POSLASTICAR U DRZAVNOJ SLUZBI

Arkan - jedna karijera

AIM, Beograd, 13. 6. 1997.

Prikazivanje emisije CNN pod naslovom "Trazi se", u kojoj se ovdasnji poslasticar Zeljko Raznatovic Arkan tesko optuzuje za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji, iz razlicitih razloga ostavila je upadljivo ravnodusnima aktere ovdasnje politicke scene. Reagovao je samo Arkan, demantujuci sve navode onoliko koliko njegov oskudni fond reci dozvoljava, pa novinarima na konferenciji za stampu nije bilo tesko da ga hvataju u lazi. Na branik lika i dela svog supruga hrabro je stala i Svetlana-Ceca Raznatovic, poznata pevacica, koja ustreptalim novinarima zenske stampe objasnjava kako je njen Zeljko divan, nezan i pazljiv i kako je rec o coveku koji je obisao svet i sve prosao.

Mora se priznati da je gospodja Raznatovic u pravu - Arkan je zaista prosao sve. Od sitnog kriminalca do ratnog zlocinca.

Rodjen 1952. godine u Brezicama u Sloveniji od majke Slavke i oca Veljka, vazduhoplovnog potpukovnika JNA, prvi put je dosao u sukob sa zakonom 1966. godine, kao cetrnaestogodisnjak - bio je clan bande koja je otimala zenske tasne po Tasmajdanskom parku. Osmi razred zavrsio je u popravnom domu. Tada su ga zvali Vodena Glava zbog nesrazmerno velike lobanje na krhkom telu, ali je upornoscu i vezbom uspeo da se izbori za dostojanstveniji nadimak - Hibrid. Vele da je mogao da uradi dva puta vise sklekova i zgibova od drugoplasiranog u kraju.

Mladjani Zeljko brzo se razvijao, i u fizickom i u profesionalnom smislu. Sa zenskih torbica prelazi na trafike, pa na kase. Upoznaje gostoprimstvo maloletnickog zatvora u Krusevcu. Cinjenicu da mu se vec tada gledalo kroz prste valja tumaciti jakim vezama njegovog oca u obavestajnim vrhovima drzave (general Jovo Popovic, Stane Dolanc...) i postrankovicevskom taktikom upotrebe domacih "nestasnih momaka" za "odredjene radnje protiv neprijateljske emigracije". A mladi Zeljko je bio idealan kadar.

Posto mu je Jugoslavija postala pretesna, Raznatovic pocetkom sedamdesetih prelazi granicu shvativsi da ce njegov talent tek u bogatom svetu moci da dodje do punog izrazaja. Po podacima "procurelim" iz Interpola jedne nordijske drzave, godine

1. Raznatovic ucestvuje u tri pljacke banaka u Geteborgu. Tada je koristio imena Djordje Rolovic, Mirko Saric i Marko Markovic.

Njegov opus ipak je najbogatiji u Svedskoj. Tamosnja policija mu samo u 1974. godini na dusu stavlja sest oruzanih pljacki i dvadesetak provala u stanove u Geteborgu, Malmeu, Vaksjeu... Prilikom upada u jednu od njegovih jazbina, svedska policija nalazi brdo laznih italijanskih, britanskih, francuskih i jugoslovenskih pasosa sa njegovom slikom: Paul Betega, Stiven Kortni, Marsel de Kok, Bob Elis, Damiano Peno, Marko Vukotic, Miroslav Petrovic, Mario Valentino... Po imenu na jednom turskom pasosu dobija nadimak koji do danas ponosno nosi - Arkan.

Godine 1975. u Briselu ga osudjuju na 10 godina zatvora zbog oruzane pljacke banke. "To je najopasniji covek koga sam sreo. On nije obican kriminalac, on je besan pas", tvrdio je tada zamenik sefa briselske kriminalisticke policije. Posle cetiri godine, Arkan, po zvanicnoj verziji, bezi iz zatvora Verbije preskocivsi zid visok gotovo sest metara. Te 1979. godine pljacka skladiste jedne velike robne kuce u Geteborgu, u Holandiji ga hvataju i osudjuju na sedam godina robije zbog oruzane pljacke, ali iz zatvora u Mastrihtu bezi posle nepunih devet meseci. Ova sumnjivo spektakularna bekstva mnogi dovode u vezu sa jugoslovenskom Sluzbom (za koju je Arkan uveliko radio), koja je u to vreme dobro saradjivala sa evropskim kolegama po sistemu: "Pocesi me, pocesacu te". Od tada pocinju da kruze price da je Arkan ekskluzivni likvidator jugoslovenske tajne policije u inostranstvu, da je pobio gomilu ustasa, cetnika i Albanaca, ali za to dokaza nema. Verovatnija je teza da je obavljao "bocne duznosti" kurirsko-sofersko-strazarskog karaktera.

Nemacka policija ranjava ga i hvata 1981. godine zbog pljacke jedne zlatare u Frankfurtu. Tom prilikom vlasnik je tesko ranjen. Raznatovic bezi iz bolnice, skriva se u parku, nokautira prvog prolaznika, uzima mu odelo i nestaje. U to vreme nemacka policija je tvrdila da se Arkan nalazi na celu bande specijalizovane za kocku, prostituciju i reket.

