NA NISANU I POZICIJE I OPOZICIJE
Lokalni mediji u Srbiji
"Interesi osnivaca" se bez sumnje i te kako stite u Srbiji. Kad su socijalisti osnivaci "zadaci" se uspesnije sprovode, mada je i opozicija zahtevna. Ni jedinima ni drugima ne odgovaraju nezavisni mediji, jer im "nije jasna uredjivacka politika"
AIM, Beograd, 27. 6. 1997.
Republicka ministarka informisanja Radmila Milentijevic odmah po stupanju na duznost konstatovala je da da Zakon o informisanju prilicno zaostaje za ostalim dostignucima u zemlji koja je, kako joj se prikazalo, "daleko odmakla u demokratizaciji". Opremljena takvim vizijama krenula je u siroku javnu raspravu o novom zakonu. Drugovi na vlasti su omogucili gospodji ministarki, kao nestranackoj licnosti, da u skoro svim gradovima od partijski organizovanog naroda, kao njegovog "reprezentativnog" dela, cuje da se na promenu zakona jedva cekalo. Na sastancima po partijskim celijama socijalista saznala je i da je "mudra, plemenita, i Srbiji neophodna". I, novi zakon je pred usvajanjem. Samo da se u njega unesu i misljenja mladih socijalista sa kojima se ministarka, nedavno, nestranacki druzila na Brezovici.
Odmakla demokratizacija
Mada, po oceni Radmile Milentijevic, stanje u medijima zaostaje "za odmaklom demokratizacijom", cini se da je praksa demantuje. I ona sama je nedavno iznela podatak, ministarski relevantan, da u ovom trenutku u Srbiji 340 radio i 120 TV stanica radi neregistrovano. Dakle, i tu ima "odmakle demokratizacije" na nacin kako ministarka razume demokratizaciju.
I ovde, kao i u drugim oblastima, ima onog sto simulira pluralizam i demokratiju, i to se tolerise sve dok je pod kontrolom i dok ne ugrozava partiju na vlasti. Kontrola u neregistrovanim radio i tv stanicama znaci da iste emituju TV Dnevnik drzavne televizije, koriste servis Tanjuga, ili da se megaproizvodnjom raznih Kasandri(junakinja popularne serije u Srbiji) i Zorica Brunclik (folk pevacica clanica partije Miloseviceve supruge) "ne mesaju u politiku". To sto na taj nacin od Srbije prave zemlju "bingoida" (masovno ucesce u drzavnoj tomboli nadoknadjuje i posao i platu) nije "mesanje u politiku".
Cim radio i tv stanice izadju iz ovako neregistrovane "registracije" drzava i partija reaguju. Tako su za poslednjih mesec dana inspektori Saveznog ministarsatva za telekomunikacije posetili TV Bajinu Bastu, kao i RTV Pozegu - koje su, nakon sto je opozicija preuzela vlast u tim mestima, kao medijima ciji je osnivac opstina, promenile "programsku semu" - i zabranila im rad zato sto nisu registrovane. Direktor RTV Pozega, Predrag Spasojevic, kaze da dozvolu za emitovanje nisu ni mogli nabaviti jer je poslednji konkurs za dodelu frekvencija bio u 1994. godini. Napominje da je rad zabranjen i Radio "Luni" (skidanjem delova opreme), i u svemu vidi selektivan pristup drzave jer Radio "Milkom", koji je takodje neregistrovan, ciji je vlasnik Petar Milinovic clan JUL-a, inspektorima nije bio interesantan. Kad su u pitanju elektronski mediji, posebno je interesantan slucaj NTV (niska televizija). Iako joj je osnivac Skupstina grada, u ovu televiziju je stigao republicki inspektor koji je intervenisao, kako je sam obrazlozio, po nalogu iz kabineta predsednika Republike, jer su stigle prituzbe gradjana na buku iz studija.
Kontrolisuci elektronske medije na opisan nacin, drzava, koju predstavlja partija na vlasti, i nije preterano zainteresovana za pisanu rec. Narocito u unutrasnjosti. Bar formalno, postupak registracije novina je prilicno liberalan. Dovoljno je poslati prijavu Republickom ministarstvu za infomacije. Medjutim, drzava je stvorila ambijent koji to ponistava (papir se po povlascenim cenama daje drzavnim novinama, sponzori i oglasivaci se ucenjuju i onemogucavaju da daju reklame i pare medijima koji nisu po volji vlasti), a ako se tome doda tehnicka neopremljenost i kadrovska neosposobljenost, vidi se da je i pravo na rec simulacija "odmakle demokratizacije". Zato od privatnih lokalnih novina opstaju samo oni ciji vlasnici imaju visak entuzijazma i motiva.
Zauzimanje strana
Na drugoj strani, lokalne novine koje su u opstinskom vlasnistvu ostvaruju povereni im zadatak. A rec je o opstinama gde su socijalisti na vlasti. Tu nema da nema, ni sredstava, ni tema. Navescemo primer "Ljosko-kacerskih novina" koje su se nedavno pojavile. Predsednik opstine, socijalista Miodrag Starcevic Mikile, je predsednik Redakcijskog odbora, i sa te dve funkcije zauzima prve dve strane prvog broja novina. Ostale strane zauzimaju aktivnosti njegove partije, njegove Skupstine opstine, i njegove "izvozno orijetisane privrede". I u listovima sa tradicijom dosledno se stite "interesi osnivaca": pisese iskljucivo o privrednim uspesima poput postavljanja "novih voznih sine za vece brzine". I predsednik Milosevic se u pomenutim listovima tretira na odgovoarajuci nacin. Iako je u poseti Valjevskom kraju bio krajem maja, na stranicama lokalnog "Napreda", i posle mesec dana jos "tipicnim" seljacima obecava traktore i kombajne.
