SRBI PROTERALI SRBE

Gazimestan u Beogradu

Trinaest srpskih porodica iz Istoka je drugog juna, posle nasilnog izbacivanja iz stanova namenjenih povratnicima na Kosovo, krenulo traktorima za Beograd. Prvu noc proveli su u Studentskom domu na Avali, a od tada do danas ispred zgrade Predsednistva Srbije cekaju da ih primi predsednik Slobodan Milosevic. Trazili su prijem i kod saveznog premijera Radoja Kontica i gradonacelnika Beograda Zorana Djindjica, ali ih do sada nijedan nije primio. Ukoliko se za pet dana njihov probem ne resi, zatrazice politicki azil u SAD ili Nemackoj.

AIM, BEOGRAD, 12. 6. 1997.

Drama ovih ljudi pocela je pre vise od sedam godina, u vreme velikog srbovanja, ludila Gazimestana, odbrane srpstva i velikih obecanja za Kosovo, za one koji se tamo vrate i one koji odluce da se ne sele. Pravljeni su programi o povratku, obecavani stanovi, zaposljavanje ali je od toga malo sta ostalo.

U Istoku su, prema programu savezne vlade za povratak izbeglica zidani stanovi u koje su trebalo da se usele povratnici ali su kljucevi namenjeni "onima sa debelim vezama u opstini". Porodice koje vec danima zive u parku, u centru Beograda, su se u sporne stanove uselile bez resenja ali su ti stanovi i onako trebali da pripadnu njima. Cetrdeset dvoje ljudi, od cega petnaestak dece, je u stanovima bilo pet nedelja bez struje, uz stalan strah da ih lokalni mocnici ne izbace na ulicu.

Organi reda i opstinske vlasti u Istoku su dva puta pokusali da ih izbace iz stanova a prilikom poslednje intervencije, 23. maja, upotrebili su silu. "Doslo je 68 milicionera i dva komandira iz Peci koji se nisu obazirali ni na sta. Gazili su i udarali koga su stigli. Tukli su i zenu u sedmom mesecu trudnoce, koja je pala na stepenicama. Nisu se smilovali ni na decu, a posle intervencije nije bilo doktora u Istoku koji je smeo da izda nalaz o pretrpljenim povredama zadobijenim od batinanja", govori za AIM Jovana Sedlarevic, majka dvoje dece.

Prazna obecanja

Svi odrasli clanovi ovih porodica su straosedeoci Kosova, koji su se iz straha, kako kazu od albanskog ekstremizma,iselili s Kosova osamdesetih godina. Zavedeni obecanjima iz JU programa (u okviru koga su i izgradjene sporne zgrade), i jos mnogo cime vratili su se u Pokrajinu: "Nismo dobili nista. U Kragujevcu sam ostavio posao i kucu da bih ziveo u stricevoj trosnoj kuci u kojoj nije bilo nikakvih uslova za zivot. Sedam godina su nas lagali i kada smo saznali da u te stanove treba da se usele oni koji su vec imali i po nekoliko stanova usli smo. Pet nedelja su nam pretili dok nas nisu konacno izbacili na ulicu", prica Miodrag Sedlarevic, invalid i otac dvoje dece.

Krivicu za tezak polozaj Srba u Istoku, ljudi iz Pionirskog parka, svaljuju na Malisu Perovica, predsednika opstine i lokalne mocnike iz ovog mesta. Nas sagovornik prica da mu je Perovic rekao, kako ce u sporne stanove da useli petoricu svojih ljudi. Perovicu zameraju i sto nije hteo da razgovara sa njima, iako su nakon nasilnog izbacivanja dve nedelje ziveli pod vedrim nebom ispred zgrade opstine u Istoku.

U Beogradu ovim ljudima niko od vaznijih zvanicnika nije ni pokusao da izadje u susret. Razgovarali su sa Jugoslavom Kosticem i Redzepom Hodzom koji su zaduzeni za sprovodjenje JU programa kao i Milivojem Stamatovicem republickim ministrom za rad zdravstvo i socijalnu zastitu. Ponudjen im je samo autobuski prevoz do Istoka, a tamo bi Komisija, navodno, ispitala ceo slucaj i na licu mesta donela resenje.

"Ne verujemo vise nikome. Pet puta smo slali delegacije da pokusaju sa nekim da se dogovore pa kako to nije pomoglo morali smo ovako svi zajedno. Odavde ne idemo dok se nas problem ne resi jer se bojimo da bi nas opet mogli prevariti", kaze Sedlarevic i dodaje da je lista kandidata koji su trebali da umesto njih dobiju stanove odavno poznata u Istoku.

