PRIVREMENOST DUGA SEST GODINA
Izbeglice
Prema istrazivanju UNHCR kancelariji u Beogradu, svega 10 odsto od ukupnog broja registrovanih izbeglica (566 hiljada) planira da se ove i iduce godine vrati kuci. Medjutim, najveci broj (oko 60 odsto) namerava da ostane u SRJ, pa ce lokalna integracija, procenjuju u UNHCR-u, biti najverovatnija varijanta dugorocnog resenja za najveci broj izbeglica. Njih 2o odsto zeli da ode u neku trecu evropsku zemlju
AIM, BEOGRAD, 28. 6. 1997.
Suprotno ocekivanjima i optimistickim prognozama o povratku izbeglica u svoje domove u Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku vratilo se u protekle dve godine svega 2.000 lica. To je manje od 0,4 odsto od ukupnog broja registrovanih izbeglica na teritoriji SRJ. Istovremeno, svako upraznjeno mesto u nekom od 750 centara za kolektivni smestaj odmah se popunjava izbeglicama koje su do sada uzivale gostoprimstvo ovdasnjih rodjaka i prijatelja. Prebukirani centri za prihvat u kojima zivi 54.000 izbeglica, zapravo su drugo ime za napustene fabricke hale, poljoprivredna dobra, vojne i gradjevinske barake, dvorane domova kultura i slucne objekte koje je Komesarijat za izbeglice Srbije stavljao na raspolaganje za hitni privremeni smestaj onih koji su tokom cetvorogodisnjeg gradjanskog rata bili primorani da napuste svoje domove. Privremeni boravak pretezno u nekonfornim i depresivnim izbeglickim kampovima oduzio se na nekoliko godina, a vecina stanara ne pomislja da se vrati, a oni koji to hoce ne mogu zbog problema smestaja, pravnih teskoca oko povratka oduzete imovine ili drugih prepreka na putu do zavicaja.
Zidanje nade
Najbolje resenje za izbeglice je da se vrate kuci. Visoki komesarijat UN za izbeglice ce pomoci svima koji to budu zeleli, kaze za AIM Marwan Elkhoury, zadusen za odnose sa javnoscu u beogradskoj kancelariji UNHCR. U okviru raspolozivih sredstava ova humanitarna organizacija, koja je na prostoru prethodne Jugoslavije prisutna od kraja 1991. godine, podrzace programe lokalne integracije izbeglica. Jedan takakv program startuje upravo ovih dana u Zitistu (Vojvodina). Sa Komesarijatom za izbeglice nedavno je potpisan sporazum o izgradnji naselja za 25 izbeglickih porodica koje sada zive u obliznjim centrima za kolektivni smestaj. Opstina je besplatno dodelila zemljiste, a lica koje ce ovde biti smestena imace i perspektivu za zaposlenje. Isto toliko domova vec je izgradjeno u Niksicu, a sada je u toku izbor porodica iz kolektivnih centara koje ce se u njih useliti. Prioritet ce imati samohrane majke i mnogoclane porodice.
Objasnjavajuci sta je ovu medjunarodnu humanitarnu organizaciju motivisalo da zida nadu onima koji su odlucili da ovde ostanu, gospodin Elkhoury kaze da ova delatnost nije karakteristicna za rad UNHCR. Tim poslovima bi trebalo da se bave agencije za razvoj kao sto su Svetska banka, Medjunarodni monetarni fond ili UNIDO. Medjutim, dok se ne steknu uslovi da medjunarodne organizacije za razvoj stignu u Jugoslaviju (prepreka je spoljni zid sankcija) UNHCR je pripremio male projekte za pomoc najugrozenijim koji bi mogli da budu neka vrsta oglednih primera kako pomoci izbeglicama. Za finansiranje takvih projekata UNHCR ce ove godine, kako planira, utrositi 2,5 miliona dolara.
Popravka kolektivnog krova
Istovremeno, da bi se koliko toliko osposobili postojeci centri za kolektivni smestaj UNHCR deo budzeta usmerava na njihovu popravku i rekonstrukciju. Taj posao obavlja se u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice Srbije i humanitarnom organizacijom Svajcarska pomoc u katastrofama SOR. Tokom prosle godine raznim prepravkama i adaptacijama bilo je obuhvaceno 120 prihvatilista za izbeglice, a ove godine planirana je sanacija 50 objekata.
"Mi samo delimicno ucestvujemo u odrzavanju izbeglickih centara za cije rezijske troskove je ove godine planirano 15,5 miliona dolara. Svi ovi objekti posluzili su svrsi onda kada je to bilo urgentno. Medjutim, mi bismo zeleli da se sada za ove ljude ovde nadje neko trajnije resenje kako bi oni koji su radno sposobni mogli da racunaju na neko zaposlenje, skolovanje, odnosno normalan zivot. Insistiramo na tome da se svima koji hoce da se vrate kuci omoguci taj povratak, a onima koji to nece dozvoli da ovde ostanu sa svim pravima koje imaju gradjani Jugoslavije", kaze Marwan Elkhoury. "Problem izbeglica morao bi da bude na dnevnom redu svih politicara koji bi trebalo da sprovode Dejtonski mirovni dogovor, posebno clan sedam kojim se predvidja da sve izbeglice i raseljena lica imaju pravo da se slobodno vrate svojim kucama".
Dve godine nakon zavrsetka rata veliki broj izbeglica nalazi se u nedefinisanom medjuprostoru, jer malo je dobre volje da se njihov status resi onako kako bi zeleli. Privremeni boravak u izbeglickim kampovima, gde mnogi zive sest godina, bice jos dugo, po svemu sudeci prebivaliste najugrozenijeg dela izbeglica. Nivo rekonstrukcije i izgradnje koji je potreban za uspesnu integraciju izbeglica koji nameravaju da ostanu da zive u Jugoslaviji daleko prevazilazi mandat UNHCR. Nista znacajnije na tom planu ne moze da se ucini bez podrske medjunarodnih agencija za razvoj. Jer, u siromasnoj zemlji gde se gotovo svakodnevno od drzave strajkovima i ulicnim protestima iznudjuje naplata zaostalih mizernih zarada, nerealno je ocekivati da ce ikome, izuzev onih koji su se "snasli", biti bolje.
Stanka Brdar (AIM)