MAKAZE I SIBER

Mediji u Srbiji

Po medijskoj neravnopravnosti predstojeci izbori se, uostalom, ni po cemu ne bi razlikovali od predhodnih cetiri. Jedina novinu na medijskom planu predstavlja mogucnost da se makazama koje vlast godinama upotrebljava u disciplinovanju medija odozgo, sada, i to odozdo, pridruzi siber u rukama opozicije.

AIM, BEOGRAD, 24. 6. 1997.

U roku od samo desetak dana godisnje skupstine odrzala su oba novinarska udruzenja koja trenutno postoje u Srbiji. Predstavnici "zvanicnog" Udruzenja novinara Srbije, milog drzavi i pogotovo vladajucoj partiji, sastali su se na Zlatiboru i raspravljali puna dva dana. Njihovoj skupstini prisustvovali su i savezni i republicki ministri za informisanje, a RTS im je nekoliko dana kasnije dodelila i udarni termin kako bi sira javnost bila upoznata sa zakljuccima zlatiborskog novinarskog 0skupa i valjda posebno pozivom ministarke Radmile Milentijevic - "budite savest drustva u kome zivite".

Medju prisutnima bilo je mnogo onih koji su proteklih godina bili iskljucivo "dobri Srbi" i koji bi sada izgleda ponovo malo da budu i novinari (pogotovo "savest drustva"), iako su neki od "Zlatiboraca" i dalje insistirali na tezi kako su upravo oni sacuvali "patriotski kurs" srpskog novinarstva. Slucajno ili ne, u izvestaju RTS-a sa ovog skupa precutan je stav novog saveznog ministra za informisanje Gorana Matica kako ce ubuduce savezna vlada ukinuti podelu na nezavisne i drzavne medije.

Skupstina Nezavisnog udruzenja novinara Srbije odrzana je u beogradskom Domu omladine i to bez prisustva uglednih gostiju i ministara. Ministarka Radmila Milenijevic izgovorila se obavezama. Nije, naravno, bilo ni kamera RTS-a za koju su "nezavisni" oduvek bili zapravo "drzavni neprijatelji". Pokazala je to uostalom, i zavrsna rezolucija koju su "nezavisni" usvojili a u kojoj se inace kaze "kako se isti oni koji su svojom uredjivackom politikom u najuticajnijim medijima huskali na rat, sirili versku i nacionaln u mrznju i ideolosku netrpeljivost, sada pojavljuju kao autori predloga novog zakona o informisanju. Nezavisno udruzenje novinara Srbije nije "zasluzilo" da udje na programe RTS-a ne samo na dan odrzavanja svoje skupstine, vec ni sutradan, kada su clanovima ovog Udruzenja obijene prostorije u Knez Mihailovoj ulici, razbucana dokumentacija i unisten deo tehnike.

Na obe skupstine govorilo se pre svega o teskom materijalnom polozaju novinara. Na Zlatiboru se, izmedju ostalog, culo kako je polozaj novinara tezi nego ikada ranija "i materijalno i moralno". Na beogradskoj novinarskoj skupstini konstatovano je kako je trecina (od 785) clanova NUNS-a nezaposlena, a druga trecina u izuzetno teskoj materijalnoj situaciji.

Skupstina Udruzenja novinara Srbije ostace svakako upamcena i po izjavi predsednika ovog udruzenja Milorada Komrakova koji je konstatovao kako "u Srbiji nikada nije bilo toliko losih novinara kao u poslednje vreme", odnosno kako je "politicki prizvuk unistio profesiju u mnogim redakcijama". Nesto pre nego sto je Komrakov izrekao ovu tvrdnju, u Srbiji je pocela prilicno siroka drzavna akcija medijske "deratizacija" koja izgleda ima za cilj da smanji "broj losih" novinara i "losih" medija. Na udaru su naravno , pre svega mediji nad kojima drzava nema kontrolu. Na pocetku ove akcije saopsteno je kako drzava zeli da uvede neuporedivo vise reda u prilicno neuredjenu oblast elektronskih medija gde ziasta vlada pravi haos. Pri tome se obicno barata sa brojkom od oko 300 piratskih radio i oko 100 neregistrovanih TV stanica na teritoriji Srbije. Zavodjenje reda u radio difuznoj mrezi i suzbijanje piraterije, samo po sebi ne bi trebalo da bude previse sporno da od pocetka citava ova akcija nije do bila i prilicno jasan politicki prizvuk.

