ZASTAVA KAO AMORTIZER

AIM, Skopje, 28.05.1997

Situacija u Republici Makedoniji, obremenjena strahovitim ekonomskim i socijalnim tenzijama, kao i vec duze prisutnom politickom krizom, ovih dana dozivljava, tako reci, pravi kresendo jar je u taj tamni spektar tonova u drzavi usao i onaj koji je bez sumnje najopskurniji i najopasniji - medjunacionalni odnosi izmedju Makedonaca i Albanca. Za volju istine, odnosi medju dva dominantna etnikuma u Makedoniji i ranije nisu bili na nekom kzna kakvom nivou i moze se cak reci da se osobito od pocetka pluralizma zemlje radi i o pravom animozitetu, bilo s jedne, bilo zdruge strane. Medjutim, cini se, da se stanje, bar sto se tice izrazenog nezadovoljstva Albanaca, pogorsalo i da je vec situacija dosta opasna i zapaljiva. Povod ovome je nedavna odluka Ustvanog suda Republike Makedonije da se s jarbola ispred zgrade skupstine opstine Gostivar (gde pretezno zivi albansko stanovnistvo) skine albanska i turska zastava i da se ubuduce u odredjenim slucajevima (za vreme drzavnih praznika, proslava, svecanosti, kulturnih i sportskih manifestacija) veje iskljucivo makedonska zastava. Po oceni ustavnih sudija, nacionalnostima kao sto su Albanci, Turci i drugi to nije dozvoljeno i na to nemaju pravo jer je to suprotno starom ali jos uvek vazecim jugoslovenskom Zakonu o upotrebi zastava, tacnije njegovih amandmana iz 1989 godine.

Ova odluka, naravno, prouzrokovala je pravu lavinu nezadovoljstva Albanaca, koji smatraju da je ona jos jedna u nizu nepravednih, da se time suspendiraju nacionalna prava albanskog stanovnistva i da se Albanac naprosto stavlja u poziciji gradjanina drugog reda, svejedno sto se Republika Makedonija deklarise kao pravna, demokratska, civilizovana i gradjanska drzava. U gradu Gostivaru, u zapadnom delu Makedonije, Partija demokratskog prosperiteta Albanaca organizovala je veliki protestni miting u odbrani svoje zastave na kojem je dvadesethiljadna masa uzavrelih protestanata jasno stavila do znanja da nece postovati odluku Ustavnog suda Makedonije bez obzira na posledice. A, da su Abanci zaista reseni da sprovedu tu svoju odluku govori i podatak da je niza govornika potsetilo da ce se stvar odvijati na isti nacin kao i s odbranom univerziteta u Tetovu koji je od strane makedonske Vlade oznacen kao nezakonski, ali koji uprkos tome ipak funkcionise. Ono sto u ovom trenutku zabrinjava jesu pretnje da bez zastave, jezika i univerziteta nece biti ni Makedonije sto, svakako, implicira da ukoliko Vlada sprovede odluku Ustavnog suda na silu i putem represije, onda ce na to biti odgovoreno istom merom. S mitinga u gostivaru je poruceno da ce Vlada Branka Crvenkovskog u tom slucaju biti odgovorna za eskalaciju medjunacionalnih odnosa i pretpostavljenih traumaticnih dogadjanja u zemlji, koji mogu dostici i nivo gradjanskog rata.

Da se zakoni moraju postivati, to u nikom slucaju nije sporno i prakticno takav odnos opredeljuje karakter pravne drzave. Znaci, u ovom slucaju Zakon ili preciznije njegovi amandmani, sasvim precizno kazu da su prestale da vaze odredbe (iz 1973 godine) i da time vise ne postoji zakonska osnova o upotrebi zastava nacionalnosti. S druge strane, Albanci smatraju da je upotreba albanske zastave u Republici Makedoniji vec steknuto pravo, da ono dosad nikad nije bilo osporeno zabranjeno i da se tokom posljednjih dvadeset godina slobodno vijorilo u ovoj drzavi. Arben Djaferi (Arben Xhaferi), lider snazne albanske partije u Makedoniji PDPA ce jos dodati da svejedno kakvo je slovo zakona, treba se biti liberalniji jer se zaista radi o jednom starom i anahronom zakonu, jos iz vremena bivse Jugoslavije, a da se ovom odlukom izaziva politicka kriza s jasnim destabilizaciskim namerama.

