VRATITI SE ILI OSTATI

Trajno resavanje izbeglickih problema

Problem izbeglica je prevashodno politicki problem i njega ne mogu resiti isti ljudi koji su ih stvorili izbeglicama i prognanicima - opsti je zakljucak savetovanja u Novom Sadu koje je trebalo da ponudi ideje za trajno resavanje izbeglickih problema

AIM, BEOGRAD, 17. 6. 1997.

Kako omoguciti izbeglicama i prognanicima sa teritorije ratom razrusene nekadasnje Jugoslavije da se vrate u svoje domove, ili ako to ne zele da, tamo gde odaberu da zive ostvare sva svoja ekonomska i gradjanska prava? Ovo veoma kompleksno pitanje (kroz pomalo pompezan naslov "Trajno resavanje izbeglickog problema") postavili su ucesnici savetovanja koje je u Novom Sadu okupila Reformska demokratska stranka Vojvodine pozivajuci na skup predstavnike Unije bosanskohercegovackih socijaldemokrata, Foruma gradjana Tuzle, Gradjanskog odbora - povratak kuci iz Zagreba, Srpskog demokratskoj foruma, takodje iz Zagreba, uz predstavnike humanitarnih organizacija i udruzenja izbeglica.

Vidljivo su, mada pozvani, izostali svi koji se problemom izbeglistva bave sa pozicija vlasti. Gradjanskoj alternativi pak, nejakoj u svim novim drzavama nastalim u ratu koji je proizveo vise od dva miliona ljudi bez doma i domovine, drzavljanstva i sigurne egzistencije, ostalo je da zakljuci kako je uslov za trajan mir na ovim prostorima sustinska promena vlasti, sprovodjenje onoga na sta su se politicki lideri obavezali u Dejtonu i da pomoc za to ocekuje od medjunarodne zajednice: kroz podrsku demokratskom preobrazaju svih drzava bivse SFRJ.

NIJE SLUCAJNO

Novi Sad nije slucajno izabran za domacina ovakvog skupa. Na teritoriji Vojvodine boravi 260 hiljada izbeglica iz Hrvatske i Bosne. Smestaj je ovde naslo 42,7 osto izbeglih i prognanih u Srbiju (oko 618 hiljada ljudi), i oni trenutno cine gotovo 13 posto stanovnika Vojvodine. Tri cetvrtine ih je nezaposleno, polovina ima srednje i visoko obrazovanje, a dve trecine se odlucilo da u Vojvodini - ostane. Vise od 77 odsto izbeglica u Vojvodini smestaj je naslo kod prijatelja, rodbine ili klasicnim iznajmljivanjem. Sest i po procenata ima sopstveni krov nad glavom. Samo nesto malo manje (5,9 odsto) jos uvek je u kolektivnim stanistima. Mada bolno osiromasena, Vojvodina je tradicionalno imigrantsko podrucje. Kad se ovde govori o tokovima integracije izbeglica trazi se da oni budu sto osmisljeniji i uskladjeniji i zbog visenacionalnog sastava Vojvodine i zbog ekonomskih tokova: veoma znacajnom bi se smatrala medjunarodna humanitarna podrska koja bi omogucila programe samozaposljavanja i izbeglickog i domicilnog stanovnistva.

Mada je na savetovanju najvise vremena potroseno da se odbrani pravo na povratak svih svojim domovima - sto garantuje Dejtonski mirovni sporazum, a lideri zavadjenih drzava gledaju da etnicki ociscene prostore zadrze u stanju koje oni smatraju ratnim dobitkom - karakteristicna je recenica jednog od ucesnika novosadskog skupa: "Mi moramo da budemo drzavljani drzava u kojima ne zelimo i ne mozemo da zivimo, a ne mozemo da dobijemo drzavljanstvo zemlje u kojoj zelimo da zivimo".

"Mi u Bosni nemamo mir, pre je to nametnuti prekid sukoba". Tako situaciju, u kojoj su politicki lideri i stranke koji su poveli narode u sukob jos uvek na vlasti, definise predsednik Unije bosanskih socijaldemokrata i predsednik bosanskohercegovacke Vlade u senci Sejfudin Tokic. "Etnicki ociscene teritorije nacionalisticki lideri smatraju ratnim dobitkom i to sprecava ljude da se vrate svojim kucama". Tokic apeluje da se o prognanima i izbeglicama govori bez nacionalne odrednice ("tako rade oni koji instru mentalizuju te ljude"), ali upozorava na propagandu zvanicnih medija koji seju strah. Kaze da ni medjunarodna zajednica ne stvara atmosferu sigurnosti stalnim najavama da ce - otici iz Bosne. Izlaz vidi u organizoavnju izgbeglih i prognanih i iznosi neka bosanska isksustva. Tamo su, naime, vec formirana visenacionalna udruzenja ljudi izbeglih iz Posavine, Banjaluke, Podrinja s ciljem da aktivnim pritiskom vlast obezbede sebi pravo na povratak kuci.

ISTI LJUDI, ISTI ZAKONI

"U Bosni su na vlasti isti ljudi i isto zakonodavstvo. Ako tako ostane, niko nece moci da se vrati". Vehid Sehic, predsednik Foruma gradjana Tuzle upozorava da je "Bosna i Hercegovina suverena drzava koja nema drzavnu vlast, a vladaju neformalni centri moci". Izlaz vidi u uklanjanju "svetog trojstva koje vlada Bosnom". Po njemu, jedini nacin za to je medjunarodni protektorat koji ionako neformalno postoji.

