MILOSEVIC GLAVNI KANDIDAT

Ko ce zameniti Zorana Lilica na mestu predsednika SRJ

Srpski lider preduzima sve potrebne korake da se bez rizika od neprijatnog iznenadjenja preseli u federaciju, ali istovremeno nastoji da njegova koalicija dobije izbore u Srbiji, jer je svestan da bez toga nece moci da zavrsi mandat u fotelji predsednika SRJ. Zato se stavio na celo izborne liste leve koalicije za republicke parlamentarne izbore

AIM, Beograd, 3. 6. 1997.

Prvo je potpredsednik srpske vlade prof. Ratko Markovic, poznat po tome da tumaci ustavne tekstove onako kako odgovara rezimu, u obliku probnog balona, otvorio vrata mogucnosti da se Predsednik Srbije Slobodan Milosevic, protivno Ustavu, po treci put kandiduje za tu funkciju, a posle je toj opciji zalupila vrata predsednikova supruga i koalicioni partner dr Mira Markovic, izjavom iz inostranstva, da se Milosevic nece posluziti Markovicevom formulacijom. Tako je skinuta svaka spekulacija oko jos jednog Milosevicevog izbora za predsednika Srbije, ali su se zato otvorile mogucnosti za postavljanje pitanja koju funkciju namerava da preuzme.

    Javna je tajna da Slobodam Milosevic namerava da se

kandiduje za predsednika Jugoslavije, jer sadasnjem predsedniku Zoranu Lilicu mandat istice 25. juna. Njegovo poslednje pojavljivanje u javnosti i olako davanje obecanja narodu da ce ga povesti u blagostanje predstavlja prvi Milosevicev korak prema tom cilju, koji jos zvanicno nije obelodanjen samo zato sto postupak izbora jos nije bez rizika, a predsednik Srbije ne voli neizvesnost, iako u njegovoj politickoj praksi ima dosta hazarderskih poteza, ali za sve takve korake je karakteristicno da je ceh za promasaje uvek placao neko drugi.

Neizvesnost Milosevicevog izbora za predsednika Jugoslavije proizilazi iz fluidnog stanja njegovog koalicionog partnera iz Crne Gore, odnosno Demokratske partije socijalista u kojoj nije okoncan unutrasnji partijski obracun izmedju njemu vernog Momira Bulatovica i oponenta Mila Djukanovica, koji je Milosevicu savetovao da ode u politicku penziju. Milosevica brine sto Bulatovic, sa svojim pristalicama nije dovoljan garant njegovog izbora na novu funkciju, iako ni Milo Djukanovic ne pokazuje preveliku odlucnost da predsedniku Srbije pokvari planove oko selidbe u federaciju, ukoliko je srpskoj strani to jedina opcija. Po Ustavu, kandidata za predsednika Jugoslavije daje Srbija, jer je predsednik savezne vlade iz Crne Gore, a na tim funkcijama ne mogu istovremeno biti licnosti iz jedne republike.

Opreznom Milosevicu to nije dovoljna garancija, jer je u parlamentarnoj praksi moguce izigrati njegov izbor cak i ako SPS i DPS, ciji clanovi cine vecinu u Saveznoj skupstini, postignu dogovor oko Milosevicevog izbora. Dovoljno je da izvestan broj crnogorskih poslanika ne dodje na sednicu i da se izbor predsednika pretvori u farsu zbog nedostatka kvoruma, a to bi za Milosevica predstavljalo veliku blamazu. Zato je, da bi izbegao bilo kakvu neizvesnost, poslao u Podgoricu prvu garnituru SPS-a sa zadatkom da utanaci sve detalje oko izbornog postupka, koji je, inace vrlo jednostavan, pod uslovom da se prethodno osigura vecina. Milosevicu je dovoljno da se pojavi kao kandidat svega 48 sati pre izbora predsednika SRJ. Zanimljivo je da su mnogi kucni saveti predvideli duze kandidaciono razdoblje za izbor svog predsednika.

