æirenje Zemuna-forsiranje politike

Beograd Jun 15, 1997

Inicijativa za pripajanje MZ donjeg Srema opstini Zemun

FORSIRANJE POLITIKE

AIM, BEOGRAD, 15. 6. 1997

Opstina Zemun, u kojoj je na vlasti Srpska radikalna stranka, privlacna je ili odbojna koliko i politika koju vodi njen predsednik Volislav Seselj. Mesne zajednice vojvodjanskih opstina Pecinci i Stara Pazova, koje se granice sa Zemunom, pokrenule su inicijativu da se pripoje Zemunu dok u isto vreme sedam zemunskih sela oko Surcina nastoji da se izdvoji i formira samostalnu opstinu Surcin.

Vecinom od preko 70 odsto glasova za, gradjani Kupinova, Deca, Krnjesevaca, Karlovcica, Asanje i Simanovaca podrzalo je inicijativu da se izdvoje iz opstine Pecinci i da se prikljuce opstini Zemun. Isti procenat stanovnika Mesnih zajednica Novi Banovci i Banovci-Dunav, glasao je za izdvajanje iz opstine Stara Pazova. Dokumentacija o rezultatima vec je poslata republickoj vladi, kako bi se eventualno prosirenje Zemuna i izvrsilo. Inicijativa da mesne zajednice Podunavlja (Surduk, Belegis, Stari i Novi Banovci i Banovci Dunav) formiraju zasebnu opstinu sa sedistem u MZ Banovci Dunav ili da postanu deo opstine Zemun, postoji jos od uvodjenja prinudne uprave u opstini Stara Pazova

  1. godine. Inicijativa gradjana je sve do nedavno ostala samo usmena.

Oko stvarnih uzroka pokretanja inicijative za pripajanje Zemunu, postoje razlicita gledista. Zvanicne opstinske strukture u Pecincima i Staroj Pazovi kao i neki celnici pomenutih MZ u svemu vide politicke razloge i teznju za narusavanjem teritorijalne ravnoteze Srbije i Vojvodine.

Napadi na radikale

"Narodna inicijativa koja je pokrenuta je nelegitimna i deo je propagande Srpske radikalne stranke. U pitanju su pojedinacni interesi, stranacki obojeni. U Asanji se zivi solidno i nemamo vecih problema ni sa lecenjem ni sa prevozom", kaze Dusko Krezan, sekretar Mesne zajednice Asanja uz tvrdnju da "Zemun ne moze da resi probleme prevoza, zdravstva i svega ostalog sto nas muci. Sa pripajanjem Zemunu trebalo bi promeniti i pozivne brojeve, zameniti sva dokumenta, a to kosta. "Sto je najvaznije, narusava se teritorijalni odnos Vojvodine i Srbije".

Slobodan Mihic, predsednik Mesne zajednice Simanovci, kaze da su Simanovcani sve sto imaju, izgradili sami i to u pecinackoj opstini, a da su izjasnjavanje o "nekakvoj narodnoj inicijativi organizovali mesni radikalski odbori zbog pravljenja atmosfere pred predstojece republicke izbore. Ko zna ko je sve tu i sta potpisivao. Mozda prikupljaju 100.000 potpisa za Seseljevu kandidaturu za predsednika Republike."

Opstina Zemun je sa svoje strane spremna da ziteljima ovih naselja izadje u susret i pomogne im da rese osnovne zivotne probleme. U tome ih, za sada, onemogucavaju rukovodeci ljudi u opstinskim strukturama sledeci politiku partije koja je tamo na vlasti.

"Do sada nismo dobili nikakav zvanicni dopis od Inicijativnih odbora, koji su formirani na terenu po pitanju rezultata izjasnjavanja o narodnoj inicijativi. Nepodeljena su misljenja, a i sam stojim iza toga da je rec o politickim namerama dela opozicionih partija, koje su u opstini Stara Pazova ubedljivo porazene na izborima u novembru 1996. godine. Cilj inicijative je destabilizacija postojeceg stanja i vlasti socijalista u opstini", kaze Srecko Bajic, predsednik SO Stara Pazova (kadar SPS).

Rezultati novembarskih izbora i izjasnjavanja o inicijativi govore suprotno. SPS je na izborima u Staroj Pazovi i Pecincima dobila nesto preko 50 odsto glasova a za inicijativu se izjasnjavalo po 70 i vise odsto gradjana. Vlasti socijalista, ledja su izgleda iz prakticnih razloga, okrenuli i njeni simpatizeri. Stanje na terenu

Formiranjem Inicijativnog odbora od po tri predstavnika svake Mesne zajednice i opstine Zemun, sinhronizovan je rad na realizaciji inicijative. Zemunska opstina ce pruziti strucnu i pravnu pomoc svim Inicijativnim odborima gradjana ovih mesnih zajednica.

