naroda, cini se pocelo je i prava predizborna kampanja i uzurbane pripreme svih politickih subjekata u zemlji. Medjutim, paralelno s predizbornim aktivnostima, kod makedonskih partija, ciji je broj negde oko tridesetak, pojavilo se i htenje da se promeni dosadasnji izborni model (vecinski) i da profunkcionise takav na koji ce se nadogradjivati i determinirati partiska strategija i nastup, ali koji ce u svakom slucaju znaciti mogucnost i sansa da se nesto dobije na izborima. Jer, pokazalo je dosadasnje iskustvo, sadasnji izborni model u startu favorizuje jednu do dve partije ili koalicije, pa je tako i doslo do situacije, da, recimo, u sadasnjem makedonskom Parlamentu od 120 poslanki 61 su iz redova Socijaldemokratske partije, koja koalicirajuci s socijalistima i s Partijom za demokrtaski prosperitet uvek ima oko 90 glasova. Naravno, opozicija koju cine Liberalno- demokratska partija i Partija demokratskog prosperiteta Albanaca, u ovom trenutku je samo obicni dekor u Skupstini i nema nikakav uticaj na stanje stvari.

Imejuci u vidu ova saznanja, ponovimo, makedonske politicke partije, osim naravno, vladajuci SDSM, postigli su sirok konsesus da se na najavljene vonredne izbore krene s pravednijim izbornim modleom, koji oni vide u proporcionalnim, ili da bar to bude kombinovani. Ovaj drugi, predlazu partije, trebao bi biti takav sto ce se polovina poslanika birati koa i dosad, znaci vecinskim nacinom, dok ce se druga polovina izabrati proporcionalnim sistemom. Demokratizacija bi u tom slucaju dobila na kvalitet i omogucila bi se efikasnija artikulacija politicek volje glasaca. Smisao ove ideje je da se preko poslanickih mesta u Skupstini efektuira politicka perfekcija onog dela elektorata ciji je glas propao u distribuciju poslanickih mesta po vecinskom sistemu.

Medjutim, svejedno sto na makedonskoj politickoj sceni postoji zelja da se promeni dosadasnji izborni model, koji i strucnjaci ocenjuju kao anahron i koji nije dao ocekivane rezultate, Vlada ili preciznije partija na vlasti, nema sluha za ova htenja, pa u situaciji kada je sve u njenim rukama, skoro je sigurno da vecih promena u izbornom modelu nece biti. Doduse, premijer Crvenkovski je u susretu s liderima politickih partija pomenuo da nije losa ideja kombinovani izborni sistem po principu: 120 poslanika bi se birali vecinskim nacinom, dok bi se novih 20 izabrali po proporcionalnom modelu. Ali, treba odmah reci da ovo nista ne znaci u smislu kvalitetnijeg koncepta kako treba izgledati izborni sistem u Makedoniji.

Vlast u Makedoniji drzi levoorientisani Socijaldemokratski savez i to na nacin koji ne dozvoljava da ma ko drugi ima veceg uticaja i bilo kakvu odlucujucu ulogu. A, taj podatak vec govori, kao sto se ovih dana i dogadja, da Vlada i kontrolirani Parlament na svaki nacin otezu donosenja paket novih izbornih zakona, pa mnogi sumnjaju da ce se izbori odrzati pre vremena. S druge strane, i ukoliko se to dogodi, u najboljem slucaju ici ce se sa starim izbornim modelom, a povecanje broja poslanika za jos 20 je najobicniji blef premijera Crvenkovskog, koji bi na taj nacin zeleo da zavara javnost da je za promenu i za pravedniji izborni model. Svakako, on i njegova partija i sad pokusavaju, pozivajuci se na skolske opise i definicije, da dokazu da se stabilne vlade dobijaju preko vecinskog sistema, a nestabilne putem proporcionalnog. Medjutim, dali je premijer zaboravio da je ovo saznanje prevazisla i teorija i praksa. Kad smo vec kod makedonske stvarnosti, moramo se zapitati dali je i koliko je stabilna izvrsna vlast u zemlji kada je Branko Crvenkovski promenio cak cetiri vlade za pet godina.