Drzavne igre

Poslednji prijem, Kosovari su imali kod Milivoja Stamatovica, koji se branio nenadleznoscu i sve prebacivao na Komisiju koju vodi Nedeljko Sipovac, na ciji rad vecina ovih ljudi ima primebe: "Kada treba nesto da nam oduzmu ili kada nece nista da urade za nas oni se pozivaju na zakon. Uvek zakon, sve je po zakonu i oni tu nista ne mogu", kaze Marko Terzic, otac jednomesecne bebe koja zajedno sa ostalima danima spava pod vedrim nebom. Do rata Marko je ziveo u Sloveniji gde je ostavio familiju: "Verovao sam u ovo rukovodstvo. Obecavali su nam kule i gradove pa ni stan nije bio sporan, ali se pokazalo samo na recima".

Medju prognanicima je i bracni par Asanin, oboje dobrovoljci poslednjeg rata. "Prosli smo celo ratiste od Vukovara od Osjeka a vidis kako smo zavrsili. Prodao je i nas i one ljude koji su ostali. Ko? Pa, onaj u koga smo se kleli i zbog koga su onoliki ljudi izginuli", sa gorcinom prica Goran Asanin.

Ljude najvise boli nebriga svih onih kojima su verovali, i sto nadlezni i ne kriju da im je jedino stalo da ovi ljudi sto pre odu iz beogradskog parka: "Boli nas nepravda. Ne trazimo mi nista sto nam nije obecano. Kada smo dosli ovde milicionari i obezbedjenje su nam rekli da ne mozemo tu da budemo jer kvarimo ugled. Ciji to ugled? Kad treba da se glasa onda ne kvarimo niciji uglad. Onda smo svima potrebni pa dolaze svaki dan i obecenjima nagovaraju za koga "treba" glasati. Sramota je tako postupati sa ljudima koji su im pomogli da dodju na vlast. Celo Kosovo je bilo uz Milosevica a on nam je ovako vratio", kaze Mirjana Krgovic, majka dvoje dece. Revoltiran, njen muz dodaje: "Mi, Srbi sa Kosova smo krivi za svu bedu u kojoj nam se danas nalazi zemlja. Da nije bilo nas, koji smo prakticno svu imovinu potrosili na "mitinge podrske" danas bi verovatno svi bolje ziveli".

Gladju do krova nad glavom

Posto su i u Beogradu naisli na zid cutanja, ovi ljudi su se odlucili na kolektivni strajk gladju, nastojeci da bar tako privuku paznju odgovornih. Hranu su najpre prestali da uzimaju svi odrasli muskarci ali su im se ubrzo pridruzile i zene. Izgladnjivanja su jedino postedjeni deca, trudnice i dojilje. Hrane ipak ne nedostaje. Prvu pomoc dobili su od Crvenog krsta, a pomogla je i opstina Savski venac. Beogradjani dolazi i donose hranu, higijenski pribor, a nadju se i oni koji pozovu ljude da se okupaju.

Vecina dece se na putu razbolela ali uprkos tome spavaju pod vedrim nebom. Lekove koji su bili prepisani, nisu mogli da podignu jer nisu osiguranici zdravstvenog fonda Beograda.

Ovi ljudi zahvaljuju svima koji su im proteklih dana pomagali. Ne bez tuge pricaju kako su im u toku dve nedelje koje su proveli ispred opstine u Istoku, dolazili mnogi Albanci i nudili pomoc a "braca Srbi" kao da ih se stide. "Cak su nam i Albanci, kada su videli kako sa nama postupaju, nudili smestaj po kucama, zvali su nas da dodjemo u njihove radnje i uzmemo sta god nam treba. Neki Srbi se ponasaju kao i da ne postojimo", prica Mirjana Krgovic koja se, sa jos tri zene, prikljucila muskarcima koji vec danima strajkuju gladju.

Kada su odlazili sa Kosova, i Albanci su ih, kako pricaju, gledali sa tugom: "Neki Srbi nisu. Vlast u Istoku je podelila Srbe na bogate i siromasne. Oni su nas ispratili sa suzama a bogate nije bilo briga sta ce se desiti sa nama", prica Goran Asanin.

Kako i da li ce biti resen problem ovih ljudi za sada niko ne moze da kaze. Oni nemaju gde, nemaju kod koga i nemaju sa cim. Sve sto imaju poneli su sa sobom. I nadu. Ona im je jedino I ostala.

Zoran Knezevic (AIM)