PUTOKAZ ZA POVRATAK KUCI

Izbeglice

Za sve one koji zele da se vrate u vlastite domove Medjunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca stampala je prirucnik koji ce im pomoci da se lakse snadju u lavirintu procedura, pravila i paragrafa

AIM, Beograd, 9. 6. 1997.

Tokom dramaticnog cetvorogodisnjeg rata Bosnu i Hercegovinu napustilo je skoro 2,3 miliona ljudi. Prema podacima Visokog komesarijata UN za ibeglice i Ministarstva za izbeglice i socijalnu pomoc u Sarajevu, oko 950 hiljada lica raseljeno je unutar BiH (racunajuci i Republiku Srpsku), dok 640.000 zivi u SRJ, Hrvatskoj i ostalim delovima bivse domovine. Bezmalo 700.000 lica naslo je utociste u Nemackoj (320.000), Austriji (80.000), Svedskoj (57.000), Svajcarskoj (24.000), Danskoj (19.000), Holandiji (16.000), Norveskoj (12.000) i drugim zapadnim zemljama. Za sve one koji se nalaze pred nimalo lakom odlukom da li ce se vratiti ili ne u vlastiti dom Medjunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca objavila je prirucnik naslovljen "Povratak kuci". Na sedamdeset stranica ove detaljne i korisne publikacije, koju su uz pomoc vise medjunarodnih organizacija napisali Macarena Aguilar i Claes Amundsen, opisano je sve sta izbeglice treba da urade da bi se vratili kuci. Knjiga sadrzi prakticna uputstva kako bolje da se snadju u lavirintu organizacija, procedura, pravila i paragrafa, kao i adrese onih institucija kojima izbeglice mogu da se obrate da bi resavali probleme koji se odnose na imovinu, ljudska prava i humanitarnu pomoc.

Knjiga "Povratak kuci" stampana je u 35 hiljada primeraka. U delegaciji Medjunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u Beogradu, kazu da je preko opstinskih organizacija Crvenog krsta u toku distribucija sest hiljada prirucnika namenjenih za teritoriju SRJ gde zivi oko 450 hiljada izbeglica. Ostatak tiraza vec je podeljen u BiH, ostalim delovima bivse Jugoslavije i u zapadnim zemljama gde zive izbeglice iz Bosne i Hercegovine. U svemu tome uloga ove medjunarodne humanitarne organizacije je savetodavna, a njeno je stanoviste da repatrijacija treba da se odvija na dobrovoljnoj osnovi, i samo onda kada postoje uslovi za bezbedan i dostojanstven povratak. Medjunarodna federacija ima dve delegacije u BiH, jednu u Sarajevu i jednu na Palama, i one zajedno pomazu sedistu Crvenog krsta i opstinskim organizacijama u njihovom humanitarnom radu u oba entiteta u zemlji.

Od proleca 1996. godine, kada je zapoceo proces spontanog povratka kuci u Bosnu i Hercegovinu vratilo se oko 19.000 ljudi na osnovu bilateralnih ugovora izmedju vlada zemalja domacina i Vlade BiH, ili uz pomoc UNHCR. Medju njima najvise je bilo izbeglica koje su se vratile u Veliku Kladusu iz kampa Kuplensko i drugih delova Hrvatske. Medjutim, prema procenama Medjunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca racuna se da se u svoje kuce vratilo jos oko 60 hiljada izbeglica bez pomoci bilo koje organizacije. Kada je rec o masovnom povratku postoje dve bitne prepreke: nedostatak odgovarajuceg prostora za stanovanje i ogranicena sloboda kretanja. Kuca i stanova za uslovno stanovanje je malo, a ljudi se jos uvek susrecu sa problemima kada se vracaju na podrucja gde ce biti pripadnici nacionalne manjine.

