VAZDUSNA I OSTALA AKROBATIKA

Uoci ovogodisnje proslave Dana Vojske Jugoslavije

Ceo ovogodisnji vojni spektakl povodom Dana Vojske mogao da bude u korealaciji sa Milosevicevim ovdasnjim i prekodrinskim vojno-politickim manevrima i, narocito bi mogao da korespondira sa definitivnom odlukom njegovog izbornog staba da on "konkurise" za predsednika SRJ

AIM, BEOGRAD, 10. 6. 1997.

Medijska ofanziva Informativne sluzbe Generalstaba Vojske Jugoslavije kojom se promovise Program ovogodisnje proslave Dana Vojske, 16. jun, narocito ofanziva posredstvom rezimskih medija u Beogradu i Podgorici, upravo ovih dana doseze kulminacionu tacku. Ako je suditi po tom programu i po nacinu njegovog prezentovanja, ovogodisnja vojna svecanost imace spektakularan karakter. Cemu (i kome) ima da zahvali Generalstab sto mu je omoguceno da se bas ove godine (i zasto bas ove) Vojska eksponira na ovakav nacin?

Pitanje je tim vise umesno ako se zna su prethodne tri manifestacije istim povodom jedva zadovoljavale zahteve skromnog obelezavanja. Isitini za volju, prva proslava (dakle, uslovno -proslava) Dana Vojske Jugoslavije 16.juna 1994. godine, takodje je bila bogata u idejnom konceptu, to jest, u saglasju sa proklamovanim "novim imidzom Vojske Jugoslavije", ali je manje ili vise sve okoncano optimisticki raspevanom konferencijom za novinare generala Momcila Perisica i "glamuroznom" svecanom akademijom u beogradskom Centru "Sava". (Podsecanja radi: Vrhovni savet odbrane odlucio je krajem 1993. godine da, umesto 22. decembra - praznika Armije bivse Jugoslavije, "nova" Vojska ubuduce praznuje 16. jun, dan kada je 1876. u Veneciji sklopljen "Tajni ugovor o savezu Srbije i Crne Gore", cemu je prikljucena i "Vojna konvencija kojom su predvidjene konkretne vojne akcije za oslobadjanje od turske imperije na Balkanu...").

Sledeci praznik Vojske ostao je upamcen jedino po tome sto je Momcilo Perisic pred novinarima rezignirano izjavio da bi vise zaradjivao kao "alas na Dunavu" nego sto zaradjuje kao nacelnik Generalstaba, ali da je tu gde jeste iz nekih drugih razloga. Perisiceva izjava u istom novinarskom okruzenju i u istom ambijentu - na brodu Recne ratne flotile "Kozara" - ponovljena je i povodom proslogodisnjeg 16. juna, s jedinom razlikom sto je vojna propagandna aparatura bila najavila opsiran generalov intervju koji je trebalo da se pojavi u sluzbenom glasilu Generalstaba "Vojska", ali ni do danas niko od vojnih zvanicnika nije imao da li samo profesionalnog sluha da objasni javnosti zbog cega je Perisic odustao od bombasto nagovestenog intervjuua!

Hronicarima ovdasnjih vojno-politickih zbivanja takodje nije mogla promaci cinjenica da predsednik Srbije Slobodan Milosevic nijednom do sada (za razliku od predsednika druge federalne jedinice, Momira Bulatovica) generalima cak nije cestitao Dan Vojske (iako je ceo sadasnji generalitet izasao ispod njegovog "marsalskog" sinjela!), a kamoli da je vidjen ma i na jednoj manifestaciji recenim povodom: taj i slicne vojne poslove velikodusno je prepustio svom "pretpostavljenom", predsedniku Vrhovnog saveta odbrane Zoranu Lilicu. Da li ce i ove godine biti tako?