Drzava je naime godinama precutkivala cinjenicu da neke radio i TV stanice nemaju dozvolu za rad i prisetila se toga tek u trenutku kada je opozicija preuzela vlast u mnogim gradovima po Srbiji. Sve dok ove neregistrovane radio i TV stanice nisu emitovale informativni program, ili su uz saglasnost predhodne vlasti zastupale i propagirale politiku socijalista, njihov rad bez dozvole nije primecivan, niti je ikome smetao. U Nisu, na primer, gde je nekoliko lokalnih televizija prosle godine jednostavno izbeglo da vidi kako ispod njihovih prozora nekoliko dana prolazi tridesetak hiljada radnika EI i MIN-a i trazi na ulicama ovog grada plate i hleb, sve je bilo u redu i niko nije pitao za uredne dozvole. Pogotovo ne u vreme dok su neke lokalne radio i TV stanice prekidale svoj iskljucivo komercijalni i muzicki program ("bez trunke politike"), da bi prenosile Kongres SPS-a.

Godinu dana kasnije, tacnije ovih dana,brizna ruka drzavnih organa pozurila je upravo u (sada opozicioni) Nis sa bitno izmenjenom medijskom slikom, gde su u lokalnoj televiziji za samo nekoliko dana gostovali prvo strucnjaci iz Saveznog ministarstva za saobracaj i veze, a nesto kasnije i republicki finansijski policajac koji je trazio na uvid celokupnu dokumentaciju o nabavci televizijske opreme. Oni prvi zahtevali su da niska TV odmah prekine sa radom (rok za prekid emitovanja programa istekao je proslog vikenda) , dok su finansijski policajci svracali vec cetiri puta. Finansijski policijaci zahtevaju da im se pokaze na uvid celokupna dokumentacija o nabavci opreme koja je inace kupljena u vreme kada su socijalisti bili na vlasti. Socijalisti za sobom nisu ostavili bas najurednije papire i upravo to bi sada mogao da bude jedan od glavnih razloga da se gradskoj TV u opozicionom Nisu zabrani rad.

Pritisci na lokalne mediji pojacani su i u sredinama gde socijalisti i dalje imaju vlast. Tako je u Leskovcu posle smenjivanja jedne nesto tolerantnije garniture socijalista i dolaska znatno rigidnije ekipe, direktorima i urednicima lokalnih medija poslata poruka u kojoj se pre svega upozoravaju da "ne zaborave cija su oni glasila". Iz programa su gotovo proterane, ili svedene na minimum, sve vesti o aktivnostima opozicionih stranaka u ovom gradu. Iznenada je zabranjeno i gostovanje predsednika SPO Vuka Draskovica u placenom terminu politicke emisije "Otvoreni studio" Televizije Leskovac. Zabrana je inace izrecena posto su priliku da gostuju u ovom programu vec iskoristili radikali Vojislav Seselj i Tomislav Nikolic, kao i portparol SPS-a Ivica Dacic. U Pozarevcu vec sest meseci ne radi radio stanica BUM 93, ukinuta od lkalnih vlasti u vreme zimusnjih protesta.

