METAMORFOZA SPOMENIKA
Vec duze vreme brojni su ljudi iz sfere kulture, koji izrazavaju svoju zabrinutost zbog velike nebrige u odnosu na kulturne spomenike u Makedoniji. Ovaj nedostatak brige je uznemirio i ministra kulture u Vladi Makedonije, gospodina Slobodana Unkovskog, rezisera po profesiji koji je, da bi ubedio javnost, prvenstveno politicare, snimio dokumentarac o kaljanju kulturnih spomenika. Iz tih filmskih kadrova se jasno moglo videti u kakvom je polozaju kultura u Makedoniji: koliko je velika nebriga u odnosu na istorijske vrednosti.
Iako je ovaj dokumentarac prikazan i parlamentarcima, koji su u predizbornoj kampanji vise puta izjavljivali da ce jedan od njihovih angazmana biti i zastita kulturnih spomenika, u praksi takoreci nisu preduzeli nista u ovoj oblasti.
Tokom perioda od 1985 - 1995, Interpol je otkrio na hiljade masovnih kradja kulturnog blaga, koja su bila namenjena trzistu u zapadnim drzavama, gde ih kupuju kolekcionari. S druge strane, jos uvek ne postoji Zakon o zastiti posebnih kulturnih bogatstava i nacionalnog identiteta. Makedonija jos uvek nije ni potpisnik UNESKU-ove Konvencije, koju su do 1996. godine potpisale 86 drzave.
Poslednjih godina, Makedonija je pretvorena u "bastu", gde razni "arheolozi" nesmetano kopaju rupe i tragaju za skrivenim bogatstvima u tami podzemlja. Poslednjih dana je zabelezen i "dvoboj" nekoliko takvih "pirata", koji su "branili" svoju istrazivacku teritoriju, izbacujuci na videlo totalnu deregulativu koja vlada u ovoj oblasti. Samo u ovoj godini, na ilegalan nacin su vrsena iskopavanja na arheoloskim lokalitetima u Gevgeliji, Kocanima, Stipu, Strumici itd.
Dragan Nestorovski, glavni inspektor za osmatracke delatnosti i saradnik Interpola pri Ministarstvu unurasnjih poslova Makedonije, kaze da je do sada konfiskovano oko 3 000 vrednih eksponata. Po njemu, medju kradljivcima ima osoba koje su angazovane od stranih naucnih institucija da vrse tajna iskopavanja, nocu ili u raznim drugim oblicima. Kasnije, oni snimaju video kasete i prave fotografske kataloge, koji su namenjeni inostranom trzistu. Razumljivo je da su ovakva ilegalna iskopavanja prozrovala Makedoniji velike materijalne stete, jer rec je o eksponatima vrtoglavih vrednosti.
"Najretabilnije" trziste gde se ukradeni eksponati nude su Grcka, Jugoslavija, Bugarska i nekoliko zapadnih drzava. Ovakvoj situaciji kumuje i Zakon po kojem se prema Jovanu Ristovu, direktoru republickog Zavoda za zastitu kulturnih spomenika, svaki eksponat ispod vrednosti od 1 600 DM ne racuna trgovinom koja podleze sankcijama. Kulturni eksponati, kaze Ristov, tretiraju se kao i svaka druga roba.
Cesti su slucajevi kada ovdasnji masmediji alarmiraju o ovim problemima, medjutim, ikako novinari pisu i optuzuju, sve cesce iscezavaju vredni delovi kulturno-istorijskih spomenika, a medju njima jos vise eksponati stari i nekoliko vekova. Vecina kulturno - istorijskih lokaliteta u zemlji umesto centara, koji treba da privlace paznju posetilaca, pretvoreni su tajna "mesta susreta", iskusnih "gusara".
Osim kradje eksponata, velikih vrednosti, zabrinjavajuca pojava je i kaljanje kulturno - istorijskih spomenika ili totalna nebriga u odnosu na njih. Tako npr., hamam u Tetovu, izgradjen u 16 veku, sada je pretvoren u privatni hotelijerski lokal, gde se svakodnevno intervenise na njegovom enterijeru. Od pet starih mostova u Tetovu, sada je ostao samo jedan, zbog toga sto su oni sruseni bez ikakve milosti, uz obrazlozenje da je trebalo graditi brane kako bi se grad zastitio od mogucih poplava.
Tetovska tvrdjava, koja je mnogo starija nego ona koju poznajemo posle renoviranja posle 1855, sada vise lici na rusevinu. Sto znaci da iako je nekada bila neosvojiva, danas je "osvojena" nebrigom "kompjuterske ere". Svakodnevo se rusi i stara arhitektura ovog grada (i ne samo Tetova), gde i dan danas prezivljavaju mnoge zanatske delatnosti.
Slicne cinjenice bi se mogle navesti u svakom gradu Makedonije, dok u stvari ove cinjenice takoreci nikoga ne uznemiravaju iako je situacija veoma beznadezna. Za svu ovu nebrigu, nije dovoljan samo jedan dokumetarac ministra Unkovskog koji, kako se cini, nema sa kime da podeli svoju brigu u republickoj Vladi. Jednostavno, i u ovom slucaju se dokazuje da je za politicare Balkana kulturna sfera potpuno nevazna, i ako se nje ponekada i prisete, to se obicno desava kada ucestvuju na nekoj kulturnoj manifestaciji i to sedeci u prve redove. I dok se predstavnici kulture njima dokazuju, obezbedjujuci im mesta na bini ili nadomak nje, oni ostaju jednako daleki i strani za oblast koja im uistinu ne donosi neki znacajniji saldo glasova na ovom prostoru, gde su ljudi vise preokupirani kako ne ostati gladan, a ne kako da stite i obogacuju kulturne vrednosti.
AIM Skoplje Salajdin SALIHU