GLAD NE POZNAJE STID
Prva Narodna kuhinja u Nisu
Bili smo prinudjeni da otvorimo kuhinju posto je Republika Sebija fakticki ukinula socijalna davanja, korisnicima duguje oko cetiri miliona nemackih maraka po raznim osnovama", kaze pomocnik direktora Centra za socijalni rad u Nisu Nikola Dokman.
AIM, BEOGRAD, 16. 6. 1997.
Istroseni socijalni dinar nagnao je po prvi put nakon drugog svetskog rata jednu gradsku vlast da prizna da u Nisu postoji sirotinja i glad. Za razliku od prethodne lokalne vlasti koja je u nazivu imala i atribut socijalisticka nova vlast koja je preuzela brigu o gradu nakon visemesecnih ulicnih protesta pokusala je makar i jednim obrokom dnevno u prvoj Narodnoj kuhinji da pomogne siromasnim sugradjanima.
Nis je narodnu kuhinju mogao da ima jos 1993. godine kada su medjunarodne humanitarne organizacije raspisale konkurs i pomogle otvaranje narodnih kuhinja u svim vecim gradovima u Srbiji. Iako bi sve troskove snosile medjunarodne humanitarne organizacije tadasnja vlast je procenila da takva pomoc nije potrebna Nisu.
"Nije me sramota sto ja i moja deca jedemo u Narodnim kuhinjama. Kuhinje je trebalo otvoriti jos ranije. One su korisne za starije ljude koji ne mogu da kuvaju. Ja mogu da kuvam sebi i deci ali nemam sta", kaze Milivoje Jamnik korisnik narodne kuhinje.
Zaposlen je u Institutu Masinske industrije Nis (MIN) u tehnicko konstruktivnoj dokumentaciji. Iako Institut zvanicno radi Jamnik je vec pet godina na prinudnom odmoru i nije primio ni dinara. Socijalna pomoc mu je jedini izvor prihoda.
Jamnik je samo jedan od 1100 Nislija koji po kriterijumima Centra za socijalni rad pripada socijalno najugrozenijoj kategoriji stanovnistva. Hranu sa kazana u Nisu dobijaju korisnici materijalnog obezbedjenja koje predstavlja minimum egzistencije, penzioneri i nezaposleni.
Prema procenama Centra za socijalni rad u gradu postoji oko 3000 siromasnih koji zadovoljavaju sve uslove za ishranu u kuhinji. "Mi smo ogromni potrosaci socijalnog dinara. Materijalno obezbedjenje koristi 1387 porodica, dodatak za negu i pomoc drugog lica 445 pojedinaca dok je u Domovima smesteno 452 starih Nislija", predstavlja socijalnu kartu Nisa pomocnik direktora Centra za socijalni rad Dokman.
"Ovo je spas za moju porodicu, jer da nam nije besplatnog rucka iz Narodne kuhinje ne znam sta bih radila. Imam tri male devojcice, a nigde ne radimo ni ja, ni suprug koji prima materijalnu pomoc i to uglavnom neredovno", kaze Mirjana Stanojevic cekajuci u redu sa posudom u ruci.
Gradske vlasti Nisa odlucile su da zbog neadekvatnog prostora i dostojanstva ljudi, korisnici narodnih kuhinja hranu uzimaju u svojim posudama na deset punktova u gradu.
Ispred mesnih kancelarija u gradu u kojima se deli hrana oko podneva vec pocinju da zveckaju serpe i lonci u kojima se svakog dana sipa pasulj, spanac, zatim grasak...Hrana koja se sluzi u narodnoj kuhinji u Nisu po kvalitetu zadovoljava sve potrebne uslove. Od sedam nedeljnih obroka pet su sa mesom koje mnogi od korisnika nisu okusili godinama.
"Hvala Bogu da se ova vlast setila da delu napacenog naroda izadje u susret. U gradu ima puno gladnih ljudi. Ova vlast obicnih i pametnih ljudi zna i priznaje da ima gladi u Nisu. Zato je crkva stala uz njih", porucuje otac Zlatan svestenik Srpske pravoslavne crkve Svetog Nikole u Nisu.
Rad niske Narodne kuhinje pomaze i humanitarna organizacija Katolicke crkve "Karitas", koja je obezbedila funkcionisanje kuhinje za najmanje sest meseci.
Dok Medjunarodna federacija Crvenog krsta najavljuje da ce povuci donacije namenjene narodnim kuhinjama u Jugoslaviji i time na direktan nacin pogoditi nezbrinute i sirote u tridesetak gradova u Srbiji niska kuhinja nastavlja rad. "Niska kuhinja ne zavisi od donacija Crvenog krsta. U Nisu se sredstva obezbedjuju od donatora", kaze drugi covek niskog Centra za socijalni rad.
Nije lako hraniti se u Narodnim kuhinjama, ali u zemlji u kojoj je beda postala svakodnevnica, zajednicki kazan je preko potreban ne tako malom broju sugradjana. Potrebno je pogaziti poslednje trunke ponosa i stati u red ispred kazana da bi se dobio toliko zeljeni obrok.
"Na hleba nema stid", kaze sredovecna Nislijka cekajuci sa serpom u ruci pasulj koji je tog dana bio na jelovniku.
Zoran Kosanovic (AIM)