CEKAJUCI STANOVE...

U Srbiji je jos uvek u dobroj meri rasprostranjeno misljenje da je svaki Srbin koji resi da se iseli sa Kosova proteran i da bezi od "albanskog pritiska i terorizma". Mnogo su redji oni koji "problem" napustanja Kosova logicnije i racionalnije analiziraju, koji su shvatili da je tome vrlo uspesno doprinela aktuelna srpska politika vodjena svih prethodnih godina, da bi pokazala svoju "odbrambenu" moc, raspirujuci nacionalisticke strasti zarad, sada se pokazuje, kratkorocnih interesa, a za uzvrat pruzajuci obecanja o "svetloj buducnosti nebeskog naroda". Drugi, stalno i nanovo dokazani razlog je ekonomske prirode. Najskuplja zemlja u Evropi bila je dobra prilika da se stekne malo bogatstvo "do kraja zivota" i sigurna buducnost za potomke. S druge strane, na prste se mogu nabrojati slucajevi, kada su kosovski Srbi iz straha ili kako se najcesce kaze "pritiska" od komsije Albanca morali da napuste selo ili grad. A svi oni, u kolektivnoj nacionalnoj euforiji uspeli su da kupe krov nad glavom i dobiju opste prihvacen naziv od strane svojih sunarodnika sa "bogatog" Severa - "siptari".

Kosovo, koje se uvek, pa i sada ubrajalo u podrucja sa visokim stepenom prirodnih bogatstava, sa razvijenom industrijskom zonom i energetskim potencijalima, danas je totalono zapusteno. Privreda je, kao i na teritoriji cele zemlje, u kolapsu, a preduzeca koja jos uvek funkcionisu na ivici su propasti. Zastarela tehnologija, nedostatak strucnog kadra i trzista, nedovoljan broj radnika, a i para za proizvodne procese i licne dohotke. U ovakvoj situaciji deluje smesno, da nije tragicno, i nedavno potpisani Ugovor rukovodstva giganata "Trepca" i grcke firme, koji je predstavljen kao izlazak iz "zone sumraka". O tome su strucnjaci vec dali svoj sud, ali to treba neko i da cuje. I ono malo zaposlenih u kosovskoj privredi i od zaradjenog prima "socijalnu pomoc". Silna obecanja o platama i evropskom standardu pala su u vodu, kao i sva ostala koja se ticu "srpskog" interesa - dovodjenje univerzitetskih kadrova iz Srbije, lekara, inzenjera, rudara... Dolazili su i odlazili, da se "nikada vise ne vrate". Poceli su da odlaze i oni koji su napustali svoja dobro placena radna mesta po gradovima bivse i sadasnje Jugoslavije. Rekli su im da se vrate na Kosovo, da ce dobiti stan i posao, da je Kosovo "sveta srpska zemlja"... Donet je YU program za povratak Srba i Crnogoraca na Kosovo i svih onih koji zele da zive i rade na ovim prostorima i uz njega primamljive ponude: zaposljavanje mladih srtucnjaka po gradovima, vece plate za obavljanje do tada istih poslova i stanovi. Racunica i jednih i drugih bila je jasna. Povratnici ce imati dobre uslove za zivot, a za uzvrat Srbija i Jugoslavija "dobijaju" veci procenat Srba. Pitanje je medjutim, kako se YU program realizuje?

Jedino sto se pouzdano moze tvrditi je da su stanovi gradjeni i da se jos uvek grade. Zna se i to da su se u stanovima izgradjenim sredstvima iz YU programa, najmanje useljavali oni kojima su bili namenjeni. Jedan oficir VJ iz pristinskog garnizona, koji zeli da ostane anoniman kaze da su se mnogi privuceni obecanjima razocarali i vratili tamo odakle su i dosli. "Mladi su ziveli i po nekoliko godina kao podstanari u Pristini i gledali kako se u stanove useljavaju drugi, uglavnom Srbi sa Kosova, koji su imali "prijatelje na pravim mestima", objasnjava on. U uspostavljenim kontaktima sa jednim brojem kosovskih Srba, ova prica dobija potvrdu, ali samo uz klimanje glave i odbijanjem da kazu nesto vise, izbegavajuci vesto da pomenu i ime onih koji su zloupotrebili situaciju i ljude.

