LOKALNA SAMOUPRAVA DISKRIMINISE ALBANACE

Podrzan od zakonodavnog Odbora Skupstine Srbije, Nacrt zakona koji je donela Srpska Vlada o lokalnoj samoupravi, ima sve izglede da bude usvojen na sednici Skupstine Srbije, uzimajuci u obzir odnos snaga u njemu. Ukoliko se to bude dogodilo, samo ce se potvrditi dugogodisnje optuzbe kosovskih Albanaca, da srpska drzava nad njima sprovodi najgoru mogucu diskriminaciju. Pored niza "diskriminacionih zakona", koje je ova vlast na celu sa Milosevicem usvojila, nalazi se i onaj o zabrani kupoprodaje licne imovine izmedju razlicitih nacionalnosti, koji za posledicu, ako se prekrsi, ima sankcionisanje samo gradjana albanske nacionalnosti. Inace, kosovski pravnici su od dolaska Milosevica na vlast, do sada zabelezili blizu stotinu "diskrinacionih" zakona, koje srpska drzava sprovodi samo na Kosovu i prema Albancima.

Zakon o lokalnoj samoupravi na dnevni red se stavlja posle tri godine od prvobitne namere da bude i usvojen. Sadrzi 225 clanova, kojima se, kako se kaze, uredjuju pitanja funkcionisanja opstina i gradova u Srbiji. U poredjenju sa prvom verzijom, druga verzija ovog Zakona donosi dve novine. Prvo, vecinski sistem biranja opstinskih i gradskih odbornika zamenjuje se proporcionalnim sistemom, dok ce se u 28 opstina na Kosovu i Pristini formirati dvodomne skupstine, od kojih ce jednu sacinjavati Srbi i Crnogorci, dok ce druga biti sastavljena, kako se kaze "od nacionalnih manjina i etnickih grupa". Na ovaj nacin se odustalo od prvobitne ideje da se dvodomne skupstine formiraju u 42 opstine (Kosovo, Vojvodina, Sandzak i na prostotima sa vecinskim bugarskim stanovnistvom). Kako i sam predsednik Demokratske zajednice vojvodjanskih Madjara, Pal Sandor priznaje, u razgovoru sa predsednikom srpske Vlade Mirkom Marjanovicem, ostro je protestovao, sto je dovelo do dogovora da se ne uzme u obzir etnicki nego teritorijalni princip, dakle da se Vojvodina izuzme iz ovih tacaka koje se odnose na lokalnu samoupravu u nacionalno mesovitim sredinama, "jer Madjari nisu odlucujuci faktor niti opasni za Srbe".

Dakle, po ovom Zakonu, koji ce vaziti samo na Kosovu, kako bi srpska vlast "sprecila majorizaciju vecinskih Albanaca nad manjinskim Srbima i Crnogorcima" domovi, ce donositi odluke na zajednickim sastancima, uz saglasnost oba doma. Broj odbornika bi se odredjivao Statutom opstina i ne bi mogao biti manji od 25. Funkciju predsednika skupstine opstine obavljali predsednici domova, menjajuci se na svaka tri meseca, sto znaci da bi tri meseca predsednik bio Srbin, a naredna tri meseca Albanac. Ukoliko se ne postigne saglasnost na scenu stupaju arbitrazne komisije, koje ako ne budu resile problem, nadleznost prebacuju na republicku vladu. Ukoliko se ni za godinu dana ne bude resio problem "od znacaja", ukida se lokalna vlast u toj opstini.

Ove dvodomne skupstine, istakao je ministar bez potfelja u Vladi Srbiji Andrija Milosavljevic "trebale bi da omoguce otvaranje dijaloga izmedju Srba i Albanaca o lokalnim problemima u sredinama gde oni zive". S druge strane ministar za lokalnu samoupravu u srpskoj Vladi, Zoran Mudrinic je izjavio da "do sada ovo pitanje nije bilo regulisano zakonom i zato su se, kaze on, pojavljivali mnogi problemi na ovom planu". Po njemu, ovo je "najracionalnije i najjeftinije resenje", dok su dvodomne skupstine u funkciji stvaranja poverenja i sprecavanja majorizacije.