Savet mesne zajednice Stari Banovci, odlucio je da se mestani ne izjasnjavaju o inicijativi jer deo revoltiranih gradjana smatra da je situacija ishitrena. "Dobro je da ideja postoji, kao uostalom i od 1992. godine, ali ne treba tako krupnu stvar prelamati preko kolena", kaze Milan Savic, sekretar MZ Stari Banovci.

Revolt se, prema njegovim recima, pojavio uglavnom kod starosedelaca (i onih koji su se doselili pre 30-40 godina) dok su za izjasnjavanje, pridosli u poslednjih desetak godina i koji se jos nisu saziveli sa mestom. Starosedeoci to vise osecaju kao svoje i nece olako da ulaze u promene, a da sa druge strane i ne znaju sta dobijaju".

Problemi

Sremska sela i naselja jesu bogata, ljudi su navikli da radom stvaraju licno i zajednicko bogatstvo ali ih nebriga vlasti tera da se sami organizuju i potraze pomoc tamo gde su spremni da im je pruze. "Otpor inicijativi su kao i ranije pruzili uglavnom pripadnici ili simpatizeri SPS, 'autonomasi' i poneko iz licnih razloga. Inicijativa, ipak, nema nikakve veze sa stranackim opredeljenjem, vec je usmerena na obezbedjivanje sto boljih uslova i kvaliteta zivota", kaze Radojica Grujicic, predsednik MZ Novi Banovci i glavni koordinator akcije izjasnjavanja gradana.

Stara Pazova, kako tvrde mestani, poslednjih godina gotovo da nije izdvajala sredstva za razvoj ovih naselja. Svakodnevni problemi su posledica nefleksibilnosti zakona koji sprecava da se zivotne potrebe resavaju tamo gde ljudi zive i rade. Gotovo 95 odsto zitelja ovih naselja radi na teritoriji Beograda i Zemuna, najveci broj se tamo i leci, tamo su osigurani a vise od polovine ih je i prijavljeno u Zemunu.

Za lecenje ili neki administrativni posao ovi ljudi moraju da idu u Staru Pazovu, Sremsku Mitrovicu ili Novi Sad koji su udaljeni po 50-70 kilometara a ne mogu da dodju u Zemun koji je na svega 15, a Beograd na 17 kilometara.

Putna mreza izmedju naselja je u jako losem stanju, a zitelji ovih naselja muku muce i sa redovnim snabdevanjem zdravom pijacom vodom.

Uznemirenost je izazvala i zabrana izdavanja drzavljanstava od strane opstinskih vlasti, koja se primenjuje od Nove godine. Objasnjenje, za sada, ne postoji iako je to interni akt koji se izdaje na osnovu uvida u knjige rodjenih i dokumenta koja podnosilac zahteva ima.

SAO Surcin

Zeleci da iskoriste raspolozenje nastalo pokretanjem inicijative za pripajanje sremskih sela Zemunu, zitelji zemunskih sela Jakova, Surcina, Boljevaca, Dobanovaca, Progara, Becmena i Petrovcica su od Skupstine Beograda trazili da ih odvoji od Zemuna. Osnovni argumenti su da je opstina u Surcinu postojala sve do 1964. godine i da bi njeno ponovno uspostavljanje, ovim selima donelo veliki napredak.

Inicijativni odbor ovih sela, je za pokretanje narodne inicijative trebao da sakupi 500 potpisa. Oni tvrde da su od 23. do 28. maja prikupili 4500 potpisa. Imali su i podrsku Demokratske stranke ali se predlog o formiranju 17 beogradske opstine nije nasao na dnevnom redu sednice Skupstine Beograda jer je lider SPO, Vuk Draskovic, u poslednjem trenutku poslanicima svoje stranke, zabranio da podrze ovaj predlog tako da je inicijativa propala. Sporovi oko pripajanja ili odvajanja u visenacionalnoj zemunskoj opstini tek predstoje. U celoj frci gradjani reaguju po partijskoj pripadnosti.Vojvodjanske vlasti su se takodje pobunile, optuzujuci Vojislava Seselja za otimanje vojvodjanske teritorije .Zemunci mu pak prebacuju da na taj nacin pridobija izbeglice iz spornih sela, kao njegove potencijalne birace na predstojecim predsednickim i republickim izborima u Srbiji.

Zoran Knezevic (AIM)