Prema procenama Macarene Aguilar i Cleas Amundsena problem smestaja izbeglica ce verovatno biti problem i u buducnosti. UNHCR je oznacio 22 "ciljna podrucja" gde bi izbeglice i raseljena lica mogla da se vrate kada se rekonstruise osnovna infrastruktura - skole, domovi zdravlja, putevi, vodovod i njihove vlastite kuce. U federaciji BiH to su Glamoc, Travnik, Kljuc, Maglaj, Tesanj, Sarajevo sa predgradjima, Jablanica, Prozor, Konjic, Istocni Mostar, Kupres, Livno, Bihac, Bosanska Krupa, Kalesija, Celic, Gorazde, Odzak, Teocak, Zvornik, Sapna, a u u Republici Srpskoj Bratunac, Sipovo i Ribnik. Obnova ce biti ostvarena uz pomoc medjunarodnih finansijskih institucija i vlada pojedinih zemalja, ali UNHCR naglasava da se ova 22 grada ne mogu smatrati "bezbednim podrucjima" ili resenjem za izbeglice koje nemaju gde drugo da odu. Ovo je namenjeno iskljucivo ljudima koji zele da se vrate svojim kucama. UNHCR svakog meseca objavljuje objektivne i proverene informacije o ukupnoj situaciji u tridesetak opstina BiH. Oko 140 opstinskih organizacija Crvenog krsta koje deluju u oba entiteta, uspostavlja informativnu mrezu za izbeglice i raseljena lica. Pre nego sto se donese odluka o povratku kuci, u ovim organizacijama - izbeglice mogu da se detaljno informisu (telefonom ili na neki drugi nacin) o trenutnoj situaciji, o tome da li u toj opstini i dalje zive njihovi prijatelji, da li mogu da se vrate na svoje stalno radno mesto, u kakvom stanju je njihova kuca ili stan, da li radi obdaniste, dom zdravlja, da li ima odredjenih lekova.

Kao deo UNHCR programa rekonstrukcije vec je popravljeno oko 15 hiljada kuca, 1500 stanova, 63 skole i 29 zdravstvenih ustanova. Sa svoje strane Crveni krst je formirao 36 mobilnih timova za hitne popravke krovova i prozora na kucama gde zive stari i nemocni ljudi.

Autori podsecaju da prema Mirovnom dogovoru u Dejtonu iz decembra 1995. izbeglice imaju pravo da zahtevaju povratak svoje imovine koju su imali pre rata, bilo da je u drustvenom ili privatnom vlasnistvu. Medjutim, za vreme rata vlasti oba entiteta su donele zakone o napustenoj imovini koji su u direktnoj suprotnosti sa ovim principima. Buduci da su oba entiteta potpisala Dejtonski i Pariski mirovni dogovor, medjunarodne institucije su sada angazovane na tome da vlasti suspenduju pomenute zakone, te da uspostave i postuju pravo na povratak, kao i pravo na imovinu.

• Za sve one koji treba da donesu vaznu odluku da li da se vrate u svoje domove uz obilje korisnih podataka sadrzanih u ovoj knjizi su i informacije sa terena o opasnim minskim poljima koje redovno azurira UNHCR. Medjutim, vaznije od toga je da li lokalne vlasti hoce da prime izbeglice i kakva je stvarna situacija u podrucju gde zele da se vrate, kaze Vesna Petkovic, asistent za stampu u beogradskoj kancelariji UNHCR. Potencijalne povratnike treba ovjektivno informisati, ali i zastititi. Deo brige na tom planu preuzeo je Medjunarodni komitet Crvenog krsta, koji je pokrenuo siroku kampanju zastite od mina. Procenjuje sa da svakog meseca u BiH oko 100 ljudi bude osakaceno ili ubijeno nagaznim minama. Medjunarodne organizacije procenjuju da je sirom Bosne i Hercegovine tokom rata postavljeno izmedju dve do tri hiljade mina, koje su najcesce bile koncentrisane duz linija sukoba, ali i na drugim mestima.

Kakve su reakcije izbeglica iz BiH na ponudjenu informaciju o povratku kuci tesko je utvrditi, jer je u ovoj sredini 95 odsto njih u individualnom smestaju. Pojedinacno rezignirano "nikad vise tamo" ili nostalgicno "Bosna nije vise ono sto je nekad bila" ne daje mozda ni simbolican uvid u stvarno stanje.

Do autora knjige, medjutim, stizu dodatna interesovanja izbeglica o mogucnostima zaposljavanja u Bosni i Hercegovini i o obrazovanju. To, kao i nove informacije pristigle sa terena bice povod za stampanje drugog, dopunjenog izdanja knjige "Povratak kuci", koja ce onima koji se odluce na ovaj korak biti koristan putokaz do napustenog doma i vlastitih prava.

Stanka Brdar (AIM)