TEST ZA POSTOVANJE LJUDSKA PRAVA

SANDZAK I "MEDjUNARODNA ZAJEDNICA"

AIM, BEORAD, 4. 6. 1997.

Elizabet Ren, specijalni izvestilac za ljudska prava Ujedinjenih Nacija, je boraveci pocetkom maja meseca u Novom Pazaru i Pljevljima izjavila da problem Sandzaka nije resen i da ce o najakutnijim problemima razgovarati sa predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem. Ona je takodje boravila i u Crnoj Gori i razgovarala sa zvanicnicima, kao i predstavnicima opozicionih partija, te nevladinih organizacija i nezavisnih medija o ljudskim pravima i slobodama. Ovom posetom nastavljen je kontinuitet interesovanja "medjunarodne zajednice" za stanje ljudskih prava i sloboda na ovom podrucju.

Promena lokalne vlasti u nekim opstinama u Sandzaku, gde je na vlast dosla "Lista za Sandzak" Sulejmana Ugljanina, nije uticala na normalizaciju medjuetnickih odnosa, niti je, sledstveno tome, uticala na smanjenje interesovanja "medjunarodne zajednice" za ovo podrucje, koje datira od zaostravanja jugoslovenske krize. Naprotiv! Nove lokalne vlasti su se, pri tome, zalile na uzurpaciju opstinske imovine, zapostavljenje regiona u dugorocnim planovima za razvoj i otezava nje upravljanja od strane republickih vlast i, dok je, s druge strane, nekada vladajuca SPS na tom podrucju ukazivala na revansizam i favorizovanje sopstvene nacije bez obzira na strucnost.

Sandzacki problem bio je predmet interesovanja "medjunarodne zajednice" od samog izbijanja "jugoslovenske krize", ali pre svega povodom ljudskih prava, a ne kako je to Ugljanin nastojao da usmerava - u pravcu teritorijalno-politickog prekomponovanja regiona.

Jugoslovenska kriza i rat u BiH zaostrili su "muslimansko pitanje" u Sandzaku do te mere da je ono fakticki internacionalizovano. Naime, stvaranjem novih drzava na prostoru bivse SFRJ, na dnevni red je doslo, u zaostrenom vidu, i pitanje "novih manjina", pa time i ustavno-pravnog statusa Muslimana u SR Jugoslaviji. Sandzak se gotovo redovno nalazio na dnevnom redu sastanaka i konferencija o bivsoj Jugoslaviji, u izvestajima OEBS-a, bivseg i sadasnjeg izvestioca za ljudska prava UN, a formirana je i komisija za Sandzak pri Zenevskoj konferenciji.

Najozbiljnije prisustvo "medjunarodne zajednice" bilo je u vidu Misije dugog trajanja KEBS-a koja je osnovana 14. avgusta

1. godine, a cije su smernice za rad donete 6. novembra iste godine. Prema odluci Komiteta visokih funcionera koju je potvrdio i Memorandum o saglasnosti potpisan 28. oktobra 1992, od strane vlasti u Beogradu, misija je bila zaduzena: da unapredi dijalog predstavnika vlasti i predstavnika stanovnistva i zajednica na Kosovu, Sandzaku i Vojvodini; da prikuplja informacije o krsenju ljudskih prava i osnovnih sloboda i trazi resenja za te probleme; da uspostavlja tacke dodira za resavanje problema koje je moguce identifikovati; da pruza pomoc u obezbedjivanju informacija o relevantnim zakonodavnim resenjima iz oblasti ljudskih prava, zastite manjina, slobodnih medija i demokratskih izbora.