Potsetimo da u svetu preovladjuje mislenje da se stabilnost vlade bolje vezuje s drustveno-ekonomskim stanjem u zemlji, kao i s dominantnom politickom klimom. U Makedoniji, na zalost, upravo drustveno-ekonomska situacija, po svim parametrima, je katastroficna, a mnogi to stanje povezuju s nesposobnoscu, nekompetentnoscu i neefikasnoscu svih vlada mladog premijera, pa je sve vise ljudi koji smatraju da je ova vlast odavno potrosila poverenje.

Vladajuca stranka Socijaldemokratskog saveza, svakako, ima u vidu trenutno raspolozenje glasaca i otud cini se nelogicno sto tako uporno forsira vecinski izborni sistem, jer ni u kom slucaju sad ne moze racunati na takvu podrsku naroda kao sto je to bilo 1994 godine. Medjutim, rezim u Makediniji i ovog i ovog puta verivatno kalkulise s time da je svemoguc i da s te pozicije moze voditi izbore na nacin koji im garantuje vladavinu jos cetiri godine. Inace, tokom celog perioda od kada vlada zemljom SDSM stvarao je i najzad uspeo je stvoriti mocnu administrativnu masineriju koja sluzi njegovom silju, zatim partisko obojeno i zavisno sudstvo, penetrirao je u svim drzavnim i opstinskim strukturama, zadobio direktore vecih preduzeca, sto sve zajedno nosi njihovo uverenje da ce utvrdjenim nacinom, znaci, vecinskim modelom i snaznom podrskom svih pomenutih, i ovi izbori biti dobijeni. Vlast, naravno, racuna i sa "sigurnim" glasacima kao sto su penzioneri i seosko stanovnistvo, strukture koje je SDSM dosad pridobijao u predizbornom periodu povecajuci penzije, socijalno pomoc i gradeci razne seoske cesme i puteve.

Ipak, i pored proverenog politickog marketinga i pomoci drzavnih i opstinskih sluzbenika (opozicija je vec nekoliko puta optuzila SDSM i njihove koalicione partnere za falsifikovanje proslih izbora), situacija u Makedoniji je takva sto niko ne moze biti siguran u pobedu. Sve svoje nedace i bedni socijalni polozaj stanovnistvo tomaci kao posledica lose vodjene ekonomske politike, kriminalu i korupciji u kojima je, po ocenu mnogih, ogrezla vlast, pa tako sve je manje onih koji veruju da je najisoravnija politicka opcija upravo ona koju zagovara SDSM. Imajuci to u vidu, odreseni krugovi u partiji koji pearlnije gledaju na stanje stvari, zasad stidljivo sugerisu da bi mozda socijaldemokratima vise odgovarao proporcionalni izborni sistem. To, naravno znaci da je kod tih clanova partije sazrelo saznanje da je proporcionalni model oportuniji u ovom trenutku kada je poverenje naroda isparilo i kada su mnogi vise nego uvereni da ce posle izbora SDSM biti opozicija. S proporcionalnim nacinom glasanja bar bi bila parlamentarna i imala bi kakvog takvog uticaja u najvisem zakonodavnom domu Makedonije.

S druge strane, ukoliko vlast savlada svoju sadasnju rigidnost i dozvoli izborni model po zelji politickih partija i glasackog tela, dokazace da ipak postuje volju gradjana, koji, po pravilu, kada je u pitanju proporcionalni ili kombinovani izborni sistem, u mnogo vecem broju izlaze na izbore. Jer, takva su svetska iskustva, tada je ova operacija pravednija, stvara se uvecana strzisna ponuda partija koje u sustini jacaju, realnije se pretstavljaju manjine (koje, naravno u Makedoniji ima u ne tako malom broju) i tako dalje. SDSM ima jos vremena da razmisli o svemu ovome i pravilnom odlukom mogao bi dobiti mnogo toga sto je izgubio tokom svoje vladavine.

MILAN BANOV