REZIM KOJI SE ODRZAVA DISKRIMINACIJOM

Intervju sa potpredsednikom Demokratskog Saveza Kosova Fehmi Aganijem

AIM: Evropska Unija je nedavno predstavila albanskom rukovodstvu i albanskoj javnosti svoj plan za kosovsko resenje. Urucena je i pismena poruka. Koliko se to sto je predlozeno moze nazvati planom ili projektom za resenje?

AGANI: Jedan predlog Evropske Unije prenet ovih dana preko holandskog ambasadora u Beogradu predsedniku Rugovi kao i kosovskoj i siroj javnosti je svojevrsno podsecanje na nuznost albansko - srpskog dijaloga o Kosovu i na izvesne manje - vise poznate stavove Evropske Unije o ovom pitanju. Medjutim, puno nedostaje da bi se to moglo nazvati planom ili projektom. Zamisljena resenja su inicijativa i to takva da, mada se pretpostavlja da se moraju iznaci obostrano prihvatljiva resenja, ipak se stice utisak da su vise koncipirana prema onome sto bi danasnja Srbija htela ili dozvolila na Kosovu. U velikoj meri su zapostavljeni, da ne kazem ignorisani, ne samo albanski zahtevi nego i bitne cinjenice koje cine nuzni kontekst bilo kojeg ozbiljnog pokusaja resenja kosovskog pitanja: a) jedino legalni politicki i ustavno-pravni polozaj Kosova u bivsoj Jugolsaviji, kao visoko samostalne i federalne jedinice; b) cinjenica raspada Jugolsavije iz kojeg bi logicno sledilo pravo Kosova da se i ono, koje se Srbiji i Jugoslaviji pridruzilo aktom samoopredeljenja, slicno ostalim federalnim jedinicama ponovo izjasni i samoopredeli; c) novonastalo stanje na Kosovu koje se karakterise ne samo njenim posedovanjem, tj. vojno policijskim prisustvom Srbije i uzasnom represijom i diskriminacijom, vec najjasnijim i najdemokrastkijim izjasnjavanjem dvomilionskog albanskog naroda za samostalnost i Republiku Kosovo, visokim stepenom samoorganizovanja Albanaca, citavim sistemom institucija i odnosa nezavisnog Kosova.

Kroz inicijativu EU, koja nije mnogo zvanicna niti profilisana, kao da se nastavlja jedna negativna tendencija u odnosu na Kosovo i Albance, surovo zacrtana stavovima Karingtona i Badintera, tendencija ignorisanja, anuliranja politickog i ustavno - pravnog polozaja Kosova i Albanaca dostignutih velikim decenijskim naporima i ogromnim zrtvama, tendencija povratka na manjinski status i manjinsko resavanje koje je objektivno bilo prevazidjeno jos za vreme Josipa Broza Tita.

Obespravljeni i surovo diskriminisani Albanci znaju da cene podrsku za njihova ljudska prava, nastojanja da se poboljsa njihov opsti polozaj. Medjutim, u pokusajima da se iznadje kosovsko resenje, neizbezno se namece osnovno pitanje: sta sa agresijom i nasilnom aneksijom Kosova od strane Srbije, neustavne svakako, 1990 godine. Ukoliko se to prihvata u bilo kojem obliku, legalizuje se hegemonija i nasilje i onda sve drugo postaje manje znacajno. Time se resenje za Kosovo fakticki onemogucava.

AIM: Nije bez znacaja da je to prva zvanicna inicijativa iz sveta o Kosovu. Koje su glavne ideje i sta se predlaze kao resenje?

