"POVRATAK NA MESTO ZLOCINA"

Ponovo izbori i ponovo je aktuelni predsednik Srbije, Slobodan Milosevic dosao na Kosovo. Tamo gde je i zapoceo svoju vrtoglavu karijeru kao predsednik predsednistva CK SKS, pre deset godina, izgovorivsi cuvenu recenicu, okupljenim Srbima i Crnogorcima u Kosovu Polju: "Niko ne sme da vas bije". Ovoga puta, obisavsi pet privrednih centara u ovom regionu, Pristinu, Gnjilane, Prizren, Djakovicu i Pec, u svojim kratkim obracanjima tamosnjim Srbima i Crnogorcima obecao je "intenzivne reforme koje imaju za cilj stvaranje uslova za moderan, savremen ekonomski razvoj, povecanje zaposlenosti, zarade, standarda, odnosno osposobljavanje privrede, drustva u celini da stane rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama Evrope, vec do kraja ove decenije". Kosovsku prestonicu - Pristinu, izabrao je da uputi sopstvenoj, ali i medjunarodnoj javnosti, poruku da o Kosovu nema niti moze biti bilo kakvih razgovora. Milosevic, samo iz njemu poznatog razloga, kao i dosadasnji predsednik Jugoslavije Zoran Lilic, Kosovo ne smatra nikakvim problemom, vec obicnom recju. Tako je u obracanju pristinskoj (srpskoj) javnosti, i onima koji su organizovano, sto je i do sada bila praksa u slicnim prilikama, dosli na miting podrske kandidaturi Milosevica za predsednika Jugoslavije rekao: "Vi dobro znate da se rec Kosovo veoma cesto pominje u pritiscima kojima je izlozena nasa zemlja. U vezi sa tim zelim da kazem da na ovim prostorima treba da vlada politika nacionalne ravnopravnosti, da treba da vlada duh tolerancije, da treba da vlada sve ono sto karakterise jedno humano, razvijeno, demokratsko drustvo. Ali da svako treba da zna da nema tih pritisaka pod kojima cemo dati i jedan pedalj Kosova i Metohije. U tom pogledu niti je bilo niti ce biti bilo kakvog razgovora niti bilo kakve sumnje u jedinstvo takve politike". A onda je dodao: "Sve ono sto ste malocas rekli isticuci politiku koju smo vodili, postigli smo zbog toga sto je bilo sloge"...

Milosevic je, cini se, ponovo na Kosovo dosao po podrsku onih koji su mu vise puta dali mandat za sprovodjenje svega onoga sto je u prethodnih deset godina realizovao. Medijski, od strane rezimske Radiotelevizije Srbije i agencije Tanjug, savrseno propraceni jednodnevni boravak Milosevica na Kosovo, vec od ranih popodnevnih do kasnih vecernjih sati predstavljen je jugoslovenskoj javnosti kao njegov veliki uspeh kojeg su "nekada ugrozeni" Srbi i Crnogorci, a danas "odlucni i jaki", euforicno pozdravljali kao svog predsednika, svog "Sokola sa Gazimestana", kako je na jednom pripremljenom transparentu i pisalo. Istina je medjutim drugacija. Niti su kosovski Srbi ovom mitingu prisustvovali spontano, kako su neka beogradska glasila prenela, niti je bilo prevelikog odusevljenja i beskonacnih skandiranja. Valjda su se i sami umorili od mitingovanja i raznih organizovanih podrski, koja su im donela malo vlasti nad kosovskim Albancima i nicega vise dobrog. Bilo je i onih koji su tiho u bradu izgovarali "Zlobo, zlobo". Onih koje je bilo sramota da u koloni sa transparentima idu ka mestu mitinga, nekada spomeniku "Bratsvo jedinsvo", a danas Trgu "Kralja Milutina", te su kao slucajno zastajkivali i prelazili ulicu. Jedino su na svojim mestima bile jake policijske snage u uniformama i civilu. Na svakom koraku... i u Pristini i na svakih sto - dve stotine metara duz puteva koji su vodili drugim destinacijama predsednika Srbije Milosevica. Dokaz svojim sunarodnicima da se on ne plasi, te da i njih ne treba da bude strah. Uostalom, Milosevic je 1987. godine porucio kosovopoljcima: "Nikada nije bilo svojstveno duhu srpskog naroda da ustukne pred preprekama, da se demobilise kada treba da se bori, da se demoralise kada mu je tesko". Valjda su sve ove tri "vrline" svojstvene Milosevicu. Doduse, pred mnogim preprekama je morao da ustukne, ali uz "teske muke drugih", uvek je spreman za borbu, pokazao je u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a za podizanje samopouzdanja, jos uvek moze da se osloni na, na zalost, ne bas (kako pokazuju neke objavljene ankete) obrazovane slojeve Srba, a posebno na ove kosovske, koji na Kosovu u skoro dvomilionskom albanskom stanovnistvu, cine jedva deset odsto.

