ZAKON O RADIODIFUZIJI I LOKALNI MEDIJI

AIM JUNIOR Skoplje

Od trenutka kada su lokalne TV i rado stanice pocele da se pojavljuju u svakom gradu i kvartu, bio je to pocetak kraja kontrole masmedija iz "centra", koji je posredstvom njih propagirao svoju "rec". U obliku u kojem su bili drzavni masmediji (jer privatni nisu postojali), vise su sluzili kao agitatori, kao instrumenti zvanicne ideologije, koji su iskljucivali individualna misljenja, nego sto su to bila sredstva istinskog informisanja i partneri u trazenju istine. Na taj nacin se, u svakom slucaju, iskljucivala individualna sloboda - dakle i alternativno misljenje.

Iako nezavisni masmediji nisu uspeli da ispune sve ono sto se ocekivalo u njihovim euforicnim zacecima, razlog je izgleda lezao upravo u njihovom suocavanju sa mnogim materijalnom problemima i nedostatkom tehnickih sredstava, oni su opet koliko toliko, na informativnom planu uspeli da postanu svojevrsna alternativa drzavnim masmedijima. Posle davanja zelenog signala od strane Vlade za otvaranje ovih privatnih elektronskih masmedija, za veoma kratko vreme, otvoreni su brojni elektronski mediji. Ovo je nametnulo i donosenje Zakona o radiodifuziji, koji se cekao godinama. Nedostatak ovakvog Zakona, cesto je uzrokovao haos u makedonskom etru, jer je cesto dolazilo do mesanja frekvencija. Isto tako, to stanje je nametalo i strah kod biznismena, koji su se ustrucavali da u tim uslovima prosire svoju radiodifuznu delatnost, zbog toga sto niko od njih nije zeleo da rirzikuje da mu sredstva odu uzalud. I posle citavog tog dugog cekanja, na kraju je doslo do usvajanja Zakona o radiodifuziji, koji se prema ministru Buzleskom, pridrzava evropskih standarda i omogucava osamostaljivanje medija od drzave. Za pisanje ovog Zakona, prema Buzleskom, korisceni su kao modeli zakoni raznih drzava, koje imaju duze iskustvo u tome. Koncesije za radiodifuznu delatnost ce deliti Vlada Makedonije putem posebnog Konkursa, u saradnji sa Savetom za radiodifuziju, u cijem ce sastavu biti i licnosti iz profesije u ovoj sferi. Isto tako se predvidja da elektronski mediji, uporedo sa RTVM, poseduju ne samo jedinice lokalne samouprave, predvidjene i Zakonom o teritorijalnoj podeli, vec i gradjani Makedonije, dok ce s druge strane ne poredvidjaju nikakve restrikcije o upotrebi jezika nacionalnosti u mestima gde oni cine vecinu u nacionalnom sastavu.

Ovaj Zakon predvidja i formiranje privatnih elektronskih medija na republickom nivou, pod uslovom da imaju domet frekvencija najmanje za 70 odsto populacije Makedonije, a ne kako je bilo u predlogu Zakona, gde se predvidjalo 70 odsto teritorije. Ovim Zakonom se predvidja i vreme trajanja emitovanih reklama, koje ce iznositi 7 odsto ukupnog emitovanog programa, pri cemu se one ne mogu emitovati tokom informativnih emisija. Svaki medij ce morati da u svom dnevnom programu ima tri sata iz svoje produkcije, dok ce za emitovanje satelitskih programa, redovna pojava za ovdasnje masmedije, biti potrebno posedovanje Ugovora sa tim radiodifuznim kucama. Kvalitetni programi ce se materijalno kompenzirati iz drzavnog budzeta za komercijalna radiodifuzna preduzeca, za sta je predvidjeno da se izdvoji pet odsto od ukupnog dohodka sakupljenog od taksi od gradjana, dok ce se masmedije jedinica lokalne samouprave finansirati same opstine, za koje ce se odvajati materijalna sredstva od makedonske Vlade. Emitovane programe ce kontrolisati Savet za radiodifuziju. Na koji nacin ce se to uraditi, odlucice sam ovaj Savet. Da bi postigle realizaciju kvalitetnih emisija, komercijalni masmediji ce morati da usavrse tehnicke uslove, koji su trenutno veoma skromni i ispod evropskih standarda. Vecina nezavisnih masmedija poseduje VHS i SVHAS tehniku, tako da ne mogu obezbediti kvalietnu sliku. Ovome treba dodati i nedostatak odgovarajucih profesionalnih ekipa i kadrova koji inace nedostaju.

Isto tako, ocekuje se i usvajanje Zakona o Makedonskoj radio televizuiji kao nacionalnom mediju, u ciji ce se Fond inkasirati najveci procenat prikupljene pretplate.

Posle usvajanja ovog Zakona, usledili su raznorazni komentari. Dok jedni misle da ce ovaj Zakon doneti u najmanju ruku prociscavanje etra, primaoravajuci brojne masmedije da fiksiraju svije frekvencije, ima i onih koji su misljenja da ovaj Zakon vise predstavlja svojevrsni kompromis, koji ce za kratko vreme doziveti neuspeh.

Direktorka privatne televizije "A1" je misljenja da se ovim Zakonom nije nista postiglo, vec se samo potvrdilo postojanje ovih masmedija. Kao slabost ovog Zakona neki isticu i neobuhvatanje tehnickih kriterija za davanje koncesija za radiodifuznu delatnost od stranhe Vlade. Predsednik Saveta za privatne masmedije, Dragan Pavlovic je misljenja da je Savet za radiodifuziju vise kozmeticki izum, bez ikakve snege i misli da ovaj Zakon nece biti dugovecan, za razliku od predsednika Komisije za politicki sistem, poslanika Mersel Biljalija, koji je matica za ovu delatnost, a koji je misljenja da ce uloga ovog Saveta biti veoma velika i da ce se misljenje ovog Saveta uvazavati od strane Vlade, koja ce deliti koncesije, jer su tu obuhvaceni profesionalci, koji ne pripadaju nijednoj partiji. Direktor "Kanala 77", Goran Gavrilov, misljenja je da je amandman, gde se predvidja pokrivanje 70 odsto populacije Makedonije pogresan, jer ce se njime marginalizovati mali gradovi gde je i komercijalni interes masmedija manji. Agron Mehmeti, direktor TV "Era" iz Skoplja, misljenja je da je procenat za konkurisanje na evropskom nivou i da je 70 odsto veoma veliki. To je po njemu trebalo da bude 50 odsto. Muslim Aziri, direktor TV "Super skaj" kaze da makedonska Vlada treba da ima u vidu poteskoce privatnih masmedija i zato ne treba da odredjuje ostre kriterije kao uslov za davanje koncesija. On je isto tako misljenja da je potrebno dati jedan duzi rok za ispunjavanje uslova predvidjenih zakonom.

Bez obzira na pritvurecne stavove u odnosu na ovaj Zakon, ipak prema nekim analiticarima u ovoj sferi, on predstavlja vazan korak u tom pravcu, utoliko pre, sto ce se njime omoguciti kultivisanje slobodnog novirastva i bez direktnih nametanja politickih subjekata, kao sto to tvrdi i ministar za veze i telekomunikacije Buzlevski.

AIM Skoplje Salajdin SALIHU