STA RADE MLADI KOSOVA

Pristina May 31, 1997

AIM JUNIOR Pristina

Razgradnja institucionalnog zivota na Kosovu pored ostalog, imala je za posledicu i izbacivanja u "aut" mladih Albanaca. Jasnije, na cedilu, bez ikakve perspektive. Onda se savim logicno postavlja pitanje, gde su i cime se mladi Kosova danas bave?

Dobar broj njih je svoju "srecu" nasao u nekoj od zapadnih zemalja Evrope. Drugi, oni mladji, u uzasnim uslovima ali uporno, pohadjaju nastavu u srednjim skolama i katedrama fakulteta. Oni koji su "ovaj posao" vec zavrsili, ako imaju srece, svoj radni vek zapocinju kao prosvetni radnici, pa bilo da bi popunili neko slobodno mesto za ucitelja ili nastavnika "fizickog vaspitanja" "muzickog", ili pak "likovnog", koji se danas na ovim prostorima, smatraju najdeficitarnijim kadrovima. O njihovim na zalost spornim kvalifikacijama, ne treba govoriti. A oni, koji "hodaju" po drugim zemljama, hraneci se po izbeglickim kampovima, ukoliko se nisu snasli pa po nesto i sami zarade, dosli su izgleda u tuznu situaciju da mozda i vezanih ruku budu transpontovani "nazad". Ali, celokupna ova slika, ne sprecava ove "klince" na Kosovu da, svoje ideale grade na pasosima, da bi pobegli od neizvesnosti ili se skinu nekome sa "grbace". Oni najuporniji pokusavaju da obezbede neki "nalog za hapsenje", pa bio i falsifikovan, samo da bi ga upotrebili kao dokaz kod zvanicnika evropskih drzava za dobijanje azila. I ... tu se zavrsavaju projektovani snovi.

Mada je interesovanje mladih, koji su ostali ovde, na Kosovu, jer su to zeleli sami ili nisu imali drugog izbora, pre nekoliko godina nesto vise bilo usmereno ka politickim dogadjanjima i uopste politici, danas se o tome ne moze govoriti. Na Kosovu danas deluju brojne politicke partije, a formirano je i nekoliko kulturnih institucija. Da li u okviru pomenutih politickih i drugih asocijacija mladi Albanci vide svoju buducnost?

Na celu gotovo svih politickih stranaka, koje okupljaju Albance su uglavnom predsednici starosne dobi od preko 45 godina. Mozda je za koju godinu mladji jedino Djerdj Dedaj, lider kosovskih liberala. I bivsi predsednik Parlamentarne partija Kosova, Bajram Kosumi je bio mladji od 40 godina, a vrlo "mlado" je bilo i samo predsednistvo. Decembra meseca prosle godine, na celo ove partije dosao je Adem Demaci, koji je upravo 1996. proslavio svoj 60-ti rodjendan. No, u poredjenju sa nekim drugim vodjama stranaka, izgleda da je i Demaci vrlo mlad. Ali, ovi mladi straci, u svojim partijama, nisu otvarali bas puno mogucnosti za angazovanje mladih. Ili je bilo takvih predloga, koji nisu naisli na ocekivani odaziv. I to u vreme kada na celo evropskih i svetskih drzava dolaze mladi, ambiciozni, perspektivni, elasticni drzavnici, sa nekim novim prihvatljivim idejama, kao sto su Klinton, Blair, Kosovov u Bugarskoj, Kvasnjevski u Poljskoj.

Ako nije u pitanju ambicija mladih da se ukljuci i u politicki zivot, sto je najnormalinija stvar, gde god da se pogleda, ne iskljucuje se postovanje jednog starog nepisanog pravila na Kosovu. Bice onako kako stariji kazu. A danas, preterano uvazavanje starijih, samo zbog toga sto su stariji, nije nista drugo do jedna folklorna praksa na pragu 21 veka, koja bi se mogla smatrati i jednim od aspekata toliko pominjane "albanske postmoderne".

S druge strane, ipak neko simbolicko organizovanje mladih (onako kakvo je) po podpartijskim organizacijama kao sto su Omladinski Forum Demokratskog saveza Kosova, mladi liberali, demohriscani i "... mladi" drugi, nije nista drugo nego komunisticka praksa slicna SKOJ-u i Savezu socijalisticke omladine u okviru SSRN... Razne partije, sa takvim njihovim organizovanjem "mladih", kod omladinskih "aktivista" samo mogu oziveti neki lazan osecaj karijerizma, a nikako razlozno politicko misljenje i svest. Ove podorganizacije mladih cesto organizuju i razne "zurke" po pristinskim diskotekama, omladinske izbore i po neku dobrovoljnu akciju za popravku puteva, ili za po neki "fudbalski turnir". Ruku na srce, omladinski Forum DSK, tokom poslednje dve tri godine, u tradicionalnim manifestacijama "Vulneti " ("Volja"), uspela je koliko toliko da ozivi kulturni zivot mladih. Na Kosovu postoji jos jedna organizacija mladih "Nezavisna Unija studenata" Univerziteta u Pristini, koja u svom Programu ne predvidja nikakvu mogucnost bavljenja politikom. Oni ce jedino imati svog predstavnika u Naucno - nastavnim vecima. Pokusace u ovim uslovima, izgeda, da se bave samo naukom.

Mladi jesu deo politicke situacije na Kosovu i oni su svidjalo se to nekome ili ne, znacajan i politicki cinilac. Ali, ne direktan. Oni danas gledaju satelistki program i zele u svet. Odecom, novom frizurom, obrazovanjem, podizanjem nivoa svesti...

Oni mozda danas ne mogu da predvide svoju buducnost, ali imaju jednu prednost koja je generacijama pre ovih dosla glave. Ovi mladi 21. veka ne nose etikete iz proslosti i, u tom smislu su ideoloski "cisti". To, na zalost jeste velika prednost, posebno na planu razvoja nesmetanih i "iskrenih" aktivnosti. A njihovo osmisljeno ukljucivanje u kosovsku svakodnevicu, mozda bi iz glava mnogih njihovih vrsnjaka izbacilo "san o nekoj drugoj zemlji". Mozda bi, tada radi onog sutra, uspeli da izgrade neke nove odnose, koje bi onda nasledile generacije koje dolaze...

AIM Pristina Rahman PACARRIZI