I pored toga sto ostaju u igri mnogi parlamentarni trikovi da se izigra Miloseviceva namera da bude izabran za predsednika Jugoslavije malo je verovatno da ce mu ta funkcija izmaci, ali time se broj otvorenih pitanja, koja se namecu njegovim preseljenjem u federaciju ne smanjuju. Naprotiv. Nadleznosti koje ima predsednik SRJ u odnosu na vlast s kojom raspolaze predsednik Srbije su izuzetno male tako da ovaj prelazak za Milosevica predstavlja silazak s "konja na magarca". Zbog toga se namece pitanje da li ce Milosevic da se time zadovolji, ili ce posegnuti za vanustavnim ovlascenjima od cega u Crnoj Gori najvise strahuju.

Savezna drzava jos nije uspela da se izbori da njeni organi obavljaju poslove koji proizilaze iz federalnog ustavnog teksta, a jos manje da savezno zakonodavstvo ima prednost pred republickim propisima. Promenama u praksi Milosevic ne moze previse da racuna, jer se uskracivanje ustavne nadleznosti uglavnom odnosi na saveznu vladu, a ne na predsednika SRJ. Za postojece stanje kritike su najvise upucivane samom Milosevicu, s objasnjenjem da je prigrabio za sebe i Srbiju mnoge kompetencije iz nadleznosti savezne vlade, koja je dosad u politickom i ekonomskom zivotu zemlje delovala kao statista.

Da Milosevic dolazi u federaciju na posredan nacin je nagovestio savezni premijer Radoje Kontic, koji je, s dosta optimizma najavio kako ce organi federacije preuzeti mnoge poslove koji su se dosad obavljali na drugim mestima. Iz ovakve Konticeve odlucnosti proizilazi da ce na celo federacije doci jak covek. Postavlja se, medjutim, jos jedno pitanje, odnosno da li ce srpskom predsedniku biti omoguceno da kompetencije koje je imao u svojoj republici zadrzi i kada predje u federaciju. Dok SPS bude vladajuca partija u Srbiji njemu se iz ove republike nece suprostavljati republicki rezim, ali se ne moze racunati da ce se tako ponasati organi u Crnoj Gori, pogotovu sto Milo Djukanovic u ulozi predsednika crnogorske vlade potiskuje s politicke scene Milosevicu odanog Momira Bulatovica.

Milosevicev odlazak u federaciju otvara i pitanje njegovog odnosa prema obavezama koje je preuzeo Dejtonskim sporazumom. Njegovo tvrdo drzanje u razgovoru s Madlen Olbrajt objasnjava se kako prelaskom u federaciju Milosevic ocekuje da ce pobeci od preuzetih obaveza. Medjunarodna zajednica ne izgleda bas toliko naivna da bi srpskog lidera ostavila na miru samo zato sto je presao na drugu funkciju.

Iako je Milosevic trenutno zaokupljen kako da preuzme funkciju predsednika SRJ njegova je glavna briga da sacuva vlast u Srbiji, bez koje se ne moze dugo zadrzati ni u federalnoj fotelji. Zato mu je veoma stalo da izvrsavanje neugodnih obaveza, koje je preuzeo stavljanjem potpisa ispod Dejtonskog sporazuma odgodi dok se ne obave republicki izbori, jer je svestan da prethodnim ispunjavanjem ne moze da racuna na dobijanje izbora u Srbiji. Pritisak kome ga je izlozila Madlen Olbrajt, trazeci da preuzete obaveze odmah ispuni osetno bi oslabila Milosevicevu koaliciju da sacuva vlast. Srpski lider je, za sada odbio da prihvati individualiziranje krivice za rat i strahote u njemu, cemu je svoj narod i dalje izlozio sankcijama bez cijeg uklanjanja ne moze racunati na clanstvo u medjunarodnim finansijskim institucijama i na kreditnu podrsku privrednom razvoju zemlje.

Srpski narod ce, ako ne pre, ali prilikom izbora u Srbiji odgovoriti kako je primio takvo zrtvovanje, a crnogorsko rukovodstvo tesko da ce tako dugo pokazivati razumevanje za ovakav Milosevicev korak, pa se moze ocekivati da se suprostavi njegovoj metodi upravljanja drzavom. I kada se bude nasao u ulozi predsednika SRJ Miloseviceva moc ce zavisiti od odnosa snaga u Srbiji. Zato nije iskljuceno da srpski lider, kome je svojstveno, kada je u pitanju ocuvanje vlasti, nista ne prepusta slucaju, istovremeno bude predsednik Srbije do isteka mandata krajem godine i predsednik Jugoslavije, a to je, doduse neformalno i dosad radio.

Ratomir Petkovic (AIM)