ZBIJANJE REDOVA

AIM, Skopje, 29.05.1995

U svom najnovijem izvestaju (15 maja) o stnaju u Makedoniji, a u kome predlaze produzetak mandata UNPREDEP-a, Generalni sekretar, Kafi Anan, izmedju ostalog pise da pored pogorsanog stanja u susedstvu (posebno u Albaniji), jedan od razloga za prisustvo medjunarodnih snaga lezi u medjuetnickim odnosima u zemlji koji mogu biti "znacajan faktor destabilizacije". U ovom kontekstu on istice nedavne demonstracije makedonskih stidenata protiv upotrebe albanskog jezika na Pedagoskom fakultetu u Skopju, iako je Parlament dao zeleno svetlo vladinom predlogu. O ovim demonstracijama na kojima su se trazile i gasne komore za Albance, Generalni sekretar pise da su "odrazile odredjen stepen netolerancije i ksenofobije".

Ove ocene u izvestaju Generalnog sekretara UN su se potvrdile u punom "sjaju" desetak dana nakon spomenutog izvestaja, u jednom incidentu u kome su glavni protagonisti bili pripadnici albanske i makedonske nacionalnosti. Dogadjaj se odvio u centru Gostivara, grad sa albanskom vecinskom stanovnistvom u zapadnoj Makedoniji pri cemu je zamalo izbegnut krvavi zaplet. Do sukoba je doslo kada je grupa makedonaca srusila jarbol ispred opstine na kome se vijorila albanska zastava, uporedo sa drzavnom, makedonskom i turskom zastavom, i zastavu sa dvoglavim orlom pocepala. Najgore je izbegnuto intervencijom lokalne policije koja je, iako sa zakasnjenjem, ipak obavila svoj zadatak. Medjutim, to nije oznacilo kraj ovog konflikta koji ima daleko siru dimenziju i koji obuhvaca i najvise drzavne institucije. Spomenutom ulicnom sukobu pripadnika dve najvece etnicke grupe u zemlji je prethodio niz dogadjaja koji govore o novom talasu zahladjenja medjuetnickih odnosa, koje mnogi smatraju kljucem stabilnosti.

Hronoloski gledano, slucaj je zapoceo odlukom opstinskog saveta Gostivara (slicna odluke su donele i neke druge opstine sa albanskom vecinom) da se ispred opstinske zgrade vijore nacionalni simboli tri najvece etnicke zajednice: makedonska zastava (u svojstvu drzavnog simbola), albanska i turska zastava ( u svojstvu etnickog simbola). Ova odluka je iritirala pretstavnike makedonske nacionalnosti u ovoj opstini i oni su pokrenuli spor pred Ustavnim sudom. Ustavni sud je presudio da se zastave ne mogu vijoriti ispred opstinske zgrade sa izuzetkom drzavne i to samo u praznicnim danima. Na ovu odluku Albanci su reagirali mitingom za zastitu zastave koji se odrzao 26 maja, dan pre spomenutog ulicnog sukoba. Istog dana (27 maja) kada je jarbol sa albanskom zastavom srusen, gradonacalnik Gostivara, inace pripadnik opozicione Partije demokratskog prosperiteta Albanaca (PDPA), je podigao novu zastavu na drugom, susednom jarbolu. Na kraju ovog "ciklusa" je ponovo reagirao Ustavni sud koji je zatrazio od opstinskih vlasti da izvse odluku suda jer ce u suprotnom traziti pomoc od drzavne vlasti za sprovodjenje odluke.

