SRPSKO - SRPSKI DIJALOG O KOSOVU

Kao da je sve teze pronaci pravi put za resavanje problema Kosova i dugogodisnje ignorisanje srpskih vlasti od strane albanskog stanovnista, koje su ih, donosenjem novog Ustava i suspedovanjem njihove Skupstine iskljucile iz institucionalnog i svakog drugog oblika zivota, pre sedam godina. U stanju visegodisnjeg statusa kvo, gde su nezadovoljstva, nepoverenje, pa cak i duboke nacionalne podele izmedju kosovskih Srba i Albanaca dovele do podizanja tenzija, sada kao da su mnogi shvatili da je sve bilo uzalud. I jedni i drugi se na neki nacin osecaju "prevarenim". Srbi jer njihova vlast nad vecinskim albanskim stanovnistvom sada ima klimave noge, Albanci jer nisu dobili podrsku od medjunarodne zajednice i Amerike za realizaciju njihovih teznji o nezavisnom Kosovu. No, za razliku od srpskog zivlja kojem je kao "superiornijem" narodu njihov predsednik Milosevic sve obecao i dao odresene ruke, da bi sada iskazali bojazan od "prodaje srpskih nacionalnih interesa", kosovski Albanci ce verovatno ponovo pokazati svoju istrajnost u cekanju nekih boljih vremena. Iako su svesni da bi izlaskom na srpske izbore umnogome doprineli jednom novom kvalitetu na politiclkoj sceni Jugoslavije, oni ipak ne zele da tako lako odustanu od svojih ciljeva. Tim pre sto je pitanje Kosova internacionalizovano, sto upravo ono sluzi za razne pritiske medjunarodnog faktora odlucivanja na srpke vlasti i najzad jer ocekuju "nagradu" za svoju miroljubivu politiku, zarad ostvarivanja svojih politickih ciljeva. Kosovski Srbi, medjutim, znajuci za razne pritiske iz vana, koje uglavnom smatraju neopravdanim "jer zna se, Kosovo je sveta srpska zemlja", kao da se polako bude iz sarenolikog sna. Sta ako Albanci ponovo budu ukljuceni u institucije vlasti? Kako spreciti majorizaciju? Kako ziveti zajedno? Koji su srpski interesi na Kosovu? Kako zadrzati vlast?...

Na sva ova pitanja vec nekoliko meseci pokusavaju da pronadju odgovore upravo oni koji su bili najglasniji na brojnim mitinzima na Kosovu, sredinom 80-tih godina. Oni su u tome ucestvovali, najbolje sami znaju pod cijom direktivom, sada shvataju da je to bilo pogresno. Da lako moze da se desi da ostanu praznih ruku... Zato, pitanje minimuma srpskih interesa na ovim prostorima vec neko vreme sa mrtve tacke pokusavaju da pokrenu episkop rasko- prizrenski vladika Artemije i nekadasnji premijer za Kosovo Momcilo Trajkovic, sada na celu Srpskog pokreta otpora. Dva zakazana skupa su zbog neodaziva politickih licnosti iz vlasti i opozicije iz Srbije propali, treci odrzan krajem proslog meseca u manastitru Visoki Decani, nadomak Peci, smatra se uspesnim. Nisu se odazvali samo predstavnici SPS - a i Srpske radikalne stranke, jer kako smatraju radikali, Srbi s Kosova nisu kompetentni da organizuju bilo kakve razgovore o ovom pitanju. Uostalom pitanje Kosova je vrlo bolno kako za predstavnike srpskog rezima, tako i opozicione prvake, posebno sada pred savezne izbore. Kada se pominje Kosovo mora se biti oprezan, jer "dobronameran predlog" znaci redukovano glasacko telo.

Cetvrti po redu srpsko - srpski dijalog odrzan je ovih dana u Beogradu, u hotelu "Interkontinental" da bi se, kako je istakao vladika rasko - prizrenski "videlo ko o Kosovu ne zeli da razgovara". "Niko ne moze da kaze da je mesto odrzavanja sastanka daleko, kao prosli put (prethodni sastanci su organizovanui u manastiru Visoki Decani) i zbog toga ne dodje", rekao je vladika Artemije. "Razlika izmedju nas, koji smo se ovde okupili i srpskog rezima je u tome sto rezim smatra da kosovski problem ne postoji - to smo culi nedavno iz ustiju predsednika Jugoslavije", rekao je rezignirano vladika.

Iako je ovaj srpsko - srpski skup odrzan iza zatvorenih vrata, kako se saznaje nije bilo nekih vecih iznenadjenja. Uglavnom, kao i prilikom poslednjeg susreta u Decanima, pokazano je zadovoljstvo odazivom svih paralamentarnih stranaka, osim naravno vladajuce i Srpske radikalne stranke, ali su izgleda njihova mesta popunili predstavnici Studentske inicijative i Demokratske omladine za kralja. Skupu su doduse nenajavljeno prisustvovali i Srbi iz Istoka, koji vec vise od dve nedelje pokusavaju da dodju do visokih predstavnika srpskih vlasti da bi trazili "ono sto je njihovo", obecane stanove izgradjene sredstvima YU programa za povratnike. "I nas problem je sastavni deo kosovskog pitanja", obrazlozio je istocanin Marko Terzic.

