PRAZAN INFORMATIVNI PROSTOR

AIM, Skopje, 19.06.1997

Zoran Ivanov, zamenik direktora makedonskog nacionalnog radija, istovremeno i urednik-komentator u njemu, imenovan je ovih dana sa strane makedonske Vlade za republickog savetnika za kontakte s mediumima u Kabinet premijera Branka Crvenkovskog. Ili, jednostavnije receno, za portparola vladajuce stranke Socijaldemokratskog saveza makedonije. Time je, nesumnjivo, jos jednom neumoljivo dokazana teza da su makedonski novinari, hteli to oni priznati ili ne, pod uticajem politickih faktora u zemlji i da se tog prokletstva, jednostavno, ne mogu osloboditi ni danas, svejedno sto vec sedam godina Republika makedonija ide putem demokratizacije drustva.

Nezavisno novinarstvo, ta opojna sintagma za kojom prosto vapi makedonska javnost, na zalost, je najobicnija floskula i u ovom vremenu nedefiniranih politickih odnosa, pa i politickih opcija u drzavi, novinarska "objektivnost" svodi se na transmisiju partijskih stavova i pogleda koji se preko medijima serviraju javnosti. Sto se tice stvarnosti, ili bolje reci istine, ona je odredjena partisjkim rakursom gledanja na stanje stvari, pa je zato verovatno i logicno sto u makedonskom pozicionersko-opozicionerskom informativnom sistemu vlada rasomonska situacija. A ona, nema sumnje, uzrok je potrosenog poverenja u javnim glasilima i u "poslanike istine", koji se ocigledno jos uvek ne mogu osloboditi starih navika i "naucenog znanja" iz vremena jednoumlja kada su sredstva masovnog komuniciranja bili glasnogovornici i apologeti komunistickog rezime. Radilo se danas o prenosneju stavova i udovoljavanja zelja njihovih naslednika, tacnije partije na vlasti, levoorientisanih socijaldemokrata, ili obrnuto opozicije, svejedno princip je isti - novinari i inforamtivne kuce u kojima rade u tesnoj su sprezi s postojecim politickim formacijama u Makedoniji i u uzajamnom odnosu koji se ne moze drugacije definisati sem kao odnos gazde i sluge. No, krenimo redom.

Svoja glavna informativna uporista vlast u Makedoniji ima i dve najstarije i svakako nejuglednije i najprofesionalnije informativne kuce: Novinsko-izdavacko preduzece "Nova Makedonija" i u Makedonskoj radio-televiziji. Duh komunizma, pripadnost i lojalnost sadasnjoj vlasti, koja je, rekli smo, prizisla iz komunisticke ideoloske matrice, u ovim informativnim mastodontima vlada i funkcionise tokom svih ovih godina pluralizacije drustva. Svakako, u pocetku ovog procesa i u vremenu kada su se demokratiji otskrinula vrata, bilo je pojedinih novinarskih pokusaja da se sa sebe zbaci uticaj vlasti, ta nedostojna uloga nametnuta novinarstvu, ali je to bilo kratkog daha jer su okolnostu isle na ruku mocnijeg. Drugim recima, u situaciji nesigurnog finansiranja i s nespremnoscu da se krene putem trzisne privrede, "Nova Makedonija" i MRTV nasli su laksi, parazitski put op0stanka: da im egzistenciju obezbedjuje drzava, pa je MRTV ostala ono sto je i bila, odnosno javno (drzavno) preuzece, dok je "Nova Makedonija" pokusala zavarati javnost time sto je sebi obezbedila status nekog nedefinisanog drustvenog preduzece (svacije i nicije) koje nije ni drzavno, ali prema kome u finansiskom pogledu drzava ima odredjene obaveze. Naravno, u ovom periodu sva izdanja "Nove Makedonije" su na budjetskim jaslima, a kad i to nije dovoljno onda Vlada Makedonije interventno ubaci jos nekoliko miliona nemackih maraka, jer se, kako kazu, radi o nacionalnoj inforamtivnoj kuci i o nacionalnom interesu. "Nova Makedonija" je od nedavno postala i akcionersko drustvo, znaci privatizovala se, ali jedan od vlasnika je i vlast Makedonije koja drzi vise od 30 posto osnivackih prava. Rezultat tome je snazni uticaj koji ima na uredjivacku politiku, sto, normalno, profilira "Novu makedoniju" kao rezimsku kucu, s jasnom politickom orientacijom i izvrsiocem volje partiji na vlasti koja putem nje manipulise javnost i kao objektivnu stvarnost i istinu plasira svoje politicke stavove. Rezultat ovome je, svakako, i zagubljeno poverenje u vec "procitanu" "Novu Makedoniju" ciji je tiraz dosao na beznacajnih 7.000 primeraka (nekad je on iznosio i do 30.000), u politicki magazin "Puls" s tirazom od 1.300 primeraka, u list ove kuce na albanskom jeziku "Flaka e vlazerimit" s pribliznim tirazom oko 2.000 primeraka, u onaj na turskom jeziku s tirazom od oko 500 primeraka i tako dalje itd. Izuzetak je vecernji list "Vecer" koji poslednjih mesec dana belezi tiraz od preko trideset hiljada prodatih primeraka, ali se to desilo samo zato sto je ovaj "vecernjak" smanjio ceni za 200 posto, odnosno od 30 na samo 10 denara. Kako sto gubi tiraz i poverenje, "Nova Makedonija", pa i MRTV, gube i svoje novinare. Jedni su direktno s najviseg mesta represirani i smenjivani zbog svojih novinarskih stavova i iznosenja istine koja ne odgovara partiji SDSM, drugi dozivljavaju tu sudbinu posredno, treci, jednostavno, sami odlaze jer vise ne mogu podneti stid koji im je nametnula vlast i njihovi sateliti u obliku direktora i glavnih i odgovornih urednika u pomenutim mediumima.