AGANI: Osnovna ideja je da se resenje za Kosovo trazi u obliku visoke autonomije, koja bi bila vise od obicnih kulturnih autonomija, iznad obicnih resenja za manjine, jer Albanci na Kosovu nisu manjina, vec su vecinsko stanovnistvo. Medjutim, ne prihvata se nezavisnost Kosova. Resenje se vidi u okvirima SRJ, ne iskljucujuci mogucnost da se ostvari u okvirima Srbije, sto bi se trebalo odrediti konkretnim dogovorom predstavnika SRJ i albanskih politickih snaga. Ne bih rekao da je to prva zvanicna inicijativa, ali je ispod nekih drugih vec oformljenih stavova. Podsetio bih da su razgovori u Njujorku, isticanjem da Kosovo predstavlja ozbiljno pitanje koje trazi hitno resenje, da se bez medjunarodnog ohrabrivanja i prisustva ne moze prevazici postojece nepoverenje niti postici konacno resenje, a pogotovo ne stavom da se problem moze resiti jedino dijalogom i uzajamnim sporazumevanjem bez prethodnog uslova i prejudiciranja moguceg ishoda, znatno su iznad inicijateive EU. Iznad su i preporuke Internacionalne komisije za Balkan i Instituta ASPEN. Njima se predvidja stvarno ukidanje vanrednog stanja, ponovno uspostavljanje autonomije i postupno povlacenje vojske i policije, kao nesto sto bi trebalo da prethodi pregovorima o statusu Kosova. Takodje se traze razgovori bez prethodnih uslova i prejudiciranja, uzimanje u obzir realnih srpskih interesa, ali i prava Albanaca na samoupravljanje ukljucujuci i pravo da imaju svoju policiju, sudstvo, svoje prosvetne, kulturne, zdravstvene i druge institucije, uz garantovanje prava Srba na Kosovu. U ovim preporukama se dodaje da ukoliko se odgovarajuce resenje ne bude postiglo u razumnom roku, problem se prepusta arbitriranju i mozda novom referendumu.

AIM: Da li mozete reci da je sustina u tome da se unapred priznaju granice SRJ i da se posle o tome dogovore strane u sporu, koje do sada nisu mogle da pristupe razgovorima, a kamo li da pregovaraju i da se dogovore - recimo: da li ce takozvana siroka autonomija biti u okvirima Srbije ili Jugoslavije i kolika ce biti njena ovlascenja?

AGANI: Da, i tako se moze reci. Medjutim, u odnosu na priznavanje granica SRJ moze se postaviti pitanje: kojim pravom se Kosovu, jednom od konstituenata bivse Jugolsavije, i Albancima, trecem narodu po broju stanovnika, negira pravo koje se inace drugima priznaje, da imaju svoju politicku volju i da je iskazu? I sta zapravo znace brojni medjunarodni dokumenti, da spomenem Friendly Relations Deklaration (1970), ako se Albanci primoravaju da prihvate drzavu koja se konstituise bez njih i protiv njih.

AIM: Zasto predstavnici Albanaca smatraju da je evropska inicijativa jednostrana i unapred predodredjuje resenja na stetu Albanaca?

AGANI: Licno smatram da dva momenta cine inicijativu EU unapred neuspesnom. Prvi je prejudiciranje konacnog resenja, uokvirenje konacnog ishoda. Naravno, da Albanci mogu razgovarati bez preduslova i bez u osnovi prejudiciranog resenja. Resenje, pa i ono osnovno, mora rezultirati iz pregovora, ne prethoditi njima. Ovako, kako su stvari postavljene znaci da su razgovori uglavnom bespredmetni. Zapravo, ono sto je holandski ambasador u Beogradu izneo, niko od Albanaca ne dozivljava kao neku inicijativu. Zapravo, nema na Kosovu partije, grupe, niti pak uticajnih pojedinaca koji bi javno prihvatili da pregovaraju o takvoj autonomiji Kosova. Drugo se tice prepustanja odredjivanja sadrzaja autonomije dogovoru sa SRJ odnosno Srbijom. Da li iko razuman moze stvarno da pretpostavi da je moguce postici obostrano prihvatljivo resenje kroz razgovore dveju strana, od kojih jedna raspolaze monopolom nad sredstvima nasilja i dovoljnu bezobzirnost za njiohovo primenjivanje? Zbog toga se, ova "inicijativa" ovde vise dozivljava kao opomena. Mislim na opomenu Albancima da se dobro organizuju ako zele da ostvare ista od svojih ciljeva.

