PODANISTVO KAO KRITERIUM ZA MINISTRA

AIm, Skopje, 04.06.1997

Za pet godina, koliko se nalazi na mesto premijera makedonske Vlade, kroz kabinet mladog i ambicioznog Branka Crvenkovskog proslo je oko osamdeset ljudi, a to je, kako je neko pomenuo u Skupstini Republike Makedonije prilikom izbora ove nove rekonstruirane vlade, pravi svetski rekord. I sad odmah, imajuci u vidu ovaj podatak, postavlja se pitanje sta je to sto 35 - godisnjeg Crvenkovskog tera da tako cesto menja svoje ministre, ili svejedno tim, koji po njegovim recima mora biti efikasan i odgovoran? Znaci li i ovog puta da se radi o neefikasnim i neodgovornim ljudima, o ministrima koji su morali napustiti svoje resore jer nisu odgovorili na postavljene zadatke i nisu bili na reformskom kursu za koji se bar verbalno zalaze makedonski predsednik Vlade. Ili je mozda, ipak, u pitanju losa procena i nesposobnost premijera da anticipira situacije i ponasanje najveceg broja svojih saradnika, za koje je dok ih je predlagao i svrstavao u svoj tim imao izuzetno visoko mislenje i, naravno, poverenje u njih.

Vlast u Makedoniji, a nju nesumnjivo drzi levo orientisani Socijaldemokratski savez i na ciejm celu takodje stoji Branko Crvenkovski, pokusava da i ovu promenu izvrsne vlasti okarakterise kao rekonstrukciju iako to zaista nije, jer po Ustavu pod tu kategoriju bi se mogla podvesti ova promena ukoliko se ona izvrsi na jednu trecinu resornih ministarstva. U ovom slucaju radi se o osam potpuno novih imena, tri rotacije ministra i sedam ljudi iz starog sastava i na starim mestima, ne racunajuci neprikosnovenog Crvenkovskog. Ali svejedno, radilo se o rekonstrukciji ili ne, ovaj, inace, cetvrti tim mladog premijera, sacinjen i ponikao iz koalicije Socijaldemokratskog saveza, Partije demokratskog prosperiteta (albanske partije u Makedoniji) i Socijalisticke partije, ostace i pretstavljace vlast u drzavi sigurno jos godinu dana. Za sve to vreme trajace i nezadovoljstvo opozicije i veceg broja stanovnistva, koje odavno ne veruje premijeru i svim njegovim timovima jer se sve ekonomske i politicke nedace u Makedoniji pripisuju upravo losim funkcionisanjem izvrsne vlasti.

Prilikom pretstavljanja ove nove Vlade i notiranja njenih ciljeva i zadataka, premijer Crvenkovski je u makedonskom Parlamentu, gde samo SDSM ima 61 poslanika (sto je dovoljno za izbor Vlade) istakao da ce i ovaj ministarski sastav "ici dosadasnjim putem i ponasati se odgovorno i efikasno". A, bas ta poruka unoci strah kod ovdasnje javnosti, jer je ona vec odavno izgubila sluh za obecanja koja pristizu iz kabineta Crvenkovskog. Ili konkretnije, ako i ova Vlada produzi kao sve prethodne onda se makedonski gradjani suocavaju sa saznanjem da je za ovih pet godina makedonska ekonomija i privreda dosla bukvalno u kolapsu, da je nezaposlenost dostigla katastrificne razmere, da je stanovnistvo strahovito osiromasilo, da se privatizacija pokazala kao totalni promasaj i da je izvedena na nepraveden nacin, da proizvodnje i izvoza nema. Sto se tice drustvenih delatnosti, rezultati takodje ne govore u prilog vlasti. Zdravstvo je nikakvo i korumpirano, sudstvo nije nezavisno jer je partijsko, u drzavnim medijumima sprovodi se cenzura, kultura kao i da ne postoji, u obrazovanju vlada haos, medjunacionalni odnosi nikad nisu bili gori. I kad se svemu ovome doda kriminal, skandali s piramidalnim stedionicama i kradja deviznih usteda gradjana, postaje sasvim jasno zasto se najveci deo gradjana u Makedoniji boji premijerovog obecanja: " i dalje cemo ici istim putem".

Ne sumnjajuci, naravno, u dobre namere Branka Crvenkovskog da ovog puta sacini Vladu koja ce koliko-toliko amortizovati sve probleme u Makedoniji, ipak, treba se zapitati ima li ovaj staro- novi sastav snagu da istraje na tom putu? Zapravo, ko je taj novi deo vladinog kabineta, koji u kombinaciji s onim ministrima sto su ostali, treba da ucini skoro nemoguce i bar malo zavredi poverenje naroda.