A ako se desi da novinarima, kao u Prijepolju, proradi savest, ubrzo shvate da savest mora da ustukne pred svescu. Ne ideoloskom, nego onom o egzistencijalnom opstanku. Tamosnji novinari (njih osam, sto je cela redakcija) su odbili da dalje biltenisu za SPS, kolektivno su se isclanili iz "slugeranjskog drzavnog strukovnog udruzenja", i stupili u strajk. Strajk je trajao tri meseca, a onda je opstinska vlada donela odluku o ukidanju informativne kuce, kako bi se na taj nacin otarasila neposlusnih novinara. Novinarima je jedino preostalo da se vrate da najvaljuju urednu isplatu penzija i "uspehe" lokalnih vlastodrzaca. Za vreme tromesecnog strajka novinare "iz onog tamo Prijepolja", niko nije podrzao, ni brojne nevladine organizacije.
Ali, ni opozicija, u sredinama gde je osvojila lokalnu vlast, nije manje zahtevna. U Cacku su za urednike novina i radija dovedeni novinari iz Kraljeva, urednica "Cacanskog glasa" Jelena Petrovic kaze da se zna sta je javno preduzece i kome se odgovoara za rad, u Uzicu je opstina odbila da finansira lokalne "Vesti", u Kraljevu se od istih novinara koji su prebacivali normu tekstovima o "petoj koloni", trazi da je prebacuju na novi nacin. Nove opstinske vlasti su privatnim novinama koje su u svakom smislu u podredjenom polozaju, a ciju nezavisnost republicka vlast izjednacuje sa opozionoscu i "sluzenjem desnim snagama" - donelo samo ravnopravnost u pristupu izvoru informacija. Inace, i opozicionim vlastima je "nejasno" sta su to nezavisne novine, pa im je uglavnom "nejasna i uredjivacka politika".
Cvorista civilnog drustva
Zato se cini da su se nezavisne lokalne novine dobro opredelile osnivajuci svoju asocijaciju. Pocetkom '96. u Kragujevcu je formirana asocijacija nezavisnih medija LOCAL PRESS. Za sada je cine: Nezavisna svetlost iz Kragujevca, Novi Pancevac, Videlo iz Nisa, Onogost standard iz Niksica, Mlavska zora iz Petrovca na Mlavi, Borske novine, Vranjske novine, Has iz Novog Pazara, Zig iz Subotice, Hibikus iz Uzdina, Zapisi iz Cacka, Bajnobastanske novine i Kolubara iz Valjeva. Tu je i nekoliko novopokrenutih listova koji imaju status pridruzenih clanova. Po njihovim podacima izlaze u ukupnom tirazu od 152.000 primeraka.
Po recima predsednika Asocijacije, direktora Nezavisne svetlosti, Pavla Cirovica, lokalne nezavisne novine su se udruzile da bi stvorile uslove opstanka, kroz saradnju, razmenu informacija i zajednicki nastup prema onima koji hoce da ih podrze. A podrzali su ih Fond za otvoreno drustvo iz Beograda, Evropska zajednica, Fondacija "Press now" iz Amsterdama i NGO Medienhifle iz Ciriha. Zahvaljujuci donacijama iz ovih fondacija i asocijacija obezbedjuje se papir, nabavljena je oprema za modemsku mrezu i prelom novina, nekoliko mini stamparija je vec u funkciji, ili treba da bude. Opravdanost postojanja Asocijacije Cirovic obrazlaze praksom u tzv. slobodnim opstinama, gde se od medija trazi da rade oni sto su i radili, samo za nove gazde.
I po glavnom donatoru, Fondu za otvoreno drustvo, lokalne nezavisne novine postizu zavidne rezultate, koji se tim vise moraju ceniti jer se ostvaruju u okruzenju gde i samo njihovo izlazenje predstavlja cin gradjanske hrabrosti. Po predsednici Fonda, Sonji Liht, znacaj lokalnih medija nije shvacen, a oni su cvorista civilnog drustva koja tek treba da odigraju svoju ulogu u tranziciji ka demokratskom drustvu. Po njenim recima, cilj Fonda je da doprinese da vise ne bude potreban medijima.
Inace, u kakvom okruzenju izlaze ovi listovi najbolje se moze videti na primeru novopazarskog HAS-a, dvonedeljnika koji sam za sebe kaze da je "list manjine u vecini slucajeva". U Pazaru zive Muslimani, koji su vecinska populacija, i Srbi. Novina koja se zalaze za suzivot i medjusobnu toleranciju za Muslimane je "izdajnicka", a za Srbe "fundamenalisticka".
I zato, mada se lokalnim nezavisnim medijima mogu staviti prigovori, uglavnom kad se radi o grafickom izgledu i prezentaciji tema - naravno, i u ovom poslu ima onih vlasnika i direktora listova koji u "osvajanju demokratije" vide samo priliku za jos jedan porodicni biznis - mora se reci da je neosporno da su ovakve novine, u poredjenju sa svojim parnjacima na opstinskim jaslama, daleko postenije i profesionalnije, u prvom redu sto stvarnost ne zamenjuju vizijama partije na vlasti, vec je prezentuju onakvom kakva je.
Dragan Todorovic (AIM)