AIM: Inicijativa je predlozena u nezgodno vreme (srpski izbori, posebni albanski izbori na Kosovu...). Da li ima i kako ocenjujete instrumente za njeno sprovodjenje?

AGANI: Za Albance na Kosovu je odavno svako vreme postalo nezgodno vreme. Zbog toga time ne bi trebalo opteretiti ovu inicijativu. Za Albance ona moze cak imati nenameravanu poruku da moraju odlucnije i preko novih izbora krenuti na putu ka osamostaljivanju!

AIM: Trenutno se samo moze nagadjati kakvi bi mogli biti rizici odbijanja ove inicijative. Obzirom na pretpostavljene rizike, kakav bi mogao biti zvanican odgovor predstavnika Albanaca?

AGANI: Ne, ne radi se ni o odbijanju, niti o prihvatanju inicijative EU. Jer, ono sto je izneto ima toliko toga neodredjenog ili nerazjasnjenog da i ne moze imati pretenziju inicijative koja se mora prihvatiti ili odbiti. Ipak, najveci je rizik prihvatiti kao resenje ili put ka resenju ono sto ne moze biti. Ne mislim da je odbijanje ukoliko iznosimo svoje stanoviste da prihvatamo razgovore, ne o autonomiji, vec o resenju problema Kosova, za sta smo zainteresovani. A autonomija ne moze biti to resenje!

AIM: Kazete da mora da se vodi diplomatija povuci - potegni obzirom na izrazito negativan stav albanskih partija i javnosti?

AGANI: - "Diplomatije" povuci - potegni mora svakako biti, mada smo svesni nase nedoraslosti nasem partneru, postojecem rezimu, koji ima i tu prednost da ume da vara, i to neograniceno! Upravo zbog ovoga, trazimo podrsku medjunarodne zajednice, koja ne bi trebala da izostane.

AIM: Albanci imaju jedinstvene politicke ciljeve, ali su izunutra dosta posvadjani. Da li bi mogli da se zajedno okupe i zauzmu jedinstven politicki i diplomatski stav?

AGANI:- Albanci jesu "izunutra" dosta posvadjani, ali o drugostepenim stvarima. Nesposobnost koordinacije, sporazumevanja, zajednickog nastupa nije mimoisla ni sadasnju generaciju albanskih lidera. Medjutim, ipak citav albanski pokret nastao je na ideji o samostalnosti, njome se i danas hrani, na njoj se zasniva. Zbog toga mislim da ce Albanci moci i morati da odgovorno i zajednicki nastupe u odnosu na svaku ozbiljniju inicijativu o Kosovu.

AIM: Koja bi po Vama bila najpogodija forma albanskog odgovora u kome bi se izrazili prihvatanje inicijative i odlucnost da se ne prihvate ponudjena resenja?

AGANI: Ne znam koja bi bila najpogodija forma odgovora. Jedino smatram da je ovo stanje kada se inicijativa ne smatra inicijativom, kada se svi politicki subjekti ponasaju kao da se to ne odnosi na njih, bilo neizbezno, obzirom na previsoke okvire u kojima je postavljen evropski predlog ili inicijativa.

AIM - Strane diplomate govore o teskim odlukama koje ce morati da usvoji Rugova do kraja godine. Zahtevace se izgleda da Albanci odustanu od paralelnih izbora. Cini li se da se stvara atmosfera povlacenja poteza u cajtnotu?

AGANI:- Ukoliko su pretpostavke na koje se zasniva ili koje nosi vase pitanje tacno, onda ima izvesnih protivurecnosti u njima. Za teske odluke nuzan je legalitet koji se stice izborima. Ibrahim Rugova jeste legalan predsednik Republike Kosovo, izabran glasovima svih Albanaca pa i drugih koji su na izborima od maja 1992. godine masovno ucestvovali ( Bosnjaci, Turci i drugi). Licno mislim da on i danas uziva podrsku, mozda ne stoprocentnu kao ranije, ali ogromne vecine Kosovara. On je i predsednik DSK, najvece partije Albanaca na Kosovu.

