EMOCIJE POD KONTROLOM

Politka u Novom Sadu

Sve sto nije moglo odmah, uradjeno je naknadno: rekonstruisana je novosadska gradska Vlada; usput, smenjen je stari i izabran je novi gradonacelnik grada koji tek treba da i formalno osvoji to ime

AIM, Beograd, 25. 6. 1997.

Novi Sad ima sve sanse da, ponovo, postane ono sto jeste: grad u kojem se, po obicaju, ne dogadja - nista. Politicka kriza koju je, pre dva meseca, samoj sebi priredila nova vlast koalicije "Zajedno" okoncana je. Grad je dobio novog predsednika opstine (dr Stevan Vrbaski, Srpski pokret obnove), stari (Mihajlo Svilar, takodje SPO) odlazi u istoriju i sva je prilika da ce ga Novosadjani brzo i zaboraviti - nije stigao nista da uradi, a govorio je i previse. Rekonstruisana je gradska "vlada" tako sto je svoja cetiri mesta Demokratska stranka ustupila koaliciji "Vojvodina"(3) i Demokratskoj stranci Srbije (1). Politicke stranke su, brze-bolje saopstile, urbi et orbi, da je: pobedila demokratija, jer su Novosadjani izabrali smenjivu vlast (koalicija Vojvodina); da je to sto se poslednjih dva meseca dogadjalo bila "kriza pojedinaca" (SPO); da su prelezane decje bolesti demokratije, a da je gradska Skupstina dobila, ne novu, vec stabilnu vecinu (DS).

Put i precica do grada

Posto je tako, sad su na redu poslovi. Oni isti koje je sadasnja vlast najavljivala iz opozicije, a koje nije ni zapocela od kad je pocela da upravlja gradom. Formalno osvajanje statusa grada, pa time i obezbedjivanje da vise novca njemu i ostane, najobimniji je od tih poslova, a utisak je da ce to biti kisela jabuka koju vecina stranaka, bez obzira na predizborna obecanja, nije rada da zagrize. Stranke na vlasti ce se lako sloziti da je Novom Sadu neophodan gradski status, ali nije sigurno da ce bez teskoca postici konsenzus oko dva pitanja: kada i kako.

Demokrate su vec pokusale da Novosadjanima, umesto vise opstina, ponude podelu grada na kvartove. Dijagnoza novog gradonacelnika dr Stevana Vrbaskog da je Novi Sad "sve je izgubio, kad je izgubio novac" dotice sustinu problema. Dr Vrbaski upozorava da, ne samo sto je Matica srpska u vlasnistvu Republike, nego je proslog leta donet zakon po kojem su i sve novosadske ambulante - koje su Novosadjani gradili samodoprinosom

• vlasnistvo Beograda. Po njegovom misljenju najvaznija je ekonomska samostalnost grada, "a onda cemo mi iz toga, vec, znati da finasiramo sta je potrebno i gradu i drugim opstinama". Nije sigurno da ce opstu podrsku dobiti njegova ideja kako da Novi Sad postane i formalno grad: prosto pripajanje susednih opstina (Beocin i Sremski Karlovci), sto on vidi kao put do gradskog statusa, jeste precica do forme - pri cemu bi, i dalje, Novi Sad sa 300.000 stanovnika bio jedna opstina - ali je i nacin da se izbegne suocavanje sa biracima, sto odgovara samo nekima. Dr Vrbaski konstatuje da postoji strah od novih lokalnih izbora, i za novoformirane opstine i za buducu gradsku zajednicu ("Ljudi koji ne veruju da ce proci, plase se da to urade"). Taj strah je, po svemu sudeci, posledican. U Novom Sadu su, uglavnom svi, svesni da je rezultat lokalnih izbora od novembra bio posledica vise izbora protiv (socijalista), nego za opciju koju je ponudila koalicija "Zajedno", a koalicija je, u medjuvremenu, unutrasnjim svadjama, trosila i taj nesigurni kredit.