U vezi sa ovim pitanje, prvi put se pre dve godine oglasio podpredsednik Vlade Srbije, Ratko Markovic, kreator srpskih ustava, koji je u intervjuu "Novosadskom dnevniku" rekao da je "najveca anomalija ta sto je maticni narod manjina i da se anomalija mora prevazici, dakle treba da se spreci majorizacija. Albanci ne mogu da nadglasavaju Srbe na Kosovu. Tamo je takva situacija da su Srbi maticni narod, a Albanci su nacionalna manjina". Ovo nije pitanje broja, istakao je Markovic, vec etnickog kvaliteta. Prava nacionalnih manjina nisu u sferi drzavnih vlasti, niti teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, vec u oblasti ljudskih prava, kulture, obrazovanja, informisanja, tradicija, obicaja, religije itd". To po njemu "ne znaci da Srbi koji su u manjem broju na Kosovu treba da nadglasavaju Albance, koji su u vecem broju, vec to treba da znaci da se ni jedna odluka organa autonomije, a niti organa lokalne samouprave ne moze usvojiti ako su Srbi protiv takve jedne odluke", izjavio je pre dve godine Ratko Markovic.

Stoga i pitanja koja se ovih dana mogu cuti po pristinskim kuloarima, poput onog, kako ce npr. u jednoj kosovskoj opstini, koja je gotovo etnicki cista moci da donese odluku o recimo otvaranju jedne srednje skole na nastavnom albanskom jeziku, ako tako nesto bude blokiralo par gradjana srpske nacionalnosti?

I pored pokusaja da se ovaj Zakon predstavi javnosti kao "dobronameran", ipak se ne moze zaobici cinjenica da se njime zele do kraja uskratiti sva moguca prava kosovskim Albancima. Ovaj Zakon je utoliko znacajniji za srpski rezim, jer je pritisak medjunarodnog faktora toliko jak da se Kosovu obezbedi siroka autonomija, gde bi vecinski Albanci kontrolisali i lokalnu vlast. Ovako "demokratski" predlog, medjutim, ne samo da onemogucuje vrsenje bilo kakve vlasti, vec svesno stavlja Albance u polozaj gradjana drugog reda, primenjujuci neorasisticke metode. Do sada su pristigli amandamni na ovaj Zakon premasili dvocifrenu cifru, a i borojne su javne kritike Zakona ne samo od strane srpske opozicije, jer bi njegovim usvajanjem najverovatnije ubrzo bili organizovani ponovni lokalni izbori te bi opozicija tamo gde je odnela pobedu morala da preda vlast, vec i medjunarodne zajednice, zbog uvodjenja dvodomnnih skupstina na Kosovu.

Beogradski politikolog Snezana Djordjevic ocenila ga je kao "antipropagandisticki materijal", kojim se "uspostavlja tutorstvo nad lokalnom vlascu". Ovim zakonom se, kaze Djordjevic, nacionalnim manjinama negira vlast dok se istovremeno favorizuu Srbi i Crnogorci. Uspostavljanjem proporcionalnog sistema "prakticno se uspostavlja tiranija manjine nad vecinom, kaze ona i dodaje da je to "pokusaj da se Albanci odvrate od izbora". Protiv usvajanja ovog Zakona izjasnile su se gotovo sve uticajnije politicke partije u Srbiji.