Pretpostavljam da u produzenom mandatu nece hteti, nece biti spreman niti ce se smatrati nadleznim za teske odluke, niti ce te "teske odluke" biti obavezne za Albance. Da bi se takve odluke donele nuzan je puni legalitet koji bi proizisao jedino iz novih izbora. To je, pretpostavljam, misljenje na Kosovu. Toga je svestan i Rugova i zbog toga je upravo ovih dana bio kategorican da ce izbora svakako biti.

Postoji na Kosovu izvesno nerazumevanje oko izbora (albanskih). Ima bojazni da bi to moglo isprovocirati situaciju. I ta bojazan nije bez osnova. Izbori koji bi se odrzali da bi se obnovio sastav vec postojecih institucija, Parlamenta i predsednika Republike Kosova, razume se izbegavanjem incidentnih situacija, objektivno ne bi trebalo da budu razlog za bilo kakvu bojazan. Medjutim, Beograd zna da su ti izbori, uostalom kao i svaki bojkot njegovih izbora, svojevrstan referendum za nezavisnost Kosova i neprihvatanje Srbije. Tu je izvoriste opasnosti. A da li je resenje ako se onemoguci izjasnjavanje Albanaca? Srbija bi se zadovoljila i takvim prividnim, fiktivnim pristankom Albanaca na nametnuto stanje, bilo u obliku odlaganja ili odustajanja od izbora. Mislim na zvanicnu Srbiju i one koji arhaicno misle o Kosovu i Albancima. U razgovoru sa grupom Americkog Centra za preventivne akcije, Milosevic je izrazio nadu da ce se uskoro pojaviti neki "dovoljno autoritativan Albanac" - njemu na usluzi, koji ce Albance privoleti na participaciju i time "slomiti monopol Demokratskog saveza Kosova". U Njujorku, Draskovic nam je rekao da je Albancima bilo dobro u vreme kraljevine, jer je Sefedin - beg bio uticajan na Dvoru. To su srpski apsurdi i predrasude. Zastupnici demokratizma ili demokratske Srbije insistiraju na dijalogu i sporazumevanju sa legitimnim predstavnicima Albanaca i tako objektivno prihvataju izbore. Ali, Milosevic kojem trebaju najamnici medju Albancima, ne trpi izbore niti legitimne predstavnike Kosova i Albanaca, jer sa njima mora da pregovara, da se sporazumeva, sto je tudje njemu i njegovom rezimu.

Zbog toga procenjujemo da ce Milosevic uciniti sve da onemoguci albanske izbore. Medjutim, isto tako procenjujemo da ih ne moze spreciti i da ce na Kosovu izbora svakako biti. Ipak, ne potcenjujemo rizik. Daleko je veci rizik ukoliko se izbori ne odrze. To znaju, pretpostavljam, i u medjunarodnoj zajednici i verujem da nece insistirati na "teskoj odluci", niti ce nametati "cajtnot". Uostalom, sudeci prema kretanjima i tendencijama, odnosima i raspolozenjima, nikakav raspad na albanskoj strani ne moze dovesti na albanskoj sceni autonomase, koji kao snaga i ne postoje. Suprotno, raspad na albanskoj strani moze dovesti do sirih raspada sa nesagledivim posledicama.

AIM: Kod Albanaca je vidljivo sirenje neke vrste radikalizacije, koja je za sada samo retoricka. Kolika je verovatna pretnja da ona postane stvarno opasna i poremeti visegodisnju ravnotezu straha i stanja ni rata ni mira?

AGANI: Da. Radikalizam medju Albancima je pretezno verbalan. Medjutim, verbalni radikalizam bio je cesto uvod u stvarnu radikalizaciju. Stanje na Kosovu pogoduje takvoj radikalizaciji. Dovoljno je bilo jedno sudjenje da se odjednom stvori takva napetost koja je lako mogla dovesti do usijanja.