Milosevic je u svojim nastupima pomenuo i ekonomski razvoj Kosova i neku nacionalnu ravnopravnost, ali u stvari nije rekao nista novo. Pomenuo je nesto u sta na Kosovu niko ne veruje. Za samo tri godine, tesko da se moze govoriti o takvom razvoju koji ce ovo podrucje pribliziti razvijenoj Evropi, kada je privreda, prema procenama ekonomskih analiticara, u stanju od, najmanje, pre 30 godina. Kada su kapaciteti zastareli i kada nema kvalifikovanog kadra. Kako onda zaraditi prosecnu platu jednog na primer Nemca!? I na kraju, gde je onih prosli put "obecanih" 10 hiljada nemackih maraka ili dolara po glavi stanovnika godisnje? Sto se navodnog interesa za nacionalnu ravnopravnost tice, Milosevic je i ovoga puta potvrdio da nece biti nikakvog politickog zaokreta u njegovoj politici na ovim prostorima, osim i daljeg odrzavanja ovog statusa kvo, najverovatnije kao i do sada svojim najjacim sredstvima, policijom i sudskim procesima. Nije smatrao za shodno da, osim uobicajenih floskula i neokomunisticke demagogije (sto, kako kazu ovdasnji analiticari, jasno dokazuje i duboka diskrepancija izmedju njegovih izjava i svojevrsne aparthejdske stvarnosti na Kosovu), bilo sta konkretno poruci svim gradjanima Kosova, zarad visegodisnjeg otopljavanja medjunacionalne podvojenosti Srba i Albanaca. Uostalom, on se u kosovskim gradovima obracao samo svojim sunarodnicima, bez potrebe da uputi neku rec i Albancima, osim sto ih je pomenuo u Prizrenu, kao one sa kojima zajedno zive i Srbi, Muslimani, Turci i drugi. Mozda i nije imao sta ili nije smeo da ide dalje od ovoga sto je rekao (!?).

Vise puta je ponovio znacaj srpske sloge, ostavivsi u beogradskom parku Srbe iz Istoka, koji vec mesec dana spavaju pod vedrim nebom, trazeci obecane stanove. Nije se ni udostojio da ih pogleda, prolazeci svakog jutra do svog radnog mesta, a kamoli da ih izravno saslusa. Obecao je da se nece dati ni pedalj Kosova, zaboravljajuci da je mnogo vise dao u Hrvatskoj i Bosni. Analiticari smatraju da on vrlo ostro verbalno nastupa, bas onda kada su pritisci na njega jaki, i da se uvek posle toga desi da u zavisnosti od unosnosti ponude popusti. Da li to sada, po oprobanom receptu, isprobava svoju sudbinu, bas po pitanju Kosova?! Uostalom, njegovi na prvi pogled "razumljivi" govori za sve, "perfektno" su koncipirani i upuceni svakoj sredini koju je posetio. U Pristini je u razgovoru sa predstavnicima kosovskog okruga najavio formiranje direkcije za razvoj nerazvijenih podrucja, sa sedistem u Pristini, a koje ce "jos ovog leta, jer ima dosta posla" formirati republicka Vlada. Gnjilancima je obecao sredstva za ravoj poljoprivrede i stocarstva, Prizrence je zamolio za nacionalnu toleranciju, a tekstilcima sredstva i uputio poruku da se svi, koji su na prinudnim odmorima, vrate na radna mesta. U Peci je obelodanio da ce vec sledece godine poceti gradnja auto-puta Nis - Pristina

• Pec - Cakor, na sever Crne Gore, kroz Podgoricu, sve do mora, "pa kad pocne da duva promaja tom velikom saobracanicom, prestace i ta svest o potrebi samoizolacije, u mogucnosti da se zatvori u svoju najuzu mogucu sredinu, da se seprataisticka svest na tome hrani, da se smatra da se moze biti sam sebi dovoljan i graditi nesto sto ne postoji i sto je mimo sveta i mimo necega sto predstavlja vrednost na kraju ovog veka", rekao je Milosevic u Peci. Milosevicu i njegovom timu, ova saobracajnica je i strateski vazna, jer vezuje za Srbiju sve sto je okruzuje: Vojvodinu, Kosovo, Crnu Goru. Vazna koliko i ekonomski razvoj na Kosovu, ne samo zbog mnostva prirodnih resursa ili sto je Kosovo najnerazvijenije podrucje, kako rece u Pristini, vec sto vidi sansu da kroz ekonomske programe, umanji politicki problem Kosova kod medjunarodnog faktora odlucivanja, nadajuci se da ce novac umanjiti medjunacionalni jaz izmedju Srba i Albanaca, i to mu posluziti kao glavni adut da Kosovo nije nikakav internacionalni problem, vec se radi samo o nekim krugovima sa radikalnim zahtevima, kojima ce se pozabaviti sama drzava.

I posle jos jednog politickog predizbornog marketinga Slobodana Milosevica izvedenog na Kosovu, posle jedva date podrske crnogorskog vrha da se kandiduje za predsednika Jugoslavije, cini se da ce jos dugo ovako "pucati u prazno". Obecavati, ali tesko ostvarivati.

Kosovski Albanci su totalno ignorisali boravak Milosevica na Kosovo. Ovdasnja stampa na albanskom jeziku Milosevicev "spektakl", nazvala je njegovim "povratkom na mesto zlocina". Komentari uticajnih politickih krugova smatraju da je njegov dolazak samo ponovno jalovo nastojanje i zelja za raspirivanjem rigidnog nacionalizma. Ovde se porucuje da ce o Kosovu odlucivati samo njegovi gradjani, Albanci, Srbi, Turci, Muslimani i ostali, i da Milosevic opet obmanjuje svoje sunarodnike praznim, demagoskim obecanjima.

Opsta atmosfera koja je pratila ovu posetu, ne samo na mitinzima, kao da je simbolicno oznacavala zelje mnogih da je sto pre zaborave!

AIM Pristina Arben DUKAGINI