Najpre je bilo predvidjeno da ova misija broji 12 clanova, ali je kasnijim odlukama ovaj broj povecavan na 20 clanova. U Beogradu je bilo sediste misije, ali je ona imala i svoje biroe "na terenu": u Pristini za Kosovo, sa stalnim prisustvom u Peci i Prizrenu; u Novom Pazaru za Sandzak, sa stalnim prisustvom u Prijepolju i u Subotici za Vojvodinu. Misija je ustanovljena za pocetno razdoblje od sest meseci, da bi naknadnim Protokolom bio produzen boravak do 28. juna 1993. godine. Posle toga, Memorandum nije vise produzavan. Pregovori o produzenju boravka misija na Kosovu i Metohiji, Vojvodini i Sandzaku - nisu obnovljeni zbog, kako se u izjavi Saveznog ministarstva inostranih poslova kaze, "nespremnosti i nedostatka politicke volje nadleznih tela KEBS da saradjuju sa SRJ kao sa ravnopravnim partnerom." Predstavnici KEBS-a su, s druge strane, uskracivanje gostoprimstva Misiji tumacili kao nespremnost SRJ da saradjuje na planu zastite ljudskih prava i odnosi su postali krajnje zaostreni.

Medjutim, i posle odlaska misije iz SR Jugoslavije, nastavljeno je sa izvestavanjem iz Vojvodine, Sandzaka i Kosova i Metohije - preko predstavnika ambasada zemalja clanica Trojke OEBS-a. Oni su fakticki odrzali kontinuitet prisustva OEBS-a u SR Jugoslaviji i posle otkazivanja gostoprimstva misijama od strane vlasti. Medjutim, razlika je u tome sto su clanovi misije bili ljudi potpuno posveceni tom zadatku, dok je izvestavanje predstavnicima ambasada samo jedna od mnogobrojnih aktivnosti, pa je samim tim i kvalitet (upucenost, prisustvo i direktni kontakti), ucestalost (na svaka dva meseca) i obim izvestaja na znatno nizoj ravni.

Vlasti u SRJ i u obe federalne jedinice s obzirom da pretenduju na potpuni povratak u "medjunarodnu zajednicu", morace da povedu racuna i na primedbe o stanju ljudskih prava u Sandzaku. To isto vazi i za lokalne vlasti. Odgovornost vlada prema sopstvenom stanovnistvu postao je, preko OEBS-a, jedan od medjunarodnih standarda, drugim recima internacionalizovan je suverenitet drzava kad su u pitanju ljudska prava. Ljudska prava sve vise postaju "opsta briga svih" i sve manje iskljuciva unutrasnja nadleznost drzava. Jos od Becke konferencije (1989) briga za ljudska prava ogranicava suverenitet drzave ucesnice KEBS-a, odnosno sadasnjeg OEBS-a. S obzirom da SRJ posle suspenzije 1992. pretenduje na povratak u OEBS, kao prvoj stanici na putu do potpune reintegracije u sve medjunarodne institucije i organizacije, morace da uvazava i sve potpisane dokumente ove organizacije, a narocito one koji se ticu ljudskih prava.

Postovanje ljudskih prava, odnosno postovanje i primena evropskih (OEBS i Savet Evrope) i svetskih standarda (OUN) u toj oblasti testirace se izmedju ostalog i u Sandzaku. Zato je za ocekivati i eventualni povratak Misija dugog trajanja OEBS-a, cija bi osnovna uloga bila preventivno delovanje, odnosno stvaranje napora da se smire napetosti u regionu, da se nadgledaju eventualna krsenja ljudskih prava, te da se podsticu dijalog i poverenje izmedju etnickih zajednica. Visoki komesar za nacionalne manjine nije bio angazovan na prostoru SR Jugoslavije zbog suspenzije SRJ u radu OEBS-a, ali ce sa normalizacijom odnosa, na dnevni red Visokog komesara verovatno doci i manjinska problematika na Kosovu i Metohiji i Sandzaku, a mozda i u Vojvodini. Naime, uloga i zadaci koji su dodeljeni Visokom komesaru, kao i manjinska problematika u regionima koji se oznacavaju kao bitni za evropsku bezbednost, u koje se, pored Kosova, ubraja i Sandzak, uticace da se pred SR Jugoslavijom i OEBS nadju i ova pitanja.

Zoran Lutovac (AIM)