Novembra 1983., naoruzan sa dva revolvera kalibra 357 magnum napunjena municijom sa sacmom, iznenadjuje dvojicu neopreznih policajaca OUP Palilula koji su ga cekali u stanu njegove majke u Ulici 27. marta. Jednog lakse ranjava u grudi i ruku, a drugog, Nebojsu Mitica, u nogu. Mitic posle toga odlazi u invalidsku penziju. Raznatovic zbog ovoga u zatvoru provodi dva dana!

Januara 1984. godine, kod Geteborga, policajci Bo Esterbrant i Pol Sjolander zaustavljaju sumnjivi "mercedes". Trojica putnika vade legitimacije, a cetvrti - Arkan - vadi pistolj i tesko ranjava obojicu policajaca. Druzina izlazi iz kola, premlacuje ranjenike, lomi ruku Sjolanderu i bezi pokusavajuci, usput da pregazi nemocne policajce. Samo nekoliko dana kasnije, Raznatovica hapsi nemacka policija na nemacko-austrijskoj granici i brzo ga pusta iz neshvatljivih razloga koji bi mogli biti u vezi sa uspesnom saradnjom Staneta Dolanca, tadasnjeg saveznog sekretara za unutrasnje poslove, sa nemackim kolegama.

Posle toga, Raznatovic se primiruje u Jugoslaviji gde, poput ostalih domacih kriminalaca, nalazi sigurno utociste od sve neprijatnijih evropskih policajaca i "sitne" privilegije kao nagradu za usluge Narodu i Drzavi.

Pocetkom parlamentarizma i zaostravanjem politickih sukoba u bivsoj Jugoslaviji ponovo se javlja potreba za ljudima Arkanovog kova. "Mi smo pomogli Arkanu da otvori poslasticarnicu, jer nam je bio od velike koristi", priznaje u neformalnom razgovoru jedan visoki funkcioner FK "Crvena Zvezda". "Tada su se navijaci delili na Vukove, Seseljeve i Slobine, ali ih je Arkan sve ujedinio da budu - za "Zvezdu".

Biti za "Zvezdu" znacilo je odanost rezimu i mrznju prema drugim nacijama. Arkan pocinje da organizuje Srpsku dobrovoljacku gardu. Gotovo svi "oficiri" u ovoj paravojnoj formaciji regrutuju se iz podzemlja, a "vojnici" medju beslovesnim navijacima sa "Zvezdinog severa". Novembra 1990. godine, kod Dvora na Uni, hrvatska policija zaustavlja automobil u kome je bio Arkan sa dvojicom saputnika i nalazi im pun prtljaznik kojekakvog oruzja. Na prolece 1991. godine u Zagrebu ga osudjuju na 20 meseci zatvora i pustaj u da na slobodi saceka izvrsenje presude, mada je bilo jasno da on vise nece biti dostupan hrvatskom pravosudju. Zbog boravka u zagrebackom "przunu" propusta demonstracije 9. marta, sto tadasnjeg ministra srpske policije Radmila Bogdanovica navodi da zakuka kako bi Arkan, da je bio u Beogradu, smirio "Zvezdine" navijace, glavne "fajtere" medju demonstrantima. (Bogdanovic se, inace, bez zazora ljubio sa Arkanom na proslavi "Zvezdinog" trijumfa u Kupu sampiona te godine.)

Arkanova Srpska dobrovoljacka garda (takozvani "tigrovi") dobija najbolje oruzje, opremu i uniforme koje su se mogle naci na lagerima JNA i MUP Srbije, legalizuje se kao deo JNA (sto se danas demantuje) i odmah se ukljucuje u rat u Hrvatskoj, a kasnije i u Bosni. Od svedocanstava o ratovanju ovih "casnih srpskih vitezova" dize se kosa na glavi, a svetske TV stanice upozoravale su svoj auditorijum da blagovremeno skloni decu pre prikazivanja posledica njihovog "oslobadjanja" hrvatskih i bosanskih gradova. O njihovim zlocinima najvise svedocanstava ima kada je rec o Bijeljini koju je Raznatoviceva SDG, posle dvocasovne "junacke" borbe protiv desetostruko malobrojnijih bosanskih policajaca, zauzela "oslobadjajuci" prvo zgradu SDK, banke i poste, pa preko prodavnica tehnicke robe, sve do zlatnih zuba iscupanih iz vilica zrtava kojima je muslimanska nacionalnost bila jedini greh.

Kao ugledni ratni heroj i kandidat grupe gradjana, Raznatovic 1992. godine ulazi u republicki parlament i ucestvuje u donosenju zakona. U medjuvremenu formira Stranku srpskog jedinstva sa kojom, uprkos ogromnom budzetom za kampanju, propada na narednim izborima.

Rat je zavrsen, centar SDG u Erdutu rasformiran, a "garda" privremeno demobilisana uz pretnju da ce se aktivirati ukoliko srpstvo i pravoslavlje opet budu ugrozeni. Za Raznatovica je doslo vreme krupnog biznisa, reketaske mreze, velikih kontigenata cigareta, automobila, nafte i kojecega, zenidbe sa prsatom pevacicom i nadogradnje kuce, jedne od najskupljih i najruznijih privatnih gradjevina u Beogradu. Jos da nije ovog dosadnog CNN, bas bi se lepo zivelo.

Uros Komlenovic (AIM)