Medjutim, ponovimo, iako se zakoni moraju postivati, postavlja se pitanje zasto dosad nije donet makedonski zakon o upotrebi zastava, kojim bi se uz jednu siroku javnu raspravu i, svakako, uz participaciju Albanaca u njoj, regulicala ova materija. U makedonskom parlamentu, najvisem zakonodavnom domu drzave, potsetimo, sede dvadesetak albanskih poslanika i oni bi u svakom slucaju imali sta da kazu o ovoj problematici. Drugo, mozda i vaznije pitanje jeste: zasto se bas u ovom trenutku, a ne tokom proteklih sedam godina nezavisnosti i suverene Republike Makedonije, pokrece ovo pitanje i odnosi ova odluka?

Logican i mozda jedino pravi odgovor je da momenat odgovara makedonskoj Vladi, koja i na ovaj nacin zeli da preusmeri pogled javnosti s ekonomskih i socijalnih problema, jer po svim parametrima ona je glavni krivac za sve nedace i izrazenu socijalnu bedu gradjana Makedonije. Polazeci od ovoga, i uzimajuci kao svoj instrumenat Ustavni sud, makedonska Vlada, koja se ovih dana rekonstruise, ali u stvari i ostaje na istoj ideoloskoj poziciji, pokusava da amortizuje sav nakupljeni bes makedonskih gradjana time sto ce ga transormirati i okrenuti prema Albancima. Jer, naprosto, svako je jednostavno mogao pretpostaviti kakva ce biti reakcija Albanaca, koji su inace u stalnom grcu da im se nesto oduzima ili ce se oduzeti, povodom resenja skidanje zastave ispred gradske skupstine u kojoj su u maltene stoprocentnom broju. Miting u Gostivaru i sva ona euforija iskazana na njemu imao je ocekivan psiholoski efekat kod makedonske populacije, pa su "zaboravljeni" Albanci i onaj vec pomenuti animozitet prema njima ponovo zauzeli najvise mesto medju brojnim problemima u Republici Makedoniji.

Imajuci u vidu saznanje koliko su nesigurni medjunacionalni odnosi u Makedoniji i da bi narasle tenzije na tom planu mogle transformirati sintagmu "Dole Vlada" i "Dole Siptari", ne moze se covek osloboditi utiska da je rezim i ovog puta isao po strogo utvrdjenim pravilima kojih je jos u davnina primenjivao rimski imperator Kaligula. Znaci, da bi se zaboravilo na duboku krizu u drustvu, na socijalno nezadovoljstvo, nesigurnost u buducnost, strahovito siromastvo i nezaposlenost, a sigurno i da bi se pokrila nesposobnost izvrsne valsti, Vlada je, cini se, primenila klasicnu recepturu proizvodnje neprijatelja, kojeg "kad ga nemas. moras ga izmisliti", sinhronizovala medijski i forumski napad i, naravno, mitingase (mi bi rekli i ceo jedan etnikum) optuzila za nacionalizam i separatizam.

Ako se ista lose dogodi u Republici Makedoniji na medjunacionalnom planu, direktni i indirektni krivci, bez sumnje, bice Ustavni sud i makedonska Vlada koji su ovog puta iz gore pomenutih razloga rizikovali mir u, kako su sami izmislili, "oazu mira" na Balkanu. U ovom slucaju, zbog jedne zastave, svejedno sto na jarbolu stoji nezakonski, u nedostatku drzavnog zakona o upotrebi zastava, vlast je pokazala iznenadjujucu revnost i brzinu (a sedam godina nije donela republicki zakon) i pronasla tajming i, veruje, nacin da bi spasila sebe od evidentnog narodnog nezadovoljstva zbog njene nesposobnosti i njen doprinos u katastroficno ekonomsko, politicko i uopste drustveno stanje u Republici Makedoniji. Uz sve ovo, koje je za trenutak zaboravljeno, kao njena "zasluga" bice i pretpostavljeno nasilje i "bliski susreti" Makedonaca i Albanaca, koje Vlada naprosto institucionalise.

MILAN BANOV