Utisak je da nove izbore prizeljkuje jedino koalicija "Vojvodina". Ne samo zbog naknadne pameti da su Novosadjani imali vise poverenja u njih (birajuci 10 njihovih odbornika) nego sto su oni, kandidujuci samo 14 ljudi, imali poverenja u sopstveni znacaj. Poslednje istrazivanje agencije "Scan" govori da bi, sada, ova zajednica stranaka koje zagovaraju potpunu autonomiju Vojvodine pobedila u Novom Sadu. Cinjenica je da su autonomasi i iz novosadske krize izvukli najvise profita: dobili su dva vazna gradska resora - finansije i informisanje.

Vesti u lokalu

Informisanje - a ovaj grad o sebi ne moze da sazna nista sto nije propusteno kroz reseto ili rezima, ili prestonickih uredjivackih politika - druga je velika tema kojom treba da se pozabave gradske vlasti. Ambiciozni projekat Novosadskog informativnog centra - lokalni radio, televizija i novine - sto je, vise u formi zelje, zapocela upravo rekonstrisana Vlada - ocito ce, za pocetak, morati da bude sveden na, pre svega finansijski, realnije okvire. To znaci da ce, odmah po dobijanju svih dozvola, startovati nezavisni radio "O21". Ovih dana, gradska Skupstina je odlucila da postane vlasnik trecine ovog radija. Dve, preostale, trecine ulazu Zvonko Tarle (beogradski Impres "Odgovor") i Sreten Kovacevic (novosadski "Audiokonstruktor"). Beogradski Radio B 92, najavljivan kao jedan od akcionara novosadskog lokalnog radija, odustao je od posla kad je pocela novosadska lokalna politicka kriza.

Oko radija "021" vec je podignuta prasina: s nekom vrstom poludozvole, poceo je da emituje eksperimentalni signal, a onda je, procenom neke "vise volje" da bi to bilo zanimljivo, direktno prenosio sednicu novosadske Skupstine i raspravu o smeni gradonacelnika. Od prenosa se ogradila i (buduca) glavna urednica radija Marina Fratucan i njena sasvim mlada novinarska ekipa. Da prica bude potpuna, pojavili su se i inspektori Saveznog ministarstva za saobracaj i veze u pratnji milicajaca. Njihova namera je bila da uzmu predajnik i prekinu eksperimentalno emitovanje ovog programa, pa ce radio ipak pricekati da dobije makar privremenu dozvolu da bi poceo program. Tako se, ekipa koja je zelela da radi nezavisno, suocila, jos pre pocetka, s pritiscima sa oba politicka pola.

Novi gradski ministar za informisanje, ugledni novinar Dusko Bogdanovic (u cijoj biografiji je rad u sva tri novinska medija: od radija, televizije do "Nase Borbe" iz koje dolazi na mesto u gradskoj upravi), kaze da ne zna "ni jedan grad po drzavnoj vertikali, novokomponovano receno, od Horgosa do Dragasa, u kojem je situacija tako stravicno crna". Crna boja novosadske informativne panorame je, po njemu, posledica "politicke nekorektnosti" drzavnih medija, ali smatra da su oni "zestoki kreatori javnog mnjenja". Obecava da ce biti stranacki neutralan i objasnjava za AIM da mu nije zelja da politiku uvuce u medije, nego da medijima, sa mesta na kojem je, omoguci nezavisnost i objektivnost, a svoj novi posao vidi kao mogucnost da obezbedi profesionalcima da dodju do informacije. "Ljudi moraju da shvate jednostavna pravila: najbolji radio je onaj koji se slusa, najbolja televizija je ona koja se gleda, najbolje novine, one koje se citaju. Tu nema otkrivanja tople vode".

Postoje nagovestaji da bi iz hibernacije mogao biti probudjen vojvodjanski gradjanski nedeljnik "Nezavisni", (novi gradski ministar informisanja spreman je da i to podrzi), ali je, ocito, problem novca koji muci ovaj list dosta krupan. Sve lici da su u Novom Sadu, posle dva meseca krize, dogovaranja, lakog intigiranja, nepostovanja dogovorenog, glume uvredjenosti i slicnih igranja strpljenjem gradjana, emocije, konacno, pod kontrolom. Sad jos da se vidi i efekat.

Milena Putnik (AIM)