"Izbeglice ne mogu srusiti nedemokratske rezime. Izbeglice se moraju vratiti kucama. Nacekacemo se da padnu Milosevic, Tudjman i Izetbegovic. Od medjunarodne zajednice trazimo novac, jer dobra volja je lepa, ali ne znaci doslovno nista". Svoj pesimizam Petar Ladjevic (Srpski demokratski forum, Zagreb) zasniva na analizi hrvatskih zakona koji sadrze diskriminatorne odredbe bas kad normiraju mogucnost povratka izbeglica.

Koliko je za trajan mir bitno da budu sanirane psiholoske posledice rata, objasnjava novosadski neuropsihijatar dr Congor Nadj opaskom da "je za novi rat na ovim prostorima dovoljan nesavesan politicar, medijska kampanja i traumatizovana osoba spremna da izmiruje stare racune". Dr Nadj je konsultant Svetske zdravstvene organizacije i rukovodilac projekta jednog od 12 modela mentalnog zdravlja koje je SZO zapocela na teritoriji bivse Jugoslavije. To je prvi put da u sklopu humanitarnih intervencija u svetu Svetska zdravstvena organizacija asistira u psiholoskoj podrsci.

"Ako znamo da se nikad i nigde nije vratilo vise od 30 odsto izbeglica, onda su psihicki problemi tih ljudi i problemi mentalnog zdravlja sredine koja ih je prihvatila".

Epidemioloska pilot istrazivanja ukazuju da je osam odsto izbeglica sa teskim i 21 odsto sa laksim psihickim problemima. Dr Nadj za AIM objasnjava: nigde u svetu do sada nije bio takav "imput" stresogenih faktora. Stres se ovde javlja kao vise razlicitih stresova koji su delovali mesecima ili godinama, ne ogranicavajuci se samo na direktne ucesnike u ratu, nego i na njihove porodice. Nema tudjih iskustva na osnovu kojih bi se mogao dati odgovor kakve ce psihicke posledice nastati, a istrazivanja kod nas ne postoje. Psihicki oporavak izbeglicke populacije je izuzetno otezan cinjenicom da stresni faktori nisu prestali prestankom rata i dolaskom u novu sredinu, vec su mozda i intenzivniji i mnogobrojniji.

Novosadsko savetovanje politicke altenative novih drzava nastalih na teritoriji bivse Jugoslavije zavrseno je insistiranjem na sto skorijem sazivanju medjunarodne konferencije koja bi bila posvecena trajnom resavanju problema ljudi u izbeglistvu. To je zakljuceno posle salve prekora vlastima koje opstruiraju ono na sta su se obavezale u Dejtonu.

Milena Putnik (AIM)

OKVIR:

Sejfudin Tokic, predsednik Vlade u senci BIH

KOALICIJA ZA POVRATAK

* Kako gradjanske stranke u Bosni i Hercegovini mogu da pomognu izbeglicama:

• Krajnje je vrijeme da sve, u ovom trenutku obespravljene kategorije stanovnistva, ne tretiramo kroz to ko njima moze pomoci. Ti ljudi sami sebi trebaju pomoci. Moraju napustiti poziciju cekanja da im neko razrijesi njihov problem, pogotovo da im problem razrijese oni koji nisu uopste zainteresovani da se problemi razrijese. Ljudi moraju poceti razmisljati svojom glavom, a ne glavom televizora ili nacionalnog lidera. To se pocinje dogadjati. Stvorena je snazna koalicije za povratak - udruzenja Drvarcana, ljudi iz Bosanskog Petrovca, Bosanskog Grahova - koja sinhronizovano i zajednicki insistiraju na povratku svih prognanih bez obzira na nacionalnost. Ove, sve snaznije organizacije udruzenja gradjana razlicitih nacionalnosti, ne cekaju da im politicke stranke razrijese problem nego svoja pitanja licitiraju pred tim politickim strankama i opozicionim i vladajucim. Sudbina prognanika ne razlikuje se zbog nacionalnosti.

* Da li je posle svega moguc zajednicki zivot ljudi razlicitih nacija?

• Moze se cak reci da suzivot ljudi razlicitih nacija nikad nije ni bio prekinut, mada jeste negde bio onemogucen. Istog trenutka kad su stvorene minimalne mogucnosti komunikacije i kontakata, veze medju ljudima su se pojavile. Mladih ljudi sa Pala dolaze u Sarajevo u kafice, to imamo svako vece.

* Uloga mocnih elektroniskih medija u BIH ?

• U ovom trenutku elektronski mediji vladajucim nacionalistickim strankama Bosne i Hercegovine sluze kao forma otpora sprovodjenju mirovnog sporazuma i forma otpora zahtjevu najsireg gradjanstva Bosne i Hercegovine za normalizacijom zivota, za obnovom i rekonstrukcijom, za stvaranjem uslova da svako moze zivjeti od vlastitog rada i, na kraju krajeva, forma otpora sve jacem zahtjevu gradjana da se objave podaci o malverzacijama i profiterstvu u najrazlicitijim oblicima iz proslog rata.

M.P.