Po mnogim ocenama, verovatno najjaci udar na nezavisne medije predstavlja ono sto se poslednjih dana zbiva oko redakcije "Nase Borbe". Inspekcijska ekipa republicke uprave prihoda izvrsila je munjevitu akciju kontrole finansijskog poslovanja firme "Fininevst" iz Novog Sada koja je istovremeno i izdavac "Nase Borbe". Od izdavaca se trazi da plati 437.000 dinara (oko 132.000 nemackih maraka) na ime poreza , iako je ova kuca od pocetka godine, kako tvrdi, vec platila 341.000 dinara poreza na promet i jos 379.000 dinara poreza na dohodak i plate. Novinari "Nase Borbe" tvrde da je u pitanju izmisljen porez i nazivaju ga "drzavnim reketom". U nedavno objavljenom uvodniku "Nase Borbe" izmedju ostalog se kaze: "Ako danas pristanemo da platimo izmisljeni neplaceni porez, sutra ce nas oporezovati zato sto nismo svi crnomanjasti, ili sto ne nosimo svi isti broj cipela". Verovatno sasvim slucajno se dogodilo da je finansijska policija banula u "Nasu Borbu" samo nekoliko dana pos to je ovoj redak ciji dodeljeno prestizno priznanje Medjunarodne asocijacije izdavaca "Zlatno pero".

Na obe nedavno odrzane novinarske skupstine govorilo se i o pritiscima koji na medije stizu u sredinama u kojima je na vlasti koalicija "Zajedno". "Zlatiborci" su se zalili na nevidjenu "presiju" i "teror" koji se sprovodi nad nekim clanovima njihovog udruzenja koji su, na primer, uskraceni da u svojim nekadasnjim glasilima i dalje predlazu Milosevica za neku Nobelovu nagradu, ili mu salju telegrame podrske, posto se njihov "novinarski rad" uglavnom svodio na ovu vrstu "aktivnosti". Na godisnjoj skupstini NUNS-a culo se, medjutim, ostro protivljenje ambicijama nekih stranackih prvaka da u sredinama gde su dosli na vlast, u medijskom dmislu, nametnu logiku "svi smo mi pomalo socijalisti". Ovo se pre svega odnosilo na sve glasnije gundjanje SPO-a na rad Studija B, Radija B-92 i mnogih drugih nezavisnih medija. U slucaju Studija B stvari su odmakle neuporedivo dalje od gundjanja i stigle do nivoa ozbiljnih upozrenja kako bi uskoro mogle da uslede i kadrovske promene. U SPO-u izgleda smatraju da su unutar koalicije "Zajedno" izvukli najkracu sibicu i da se to vidi i u medijima koji bi trebalo da formalno budu i pod njihovom kontrolom. Oni koji su do juce trazili da mediji budu zastava, nemaju sada izgleda nista protiv da ih pretvore u krpu, pod uslovom da brise u njihovu korist. Poruka otprilike glasi ovako: ako mi sedimo u vlasti koja ucestvuje u finansiranju vaseg programa, onda i vama mora da se svidja nasa prica o Drazi ili ideja o monarhiji. Onda se nasa saopstenja ne mogu skracivati i ne zanima nas mnogo koliko to merenje svake obajvljene ili izostavljene recenice zaista ima veze sa novinarstvom ili ne.

Na sve ovo u Studiju B za sada odgovaraju tezom da oni nisu RTS. "Ako oni zele da Studio B bude parafraza RTS-a, onda svakako u ovoj kuci ne treba da rade novinari, kao sto ni u RTS-u ne rade novinari nego propagandne masinerije ili portparoli," izjavila je nedavno glavna urednica ove kuce Lila Radonjic, zalazuci se ujedno da Studio B ne deli sudbinu koalicije "Zajedno".

Nekoliko meseci uoci novih izbora, medijska slika u Srbiji dobija tako nove tamne tonove i preti da, kao i mnogo puta do sada, dovede u pitanje njihovu regularnost. Po medijskoj neravnopravnosti predstojeci izbori se, uostalom, ni po cemu ne bi razlikovali od predhodnih cetiri. Jedina novinu na medijskom planu predstavlja mogucnost da se makazama koje vlast godinama upotrebljava u disciplinovanju medija odozgo, sada, i to odozdo, pridruzi siber u rukama opozicije.

Nenad Lj. Stefanovic

(AIM)