Dok se ceka konacni epilog ovog najnovijeg spora u makedonsko-albanskim odnosima u Makedoniji valja istaci nekoliko momenata. Prijavu do Ustavnog suda je podnela Savetnicka grupa Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) na vlasti za koju se smatra da ima tolerantan odnos prema zahtevima nemakedonaca, a ne VMRO-vci, kako bi se ocekivalo. Sa druge strane, odluku za upotrebu zastava u opstini su podrzale sve albanske partije, ukljucujuci i clanove Partije demokratskog prosperiteta (PDP), koja ucestvuje u vladinoj koaliciji SDSM-a. Bez obzira sta kaze slovo zakona, koje, istini za volju, malo ko moze razumeti zbog svojevrsne razomonijade, koja je posledica nedostatka novog zakona o upotrebi zastava (stari zakon, ukljucujuci nekoliko amandmana koji su bili nepoznati i bivsem ministru za pravdu, potice iz vremena SFRJ), isticanje albanske zastave je znatno povisio stepen adrenalina u makedonskom politickom kampu. Inicijativa gostivarskog SDSM-a kome se prikljucio i ogranak iste partije iz Tetova, koji je najavio skupljanje potpisa za opoziv gradonacalnika Tetova (takodje pripadnika PDPA) kao i inicijativu za raspustanje tetovske skupstine sa albanskom vecinom zbog, kako se navodi, "velikoalbanske politike", govore o svojevrsnoj homogenizaciji makedonskog politickog kampa, ako sed uzme u obzir cinjenica sto su ove akcije identicne sa onima "nacionalisticke" VMRO-DPMNE i njenih satelita. Sa druge strane, kada su u pitanju etnicki momenti, i pored odredjene nepodnosljivosti, ocigledna je homogenizacija i u albanskom politickom kampu. Ono sto je zapocelo nakon demonstracija povodom upotrebe albanskog jezika na Pedagoskom fakultetu, po svemu sudeci ce dobiti jos veci zamah sada, nakon dogadjanja oko zastava. Dve albanske opozicione partije, spomenuta PDPA i manja Narodna demokratska partija (NDP), vec su najavile mogucnost ujedinjenja u jednu partiju koja bi se zvala Demokratska partija Albanaca (PDA). Ogranci ovih partija u nekoliko vecih gradova su vec obavili veci deo posla i objavili svojim centrima da zele ujedinjenje. Ovo i ne pretstavlja veliko iznenadjenje ako se zna da one imaju blisku saradnju od 1994 godine kada se i formirala PDPA, medjutim zanimljiv je sam tajming ove inicijative, za ciju osnovu se veruje da lezi upravo u dogadjajima oko upotrebe albanskog jezika i zastave. Ovu pretspostavku potkrepljuje cinjenica da inicijativa dolazi sada a ne pre lokalnih izbora. Iako je ujedinjenje sa PDP zasad izvan igre, kada su u pitanju interesi iz sfere nacionalnog identiteta, bez sumnje postoji precutni konsensuz. Kao ilustracija ovome govori dogadjaj iz 27 maja, kada su gradonacalnici svih opstina sa albanskom vecinom u Makedoniji poptpisali Deklaraciju za Tetovski Univerzitet, bez obzira na partijsku pripadnost.

S obzirom na identicnu situaciju na mekdonskoj strani, moze se reci da usprkos pojavnih razlika unutar "etnickih politickih kampova", koje su cesto puta bile osnovno merilo za ocrtavanje politickog spektra u Makedoniji, poslednji dogadjaji ubrzano smanjuju ove razlike sa ociglednom tendencijom da se na kraju ovaj proces svede na dve osnovne boje - i to nacionalne. Rasplet ove situacije valja sacekati do sledecih parlamentarnih izbora kada ce etnicki imidj, pored neizbeznih ekonomskih pitanja po svemu sudeci, odigrati jos jednu znacajnu politicku partiju i u velikoj meri uticati na podelu izbornog kolaca. Buduci da postoji mogucnost predvremenih izbora (ove jeseni ili sledeceg proleca), odredjene partije su verovatno ocenile da je sada trenutak za pripremu terena. SDSM koji se u svim dosadasnjim izborima pokazao kao veliki igrac, ocigledno je i ovog puta dobro ocenio trenutak za pokretanje spomenutih inicijativa za ocenjivanje ustavnosti, kao i one o raspustanju tetovskog opstinskog saveta zbog "velikoalbanske politike", od kojih, ocigledno, ocekuje popravljanje "negativnog" imidja o partiji koja je "zapadnu Makedoniju prodala Albancima".

IBRAHIM MEHMETI