S druge strane, na srpsko - srpskom dijalogu odrzanom u manastiru Visoki Decani, kojem su prisustvovali i predstavnici parlamentarnih partija u Srbiji, bivsi guverner Kosova i podpredsednik srpske vlade, sada lider Srpskog pokreta otpora, Momcilo Trajkovic je istakao da rekao da se Zakon o lokalnom samoupravi opet stavlja na diskusiju sto pokazuje da aktuelna vlast zeli da se i formalno vrati nacionalno -patriotskoj platformi. "Ovim ona zeli da pruzi jedno resnje koje izgleda dobro za Srbe na Kosovu, ali je katasrofalno za globalne srpske interese". Trajkovic je istakao da "dva doma u jednoj skupstini otvaraju pitanje jednakog tretmana manjina, jer ovaj princip mora da vazi za sve. "Za takvo resenje nema nikakvog osnova, istakao je Trajkovic, jer takvo resenje moze da postoji samo u nacionalnim drzavama, a Srbija nije takva drzava, ona je drzava gradjana. To je jos jedan pokusaj da se prikupe politicki poeni pred nove izbore, jer kako je on dodao "Kosovo daje 34 mesta u Skupstini Srbije".

Uostalom, ako srpski rezim i dobija ovoliko poslanickim mesta na Kosovu, onda je za donosenje ovakvog Zakona, za njega kucnuo poslednji cas. Ako nista drugo, njime samo potvrdjuje i razne pretpostavke ali i odlucnost kosovskih Albanaca da ne izadju na izbore.

Za kosovske Albance, ovaj Zakon je, kako se istice "u potpunosti je diskriminatorski". Vodja kosovskih Albanaca, dr. Ibrahim Rugova je izjavio da ovo pitanje njih uopste ne interesuje, jer Albanci imaju svoj Zakon o lokalnoj upravi. Potpredsednik vodeceg Demokratskog saveza Kosova na ovim prostorima, Fehmi Agani je podvukao da je ovaj Zakon jos jedan oblik prevare javnosti i srpskih biraca. "Kao Zakon, istakao je Agani on definitivno demantuje floskulu o gradjanskoj drzavi, jer se konstituisu dvodomne skupstine Srba i nesrba, a koje se primenjuje tamo gde su nesrbi vecina, dakle treba zastititi Srbe i ako cine amo jedan odsto, a ne ostale. Ovo je tipicno diskriminatorski zakon, rekao je Agani, dodajuci da cilj ovog zakona nije zastita Srba od majorizacije, vec onemogucavanje politicke volje nesrba, dakle u prvom redu Albanaca. Prema etnorasistickom konceptu Ratka Markovica, volja nesrba ne moze biti jaca od volje Srba", izjavio je Agani, konstatujuci da dvodomne skupstine samo povecavaju antagonizme medju vec sukobljenim stranama.

Da cela javna diskusija oko ovog zakona dobije "na tezini" i poslanici srpske nacionalnosti sa Kosova su republicnoj skupstini ulozili su oko 30 amandmana na Predlog zakona, medju kojima i onaj kojim se trazi da se opstina Gora, zubin Potok, Leposavic i Strpce izuzmu od obaveze da formiraju opstine sa dva veca, zbog, kazu oni vecinskog srpskog stanovnistva u njima, i jer bi se tako ugrozilo funkcionisanje skupstina opstina i imalo veoma negativne posledice gde Srbi i Crnogorci cine apsolutnu vecinu.

Svoje nezadovoljstvo ovim zakonom izrazio je i Stejt department, koji je ostro osudio predlozeni dokument, jer je "stvaranje dvodomnih skupstina udar na albansku nacionalnu manjinu. Druga primedba je da je predlozeni Zakon je u suprotnosti sa Gonzalesovim izvestajem i da predstavlja izgovor za ponavljanje lokalnih izbora. Treca primedba se odnosi da se izborni sistem uvodi iskljuclivo u koriost vladajuce stranke.

Iako su opozicione parlamentarne partije vec javno istakle da nece glasati za ovaj Zakon, ruku na srce vise zbog uvodjenja proporcionalnog izbornog sistema nego zbog krsenja ljudskih prava i sloboda, kao i prava na odlucivanje kosovskim Albancima, vec ce izvrsiti opstrukciju u parlamentu, izgleda da srpskom politickom vrhu niko nece moci da stane na put da izglasa Zakon koji ce mu obezbediti dugotrajnu vladavinu.

AIM Pristina Besim ABAZI