U kampanji predizbornih prevara, SPS i vladajuci rezim, predstavljau se srpskim biracima Kosova kao nosioci stabilnosti, ali zbog raspolaganja silom i bezobzirne upotrebe te i takve sile. Medjutim, time se ni Srbi vise ne mogu prevariti. Dometi te snage i njene (ne)mogucnosti su vec sagledane. Tu nisu od pomoci ni prevarantska obracanja javnosti "Nove demokratije" o navodnoj stabilizaciji Kosova, niti obecanja Zorana Lilica o nekoj autonomiji koja bi se mogla dodeliti Kosovu. Tog Lilica koji, uz kicosko nosenje i ponasanje, dozvoljava sebi da Albance naziva i Siptarima, tj. da se kiti i znakovima sovinisticke identifikacije, Albanci docekuju i dozivljavaju sa prezirom. Medju Albancima niko ne prati sta on kaze. U jednom razgovoru sa novinarima, Ibrahim Rugova se nasao zatecen pitanjem o nekoj Lilicevoj izjavi, upitajuci novinara: "Zar taj jos ista izjavljuje"? Ako se licne izjave, koje Albanci preziru, srpskoj javnosti predstavljaju kao cinioci stabilnosti, onda se srpska javnost neodgovorno obmanjuje.

AIM - Na kraju, Vasa procena, da li je Beograd spreman da o bilo cemu pregovara tokom ove godine ili da pristane na neki dogovor, makar i o tzv. konkretnim (manje politickim) pitanjima?

AGANI: Vrlo tesko. SPS je kao predizbornu platformu, bar u odnosu na Kosovo i Albance, izabrao rigidni nacionalizam. To je platforma odbijanja pregovora i sporazuma. Pokusavaju se ubediti kosovski Srbi kako se sa Milosevicem i SPS mogu osecati bezbednim, jer se nista nece dati Albancima. Ovde se verovatno misli na Dogovor o obrazovanju. Ili uzmite tipicno diskriminatorski zakon o lokalnoj samoupravi, sastavljen po etnorasistickim zamislima profesora beogradskaog Univerziteta Ratka Markovica. Dvodomnim skupstinama u opstinama gde nesrbi cine vecinu stanovnistva, konacno se razotkriva obmana o Srbiji kao drzavi gradjana. Podela stanovnistva na Srbe i nesrbe je ocigledna i svakome je jesno da je diskriminatorska. Srbi se zasticuju od majorizacije, a nesrbi ne. Ratko Markovic je sa etnorasistickog stanovista obogatio teoriju o manjinama. Albanci cine manjinu, pisao je, nezavisno od toga koliko ih ima. Nezavisno od broja i proporcija, nacionalne manjine ne mogu imati politicku volju koja bi bila jaca od politicke volje Srba, makar bili i samo nekolicina, kao sto bi mogli biti u nekim opstinama Kosova. Jasno je da se radi o prevari srpskih biraca, a ne o Zakonu. Kada bi se radilo o zastiti od majorizacije, insistiralo bi se na dobrim odnosima izmedju pripadnika svih nacija. Medjutim, Zakon tezi zastiti Srba, njihovim ostrim podvajanjem od nesrba, njihovim suprotstavljanjem sasvim kontraproduktivnim privilegijama. Ocigledno je da se ne radi ni o kakvoj zastiti Srba, nego o interesima rezima i vladajuce partije, da se i dalje odrze na vlasti nacionalnim podvajanjima i sukobljavanjima. Uostalom, kosovskim Srbima nudi se zastita od nepostojece opasnosti. Ako bi se moglo govoriti o efektima zakona, onda treba reci da Albanci ni do sada nisu ucestvovali na srpskim lokalnim izborima. Pravi lokalni izbori na Kosovu, na kojima bi svi ucestvovali, bili bi oni koji bi se odrzali samo po izvorno kosovskom Zakonu o lokalnoj samoupravi.

AIM Pristina Fehim REXHEPI