POTEZI U CAJTNOTU?

Na Kosovu tiho sazrevaju procesi, koji ozbiljno mogu pogoditi dosadasnju, visegodisnju ravnotezu straha i prinudne koegzistencije. Neki od tih procesa razvijaju se ritmom koji kao da treba da kulminiraju narednih meseci ili, svakako, do kraja godine. Septembra, pocinje nova skolska godina, novembra- decembra, bice poznati rezultati srpskih izbora, a do kraja decembra vodja kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova treba da odluci o konstituisanju albanskog parlamenta, odnosno o odrzavanju novih paralelnih albanskih parlamentarnih i predsednickih izbora.

Zahvaljujuci svojoj specificnoj poziciji na Kosovu, ali pre svega delom i uz pomoc, kako kaze, prijatelja iz vana, Rugova je odoleo snaznim unutrasnjim pritiscima da ne odlozi po drugi put konstituisanje albanskog parlamenta i zakazivanje novih paralelnih izbora. Odbio je pritiske, ali time je dobio samo privremeni predah, uz cvrstu obavezu da ce to svakako uciniti do kraja decembra.

Do tada, Rugova mora bar da otvori neke izglede za probijanje visegodisnje kosovske blokade, ako ne i da Albancima pruzi nesto sto bi moglo da se predstavi kao rezultat njegove politike. Medjutim, za to ima malo izgleda, jer je predah dobio u nezgodno vreme. Nezamislivo je da bi Milosevic "pomogao" Rugovi da se izvuce iz vremenske, politicke i kao sto cemo videti, diplomatske stiske neposredno uoci srpskih parlamentarnih i predsednickih izbora.

Rugovini rivali unutar albanskog pokreta, vec duze predskazuju od prilike ovakav tok dogadjaja, ali nisu izgleda ocekivali da ce on tako ubrzano gubiti politicki i diplomatski prostor za manevrisanje. Medjutim, Rugovu presudno jos ne ugrozavaju njegovi unutrasnji rivali. Uprkos padu njegove politicke uverljivosti i silnog jacanja njegovih politickih protivnika, izgleda da ce jos jedno vreme strani faktor biti presudan za njegovu politicku sudbinu. Paradoksalno je sto ce mozda upravo taj strani faktor, od koga je Rugova dobio toliko pohvala u proteklih sest-sedam godina i u kome je trazio i nalazio jedini oslonac za svoju politiku, koja je donedavno bila i politika albanskog pokreta, mozda konacno poklopiti Rugovin politicki sjaj.

Kada je pre nekoliko dana u ime holandskog predsednistva Evropkse Unije, ambasador Holandije u Beogradu Jan Sizo preneo albanskom vodjstvu i albanskoj javnosti zvanicne stavove Unije za kosovsko resenje, u razgovoru sa novinarima, izmedju ostalog je rekao: "Bilo je znacajno kada je Rugova odlozio paralelne izbore. Ali, suocice se sa novom situacijom kada ce biti prinudjen da usvoji drugaciju odluku po tom pitanju, koja ce biti sustinska za buducnost Kosova. Ali, pre toga mora nesto da se desi na Kosovu". Identicnu formulaciju o tezini odluke oko paralelnih izbora dao je i jedan od savetnika americkog predsednika u razgovoru sa predstavicima Albanaca, koji su ispred Bele kuce u Vasingtonu manifestovali u prilog nezavisnoti Kosova.

U kontekstu unutrasnjih procesa o kojima je bilo reci, predlog EU moze doci kao presudan dodatak Rugovinim teskocama, koji moze i zapecatiti njegovu sudbinu. Da li je sve to samo sticaj okolnosti. U nekim diplomatskim krugovima govori se da stanje na Kosovu postaje veoma pretece i da zbog toga moraju da se ucine znacajni prodori ka poboljsanju, ako ne ove onda svakako naredne godine.

Kada je rec o teskim odlukama, koje do kraja godine treba da usvoji Rugova, misli se verovatno na zahtev da odustane od bilo kakvih paralelnih albanskih izbora na Kosovu. Pretpostavlja se da se nece zahtevati da Albanci izadju na predstojece srpske izbore, jer obzirom na raspolozenje Albanaca, to ionako ne bi uspelo. A to sto bi, navodno, pre toga moralo nesto da se desi na Kosovu, trenutno spada u sferu nagadjanja. Ne iskljucuje se i da je rec o mogucim srpskim ustupcima.

