TRANZICIJA UNISTAVA ZDRAVLJE SLOVENACA
Stanovnistvo Slovenije je za poslednjih nekoliko godina dozivelo velike psihicke sokove u vezi sa promenom ekonomskog i politickog sistema, koja je dovela vecu nesigurnost, a sve to je znacajno uticalo i na pogorsanje njihovog psihickog i fizickog zdravstvenog stanja. Broj pacinata u psihiatrijskim klinikama povecao se za 90 odsto!
Ljubljana, 5.6.1997
Na slovenackoj komercialnoj televiziji ovih dana bio je prilog o prilikama u tvornici Renojevih (Renault-ovih) automobila "Revoz" iz Novog mesta, gde radnici vec neko vreme najavljuju strajk. Na pitanja novinara sta se u stvari desava odgovorila su na kratko samo dva od vise od deset upitanih radnika. Zasto cute? Iz straha. Verovatno bi na veoma slicne slucajeve naisli u vecini drugih fabrika. Ljudi rade prekovremeno bez naknada, ljudi rade za plate koje su nize od najnizih plata po kolektivnom ugovoru, neki rade i nocu kao i subotom i nedeljom, opet bez nadoknade i to sve sa ciljem da zadrze radno mesto. Kapitalizam im je naime oduzeo decenijama odrzavanu sigurnost u zaposlenje, jer sada mogu u svakom trenutku da izgube posao, kao i dobar deo slobodnog vremena, jer sada se radi (ako treba) i po citave dane.
Treba znati da je Slovenija imala u bivsoj Jugoslaviji najnizu stopu nezaposlenosti, koja se kretala oko 1 ili 2 odsto, a danas je zvanicno nezaposlenih 14 odsto gradjana Slovenije. Nove prilike borbe za opstanak, za prezivljavanje, kao i borbe za napredovanje u karieri, sve to je znacajno uticalo i na psihicko kao i fizicko zdravlje Slovenaca. Taj problem je detalnije razradio sociolog Matjaz Hanzek u svojoj analizi slike zdravlja i bolesti u Sloveniji. Jedan najvise zastrasujucih podataka je ogromno povecanje broja pacienata u psihiatrijskim bolnicama. Od 1989. do 1993. godine njihov broj je porastao za 90 posto! Podaci ukazuju na tesku strsnu situaciju slovenackog stanovnistva, jer samo 40 odsto muskaraca i 25 odsto zena nije nikad nervoznih ili zabrinutih. Pola anketiranih ima teskoce sa spavanjem i autor analize upozorava da vise od polovina odraslog stanovnistva Slovenije zivi u stresu. Zanimljiv je i opsti umor stanovnistva Slovenije. U uporedjenju sa zadnjim godinama zivljenja u Jugoslaviji, Slovenci u svojo drzavi i novom sistemu osecaju mnogo veci umor. Kod muskaraca on je porastao sa 32,5 % na 45,4 %, a kod zena sa 46 na 61 odsto.
Prema vise podacima vidimo kako se zene osecaju losije nego muskarci. To ne mora da bude bas tako, jer muskarci redje priznaju da nisu dobro, a sa druge strane, prosecna Slovenka je stvarno vise opterecena od prosecnog Slovenca. Naime, vecina zena je zaposlenih, a kod kuce ima drugo zaposlenje - porodicu. Ranije se radno vreme zavrsavalo izmedju 14. i 16. casova, dok se danas (osim za zaposlene za tekucom trakom ili na salterima) radno vreme nikad ne zna. Cesto se desava da zene ne mogu vise da postignu sve svoje obaveze. Posledica je vise. Ili napuste posao same ili ih otpusti vlasnik, mnoge se razbole, a vecina ih zivi u stresu. Zbog toga vlasnici preduzeca i drugih firmi ne vole bas da zaposljavaju zene. Zanimljiv je podatak, da su najteze zaposljiva kategorija u Sloveniji zene sa visim i visokim obrazovanjem starije od 35.godina. Znaci, obrazovane zene sa iskustvom, ali sigurno i sa porodicom, jer se slovenacke zene vencavaju i radjaju u glavnom oko 25.godine zivota, pa i kasnije.Tako nije ni cudno da ima cak trecina zena probleme sa nervima.
U poslednjim godinama u Sloveniji se povecao i broj smrtnih slucajeva. Najviuse ljudi umire od kardiovaskularnih bolesti, a znacajan faktor su i vanjski uzroci. U Sloveniji su to pre svega saobracajne nesrece i samoubistva, a povecava se i broj ubistava. Slovenija je vec godina poznata po velikom broju samoubistava. Zako je smrtnost zbog samoubistava veca od smrtnosti u Velikoj Britaniji zbog svih spoljnjih razloga. Hanzek u svojoj analizi tvrdi ( a to je sve ucestalija teza i kod mnogih slovenackih psihologa i sociloga) da su Slovenci agresivni iznad evropskog proseka. To se vidi u visokom stepenu ubistava (2,4 % na 100.000 stanovnika, a u EU 2%) i samoubistava (31,9% u Sloveniji i 18,1% u EU). Samo pet drzava od dvadeset ima visu stopu ubistava od Slovenije i samo Madzarska ima vise samoubistava od Slovenije!
Slovenija i njene vlasti ce morati zbog toga voditi mnogo vise racuna o posledicama brzih promena koje su zadesile njeno stanovnistvo. Mlada slovenacka drzava, kao i vecina drugih zemalja u tranziciji, otisla je naime iz jedne krajnosti u drugu. Dok je bila ranije pre svega socialna drzava, sada je na tu socialu potpuno zaboravila i nije pravovremeno pripremila svih mehanizama koji bi mogli da omile nagle promena u zivotima svojih stanovnika.
Janja Klasinc,AIM