Sto se tice inforamtivnih glasila u Makedoniji, van ovih sistema, moze se reci da je njihova glavna karakteristika usitnjenots i minornost u pogledu tehnicke i kadrovske ekipiranosti. Medjutim, i pored toga njihov znacaj nije mali i vrse i te kakav uticaj u javnosti. Politika je bez sumnje u centru njihovog interesovanja, pa s te pozicije moze se odrediti i blizina ili udaljenost odredjenoj politickoj opciji. Recimo A1 televizija, inace privatna, svejedno sto se deklarise kao nezavisna, naglaseno podrzava SDSM, verovatno i zbog toga sto je njen gazda covek blizak partiji na vlasti. Ili novoformirana televizija "Telma", koja je vlasnistvo "Makpetrola", otvoreno je na starni opozicije, ili preciznije Liberalno-demokratske partije, jer svako u Makedoniji zna da je direktor "Makpetrola" jedan od vodecih ljudi liberala. Gazda televizije "Sitel" je predsednik Socijalisticke partije, pa je normalno sto ova televizija zraci samo socijalisticku istinu. VMRO-DPMNE najveca opozicionrrska i druga po velicini partija u zemlji, zasad nema svoju televiziju, ali zato svoje opozicionerske stavove distribuise preko nedeljnika "Delo". Mediumski "bum" u Makedoniji nedlejnik "Fokus" mozda je jedino nezavisno glasilo u Makedoniji. Po svom znacaju svakako vredi pomena dnevni list "Dnevnik", sigurno, najtirazniji u zemlji (sa 70.000 prodatih primeraka) koji dosada je zestoko napadao vladajucu nomenklaturu.

Bilo kako bilo, situacija na informativnom prostoru u Makedoniji jos uvek je daleko od toga da bi se moglo reci da je nezavisno i objektivno novinrastvo pocelo ziveti svoj punokrvni zivot. Na dve potpuno suprotne strane stoje rezimska glasila, koje je sadasnja vlast nasledila, a i oni nju, i svi ostali koji su silom prilika, suoceni sa svojim finansiskim i drugim nedacama, jednostavno presli vecinom na strani opozicije. Zato sve vise postaje ocigledno da je ogroman informativni prostor u Makedoniji ostao prazan i nepopunjen. Prazan za jednu neobojenu, nekontroliranu, necenzuriranu i objektivnu i postenu inforamciju.

AIM, Skopje

MILAN BANOV