Najdrasticniji primer zloupotrebe sredstava (stanova) YU Programa, dogodio se u Istoku. Rezultat - iseljavanje 12 srpskih povratnickih porodica, pre vise od deset dana - u Beograd, preciznije u park. Kazu da im je svejedno da li zive u Istoku ili Beogradu, kad je iznad njih samo nebo.

Sa zenama, medju kojima ima i trudnica, i malom decom, ovi istocani traze samo ono sto je njihovo, ono sto im je obecano, jer izgubljene godine cekanja i nade niko im ne moze nadoknaditi. A nailaze na zatvorena vrata i to onih koji su ih namamili, iskoristili i odbacili. A izgleda da jos uvek veruju... Jos uvek nema efekta ni zapoceti strajk gladju, moguc porodjaj i to u parku glavnog grada, suze ... Na njihovim licima nemoc i odlucnost da se sastanu sa premijerom Radojem Konticem ili ministrom Nedeljkom Sipovcem. Odbacuju sugestije Milosevicevih sluzbenika da se vrate u Istok, da podnesu zalbe, da bi onda formirana Komisija sve ispitala i napokon resila njihov problem. Ne veruju ni posle povratka nekoliko porodica iz parka u Istok, kojima je receno da ih cekaju stanovi i stambeni krediti. Jedino sto su posle deset dana dobili je instaliran WC i podrska Beogradjana, koji su odavno "prozreli ovu vlast".

Za svo ovo vreme ni glasa od "lokalnog serifa", predsednika opstine, Malise Perovica, koji je sve ovo i zakuvao, bez cijeg se odobrenja, kazu istocani, nista ne moze desiti ili uraditi. Gospodin Perovic je inace vlasnik firme "Perovic - Petrol" i ima benzinske pumpe, saznaje se u Istoku, a siromasni mestani njegovu kucu uporedjuju sa "pravim zamkom". Na zalbe Srba iz Istoka i okoline na tezak zivot, Perovic se nije libio da im se pozali da su njegove "muke" mnogo vece, da su mu na granici zadrzane cisterne sa gorivom, ali da on zbog toga ne kuka, da su cetiri stana "njegova", a da oni za ostale moraju da plate...

Kada je zavrsena peta zgrada, sredstvima YU programa povratnici su samoinicijativno odlucili da ne cekaju na "rang liste", vec su se nasilno uselili. 12 porodica je u toj zgradi zivelo pet nedelja, a onda je nastupila policija i grubo ih izbacila iz stanova. Narednih osam dana 12 porodica je zivelo pod satorima ispred neuseljene zgrade, namenjene bas njima. U Istoku, daleko od ociju javnosti, shvatili su da bi opstinsko rukovodstvo dozvolilo da pod vedrim nebom prezime i zimu. Odluka je pala: pravo u Beograd i, kao nekada, problem ce se resiti...

Nadali su se da ce ih neko zaustaviti i u poslednjem trenutku pruziti ruku. Neki su mislili da ce biti spreceni u pokusaju da uopste krenu ka jugoslovenskoj prestonici. Mozda

ce biti zaustavljeni kod Lipljana... kod Pristine... Podujeva... Stigli su u Beograd, a da ih niko nije pitao ni za ime. Shvatili su: zeleli su samo da vide njihova ledja, da se oslobode ljudskog "balasta".

Oko 40 istocana jos uvek ceka da im se pruzi ruka, dok se mnogi zivo secaju mitingovanja protiv svih a upravo za ovu vlast, pojedinci - ucesca u ratu, a svi - zrtvovanja dobrog zivota zarad nacionalnih politickih interesa...

Pokusaj da se od savezne Vlade dobije neko objasnjenje (Vlada je koordinator) o raspolaganju stanovima iz YU programa, zavrsio se upucivanjem na savezni Sekretarijat za informisanje, u kojem nema nadleznog lica koje moze da da bilo kakvo objasnjenje!...

AIM Pristina Boris Vukovic