Sta su sve rekli ucesnici ovog srpsko - srpskog susreta, nije se moglo saznati, ali po izlozenom na uprilicenoj Konferenciji za stampu ucesnika skupa, episkopa Artemija, Momcila Trajkovica i Vojislava Kostunice iz Demokratske stranke Srbije, moglo se nazreti da nije bilo nikakvih konkretnih predloga o resenju kosovskog "bureta baruta". Izgleda da se ponovila slika sa prethodnog skupa, gde su ucesnici imali predloge, ali su svi priznali da nemaju konkretno resenje za Kosovo. "Resenje mora da ima drzavni vrh", zakljucili su tada. Valjda, da se ne bi samo okupljali, bez konkretnih rezultata, najavljeno je formiranje ekspertske grupe, koja ce za najvise nedelju dana predloziti dokument o minimumu srpskih ineresa na Kosovu. "Mi danas nismo razgovarali o konsenzusu, vec kako do njega da dodjemo, istakao je Vojislav Kostunica. Ekspretska grupa ce pokusati da definise pravni status Kosova i ljudska i manjinska prava", precizirao je on. Kostunica, je u stvari insistirao da se kaze sta Srbi sa Kosova zele, a ne samo sta ne zele, zatim da se uvazavaju zahtevi Albanaca i medjunarodne zajednice. Trajkovic je iskazao potrebu ne samo za srpsko-srpskim dijalogom vec i srpsko-albanskim, ali da se pre toga moraju definisati srpski interesi. "Interes srpskog naroda nije da Albanci na Kosovu budu gradjani drugog reda, vec ravnopravni gradjani demokratske Srbije", rekao je on.

Srpski rezim je i na ovom skupu kritikovan zbog svoje pasivnosti u stavljanju na dnevni red pitanja Kosova ili povlacenja uvek na samo pominjanje Kosova. Na optuzbe na racun organizatora, da nisu oni ti koji treba da iniciraju ovaj kosovski problem, Momcilo Trajkovic je odgovorio da nema pozvanijih ljudi da govore od onih koji tamo zive. "Mi ne zelimo da se ponovo desi Dejton, kada je Slobodan Milosevic sve dogovarao i potpisao u ime Srba iz Bosne, koji se nizasta nisu pitali", dodao je Vojislav Kostunica. Trajkovic se nadovezao: "Deset godina vlast u Srbiji nije nista ucinila po pitanju Kosova i posledice mogu biti katastrofalne. Oni smatraju da je pitanje Kosova samo njihova stvar i samo oni treba da ga resavaju", smatra Trajkovic.

Predsednica Gradjanskog saveza Srbije Vesna Pesic, posto je nesto ranije napustila skup u "Interkontinentalu", izrazila je sumnju da "vlast verovatno ima nameru da trguje Kosovom" i da zbog toga nije poslala svoje predstavnike na sastanak. "Ne znam sta je u njihovim glavama, oni nikada ne izlaze ni na kakvu debatu, a problemi poput Kosova se mogu resavati samo debatama", prokomentarisala je Pesic. Istakla sam da destrukcija drzava na Balkanu mora da se zavrsi, rekla je Pesic i dodala da je njen stav da se problem Kosova ne moze resavati pod pretpostavkom nikakve dalje fragmentacije drzava i promene granica". Pesiceva je upozorila takodje da pitanje Kosova ne moze da se posmatra van sireg konteksta Balkana i ucesca svih zainteresovanih drzava - Makedonije, Albanije, Bugarske, Grcke. "A mozda i nema resenja za pitanje Kosova", izjavila je ona.

Sudeci po vrlo skromnim izjavama ucesnika srpsko - srpskog dijaloga, moze se steci utisak da je vrlo malo uradjeno na smirivanju srpsko - albanskih tenzija. Svih ovih godina, mogle su se cuti iste konstatacije, bilo da dolaze od vlasti ili srpske opozicije. Jedini korak napred je pokazivanje volje da se ipak nesto promeni, da se zivi sigurno i mirno. Ali, da se zna "ko je gazda u kuci".

1. juna u porti manastira Gracanica, ponovo ce se okupiti predstavnici parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka Srbije i kosovskih Srba, na Svesrpskom nacionalnom savetovanju. Mozda tamo budu predlozeni realni, konkretni predlozi. Sigurno je, medjutim, da ovoga puta sigurno nece, kao prosle godine, biti pozvan i Slobodan Milosevic. Izgleda da mu Srbi sa Kosova vise ne veruju...

AIM Pristina Boris Vukovic