Za poznavaoce prilika u makedoniji nova Vlada Branka Crvenkovskog je spoj kompromisa i improvizacija. Ovakve tvrdnje, ili bolje reci zaklucke, proizlaze iz saznanja da Socijaldemokratski savez ima mali broj kvalitetnih ljudi, sposobnih da nesto ucine u ocigledno devastiranom drustvu u svim poljima zivota. Jos kad se ovome doda i to da se visoki partiski funkcioneri povezuju s razno-raznim aferama, korupcijom, pa i s pravom plackom drustvene imovine, onda je premijeru zaista ostao mali izbor za ministre. A, birao je, to je vise nego ocigledno, samo ljude koji su mu lojalni i koji zastupaju njegovu liniju u SDSM, inace partije koja odavno vise nije homogena, vec podeljena na frakcije i u dubokom raskolu. Tako, ostajuci bez sansi da u vladin kabinet dovede kadrove koji su privrzeni krilu sada vec bivsem ministru spoljnih poslova Ljubomira Frckovskog i one kojima je bliska ideje predsednika makedonskog parlamenta Tita Petkovskog, Crvenkovski je, takav je bar utisak, kombinovao tim koji ce ga bespogovorno slusati i koji ce biti podanicki vezan za njega.

Uzmemo li ovo u obzir, dolazimo do situacije da je sadasnja makedonska Vlada sastavljena od niskokvalitetnog materijala i da se diljem ministarstva rasirio duh nekompetentnosti i nesposobnosti. naravno, opozicija preteruje kad kaze da je ovo, ustvari, bio kriterium za ulazak u Vladi, ali nije netacno da odredjeni ljudi, bliski premijeru, nezavisno od njihove (ne)strucnosti, mogu biti ministri bilo kod ministarstva. Recimo, jedan profesor Elektromasinskog fakulteta, Blagoja handziski, najlojalniji clan grupe oko Crvenkovskog, prvo je bio postavljen za ministar narodne odbrane, da bi ovom "rekonstrukcijom" rotirao i dosao na mesto ministra spoljnih poslova. To sto nema nikakvog diplomatskog iskustva i dok nauci stvari proci ce mu mandat, nije bilo uopste vazno za premijera. Kao sto mu verovatno nije bilo vazno sto je na celu Ministarstva narodne odbrane stavio jednog sociologa, Lazara Kitanovskog, covek koji slovi za ideologa u Socijaldemokratskom savezu Makedonije i bliskog prijatelja Crvenkovskog, ali istovremeno i coveka koji se povezuje s aferom "Hard rok", kada je navodno dao nalog grupi "reketara" da izvrse bukvalno teroristicki napad na poznatu skopsku diskoteku i razbije je u parampracad. Ili recimo, pomenimo novoizbranog ministra pravde Djordjija Spasova, koji uopste nije pravnik nego politikolog i koji ne na ovo mesto doveden cak iz Bugarske gde je bio ambasador Makedonije. Treba li pominjati da je i on blizak prijatelj premijera. Lojalnost i podanicki mentalitet kao da je postao kriterijum za visoki polozaj, pa tako jedan Dimitar Buzlevski, koji je bukvalno sa sela doveden na vlast najpre kao direktor Republicke carine, pa za ministra za saobracaj i veze, sada je naimenovan za potpredsednika Vlade. Dugo bi se jos moglo raspravljati i sporiti s kompetentnoscu svakog ministra pojedinacno i svejedno bi dosli do istog rezultata da se, naime, radi o strahovito bledom, skoro siromasnom sastavu hendikepiran za prave sposobne ministre. U tom smislu, imena Tome Trombev, Kiro Dokuzovski, Petar Ilievski, Zlatka Popovska apsolutno nista ne znace javnosti makedonije, ali svejedno sto su anonimni za veci deo stanovnistva, ipak se uklapaju u semu Branka Crvenkovskog i vodice vazne resore u drzavi.

I prilikom sastavljanja ove cetvrte Vlade, Crvenkovski nije zaboravio da u svoj kabinet uvede i ljude iz redova koalicionih partnera njegove partije, odnosno clanova Partije za demokratski prosperitet i Socijalisticke partije. Ako je premijer, kao sto je javno izjavio, zaista zeleo tim koji ce biti kompetentan i koji ce ici putem reformi, onda je nejasno zasto mu nije bilo vazno koji ce mu kandidati biti ponudjeni od strane ovih dveju partija. U javnosti je, naime, procurila informacija da je prilikom dogovaranja s PDP-om i sa socijalistima, Crvenkovski navodno rekao da oni sami odluce koga ce predloziti za njegov kabinet (!?). Ukoliko ovo prihvatimo kao zbilju i potsetimo da se radi o osam ljudi, onda je to, najblaze receno, neozbiljno s njegove strane i neodgovorno prema drzavi i njenim gradjanima.

Modjutim, Makedonija vec odavno zivi od jednog do drugog politickog zbivanja.Ovo vreme politickog pragmatizma, a ne vreme funkcionisanja vlasti na nacin koji je primeran u visokorazvijenim demokratskim drustvima, pa otud skoro niko nije iznenadjen ovom sastavu koji ce pretstavljati izvrsnu vlast mozda jos godinu ili i vise. Ali ce zato gradjani Makedonije biti nemalo iznenadjeni ako ova Vlada uspe zaista da krene reformskim putem, da nedjto ucini na polju privrede, u izgradnji pravne drzave i razvoju demokratskih procesa koji su vec odavno stali, jos kad su zapoceli. Ovaj tim, ipak, i pored svojih zelja da uspe, cini se da nema dovoljno daha i objektivnu snagu da ucini iznenadjenje, ili cudo, svejedno.

MILAN BANOV