Izgleda da bi ceo ovogodisnji vojni spektakl povodom Dana Vojske mogao da bude u korealaciji sa Milosevicevim ovdasnjim i prekodrinskim vojno-politickim manevrima i, narocito bi mogao da korespondira sa definitivnom odlukom njegovog izbornog staba da on "konkurise" za Lilicevu fotelju u Palati federacije.

Bez obzira na to sto je bas Milosevicev rezim u svakom pogledu marginalizovao Vojsku (to je posebno uocljivo u odnosu na policiju) vojni vrh je iz mnogih (interesnih i ideoloskih) razloga bespogovorno izvrsavao Miloseviceve naredbe kao, de de facto , glavnokomandujeceg. (Koracanje generala Perisica u koloni zvanicnika vladajuce SPS kroz Milosevicev kabinet 9. maja ove godine - jedan je medju islustrativnim primerima u podlozi te tvrdnje). Buduci da su mu za osvajanje predsednickog trona savezne drzave vazne sve "institucije sistema", treba ocekivati da ce Milosevic pre svega verbalnom kampanjom pomeriti Vojsku sa margine ka sredistu drustva, otprilike isto onako kao sto se dosadasnja krajnje sporedna funkcija predsednika savezne drzave (ustavno i svakako drugacije) nastoji "prekomponovati" po meri jedinog pretendenta na taj "Presto".

Pritom, vojna pitanja i odbrana zemlje Slobodanu Milosevicu su od drugorazredne vaznosti. Ali, to ne znaci da od tako izmenjenog odnosa glavnog kormilara rezima prema vojnoj sili Vojska ne moze imati i neke kratkorocne koristi. O generalima, pak, ne treba ni govoriti. Uostalom, to se vec ocitovalo u cinjenici da je Vrhovni savet odbrane jos koncem maja ove godine proizveo pet novih generala i jednog admirala, i, sto je vaznije, "obogatio" generalski kor sestoricom novih general-pukovnika.

Milosevicev odnos prema Vojsci Jugoslavije moguce je posmatrati i na ravni ugleda domace sile "u narodu". Naime, njemu danas izuzetno odgovara armija sa solidnim ugledom u drustvu. A, upravo, tri najnovija ispitivanja domaceg javnog mnjenja na reprezentativnom uzorku, a u izvedbi Instituta drustvenih nauka Univerziteta u Beogradu, pokazala su da medju "institucijama sistema" ovaj narod najvise poverenja ima bas u "svoju vojsku". U prosloj i ovoj godini bilo je jos nekih "pozitivnih poena" sto ih je Vojska pokupila na trpezi narodnog poverenja, a sto Slobodan Milosevic, kao vest prakticar, iscrpno politicki eksploatise.

Ako se kroz tu optiku posmatra najvaljena ovogodisnja svetkovina povodom Dana Vojske, mnoge stvari bivaju jasnije. Sredisna tacka ovogodisnjeg Programa proslave, kako porucuje Generalstab a javnost vec zna, bice "veliki medjunarodni aeromiting" koji je planiran da bude izveden uoci praznika, u nedelju 15. juna, na batajnickom aerodromu kraj Beograda. Uvodnicar pomenutog vojnog glasila predvidja da bi se na taj "praznik za oci" (kojeg niposto "ne bi trebalo propustiti"!) na aerodromu moglo okupiti i svih "nekoliko stotina hiljada ljudi"!

Bude li tako, i budu li se stekli jos neki uslovi, nije nerealno ocekivati da se u Batajnici 15.juna pojavi glavom i bradom i Slobodan Milosevic. I to sve u pratnji Zorana Lilica. Bilo bi to simbolicno preuzimanje i formalne duznosti Glavnokomandujuceg oruzanih snaga SRJ. Na politickom planu, pak, batajnicka svetkovina mnogo vise bi licila na miting nego na aero proslavu. Vrlo brzo ce se videti sta ce biti ucinak pompezno najavljene vazdusne i ostale akrobatike.

Stipe Sikavica (AIM)