JEDNA SKOLA DVA NAZIVA...

AIM JUNIOR Pristina

Nekada, u citavoj bivsoj Jugoslaviji, na zidovima svih drustvenih i privatnih obejakata bile su okacene slike predsednika, Josipa Broza Tita. Dosla su druga vremena. Tito za mnoge vise nije heroj. Njegove slike su skinute. Negde su zamenjene nekim drugim slikama, a negde je to mesto ostalo prazno. Danas malo koga briga ko mu "iznad glave stoji". Treba menjati nesto drugo. I promenjeno je. Promenjeni su i mnogi nazivi ulica, skola ili institucija. Medjutim, na Kosovu gde vise od 90 odsto populacije cine Albanci, promena naziva je vrsena iz dva razlicita pravca: Kosova, koje jos nije priznato od strane drugih drzava, i Srbije, koja takodje nije priznata niti od kosovskih Albanaca, niti njen kontinuitet priznaju mnoge zemlje zapada.

Promene naziva raznih institucija zapocele su srpske vlasti, ali za razliku od drugih drzava, proizaslih iz bivse Jugoslavije, ovde jos uvek nisu promenjeni nazivi iz razdoblja Socijalisticke revolucije. Ti nazivi su uglavnom opstali. Promenjeni su albanski nazivi. Naselje "Dardanija" - naziv jednog Ilirskog plemena, sada se zove "Nikola Pasic,- srpski diplomata iz vremena posle Prvog svetkog rata, na Kosovu poznat po antialbanstvu.

1. godine, Albanci su proterani iz svih srednjoskolskih i fakultetskih objekata. U to vreme, valjda iz inata, zapoceli su promenu imena skola. Tako je npr. skola "Vuk Karadzic postala "Elena Djika", dok su Srbi zadrzali predjasnje ime. To se desilo sa vecinom skola na Kosovu, koje osim sto imaju dva naziva imaju i dva direktora, i dva Ministarstva. U jednom regionu gde 90 odsto cine Albanci, prirodno je da postoje i cisto etnicke skole. Neke od ovih skola do kasno su nosile samo jedan naziv, ali nisu imale samo jednog direktora. I u skolama, gde se nastvaa izvodi samo na albanskom jeziku postoje dve uprave, ona albanska i ona srpska: kao npr. u Osnovnoj skoli "8 Marsi" ("Osmi mart") u Peci, cisto etnickoj skoli: albanska, vodi nastavu, i ona srpska, koja ima samo direktora koji nikada ne dolazi u skolu.

Pocetkom maja ove godine, srpski zvanicnici su odlucili da Osnovnoj skoli "Asim Vokshi" u kojoj nastavu pohadjaju samo albanski ucenici, promene naziv u "Milan Rakic". Skola je nosila ime albanskog heroja, koji je pao u spanskom gradjanskom ratu. Sada pak, ona nosi naziv srpskog pesnika. Posle ovog akta, spoljni zid skole ostao je sa jednim upraznjenim mestom, gde je skinut napis na albanskom jeziku. Posle nekog vremena, postavljena je nova ploca, koju ucenici ove skole ne umeju da procitaju, iz razloga sto je ispisana cirilicnim pismom. Dan nakon promene napisa, u skoli je organoizovan protest ucenika, nastavnika i roditelja. Jedan od ucesnika protesta je kazao da se novi naziv nece uvazavati ni od srane roditelja, niti ucenika. U blizini jedne druge skole, ucenik je na pitanje u koju skolu ide, rekao da pohadja Osnovnu skolu "Zenel Ajdini" , a zatim dodao. "Ali, Srbi su joj promenili ime". Na zidu skole se moglo procitati "Aleksa Santic". Koji je naziv te skole? Mozda skole koju pohadjaju Albanci da imaju dva naziva? Jedan naziv za ucenike, drugi da bi se deci osnovnih skola pokazalo "ko je glavni"?

Sve se ovo desava nekoliko meseci posle nerealizovanog Sporazuma o vracanju albanskih djaka u skolske objekte. Sporazum koji su potpisali srpski i albanski predstavnici. Albanski potpisnik dr. Ibrahim Rugova na jednoj Konferenciji za stampu je rekao da je "kasnjenje sprovodjenja Sporazuma o obrazovanju prozrokovan zbog zahteva srpske strane za tajm autom". Mozda je razlog za zahtev o prolongiranju bio da bi se promenili nazivi!? Ili pak, mozda postoji neki drugi razlog?

S druge strane, ministar za informisanje u Vladi Srbije radmila Milentijevic je nedavno izjavila da ce se albanski ucenici u septembru naci u skolskim objektima.

Za neke imena ili naziva se menjaju, za neke ostaju stari. Ali znacajno je da osnovci iako suoceni sa mnogim teskocama, kao sto su nedostatak prostora, sredstava za obavljanje nastave i higijenskih uslova, ne prekidaju obrazovni proces. Nastavnici skola, kao jedini razlog ovih nedostatak pominju nedostatak finansijskih sredstava. U skoli "Elene Djika" ili "Vuk Karadzic", direktorka kaze da su zbog nedostatka prostora primorani da rade u tri smene. "Ova skola nema ni ambulantu zbog nedostatka prostora", objasnila je direktorka. No zdravstveno stanje ucenika se ipak proverava. Lekar dolazi dobrovoljno, tri puta nedeljno...

Uprkos svim ovim brigama i problemima, u osnovnim skolama je ipak, zapoceo upis ucenika u prvi razred. Pedagozi vrse testiranje ucenika, administracija vodi beleske, a lekari skolskih ambulanti kontrolisu zdravstveno stanje dece.

Ucenici, nastavnici, albanski pedagozi, nastavljaju rad u groznici ocekivanja primene sporazuma o obrazovanju, odavno potpisanog od strane njihovog predstavnika...

AIM Pristina Virtyt GACAFERI