Koliko je poznato, zvanicna inicijativa EU je prva inicijativa te vrste u svetu, koja postavlja okvir i definise neke elemente kosovskog resenja. Holandski ambasador Jan Sizo urucio je o tome pismenu poruku vodji kosovskih Albanaca Ibrahimu Rugovi. Ali, poucen iskustvom neblagovremenog predstavljanja stavova medjunarodne zajednice o kosovskom pitanju albanskoj javnosti, Jan Sizo se potrudio da se preko medija obrati i njoj.

Sadrzaj pismene poruke, koja je urucena Ibrahimu Rugovi jos nije poznata, ali iz ambasadorovih javnih istupanja moze se zakljuciti da evropska inicijativa ima dva polazista. Prvo je nepromenljivost granica, odnosno trazenje resenja u okvirima Savezne republike Jugoslavije. Pritom, Unija prepusta stranama u sporu da se dogovore da li ce se, kako je rekao, autonomija visokog stepena definisati u okvirima Srbije ili Jugoslavije. Drugo polaziste je da autonomna prava treba da budu mnogo veca od tradicionalnih, kulturnih i drugih prava, predvidjenih za manjine u sadasnjim ustavima Srbije i Jugoslavije. Iznalazenje konkretnih resenja i u ovom slucaju, prepusta se predstavnicima Srba i Albanaca.

Ambasador Sizo je izrazio nadu da ce se iznaci kompromis oko posredovanja trece strane, gde Srbija postavlja znacajne prepreke. Taj kompromis, prema Sizou, moze se traziti u modelu posredovanja oko proslogodisnjeg Dogovora o obrazovanju na albanskom jeziku. Znacajan prostor u ambasadorovim javnim nastupanjima, zauzela su upozoravanja u slucaju odbijanja evropske inicijative. Pomenuo je trgovinske preferencijale i posebne programe Unije namenjene istocno-evroskim drustvima u tranziciji i izmedju ostalog je podvukao da kosovsko pitanje, dijalog o tome i garantovanje siroke autonomije, predstavljaju glavni uslov koji se postavlja Saveznoj Republici Jugoslaviji sa Unijom.

Albanske partije su odmah odbacile polazista evropske inicijative. Termin autonomija, pogotovo formulacija autonomija u okvirima Srbije, Albance podseca na sve sto oni dozivljavaju poslednjih 15-16 godina, na stanje koje oni nazivaju okupacijom. Kod Albanaca i njihovih politickih predstavnika, duboku su uvrezena osecanja i uverenja da autonomija u okvirima Srbije moze biti samo kozmeticko popravljanje postojeceg stanja, koje ce legalizovati ukidanje ustavnih prava Kosova u periodu 1989

• 1990 godine, uz masovnu upotrebu vojne i policijske sile. Zbog toga, smatra se ovde, okvir i predlozi EU zapravo nista ne resavaju. Kod toga, pojavljuju se razlicite procene o tome da li plan Unije, ako pocne da se ostvaruje, odlaze opasne kosovske pretnje ili ce pospesiti brzo omasovljivanje snaga koje su se i do sada suprotstavljale politici pasivnog otpora.

Od prilike, to je stav svih albanskih partija i organizacija. Medjutim, stice se utisak da ce se zbog izbegavanja eventualnih rizika, evropska inicijativa zvanicno prihvatiti, ali ce se osporiti ponudjena resenja. U medjuvremenu, trazice se neki unutrasnji odgovori, koji ce potvrdjivati albansku odlucnost. To se, smatra se, moze najbolje uciniti konstituisanjem albanskog parlamenta izabranog maja 1992. godine i zakazivanjem paralelnih albanskih parlamentarnih i predsednickih izbora mozda za ranu jesen, svakako pre srpskih izbora. Za takve odgovore zalaze se potpredsednik DSK Fehmi Agani, u poslednjem broju albanskog politickog nedeljnika ZERI, dodajuci da Albanci treba da ucine sve kako bi Milosevicu uskratili svaku nadu da svoje politicke kombinacije gradi i na unutaralbanskim razdorima.

U pozdravnom telegramu albanskim manifestantima, koji su ispred Bele kuce trazili americku podrsku za nezavisno Kosovo, Rugova kaze da je nastupila nova etapa u resavanju kosovskog pitanja. Nije poznato da li on to veze za inicijativu EU. O tome je u poslednjem razgovoru sa novinarima Rugova izmedju ostalog rekao: "Poznat je stav Evropslke Unije, ali EU je dobro upoznata da je narod Kosova Referendumom opredeljen za nezavisnost. Nas stav je ostvarivanje Referenduma uz sve bolju saradnju sa EU. Moja glavna obaveza ostaje ostvarivanje Referenduma".

Medjutim, da li ce krajem godine doci do dramaticnog povlacenja poteza u cajtnotu?

AIM Pristina Fehim REXHEPI