KO BRINE O HLEBU

Hocemo li gladovati?

Vlada Srbije na jednoj strani bucno najavljuje plan za izvoz hrane od oko 2 milijarde dolara godisnje do kraja veka, a na drugoj, ovog proleca deli uvozne dozvole za psenicu

AIM, Beograd, 27. 5. 1997.

Cinik bi mogao reci da majska poseta Slobodana Milosevica, predsednika Srbije, selima u okolini Lajkovca, kosta budzet Srbije oko 200 miliona dinara - jer, upravo toliko je Republicka vlada krajem aprila resila da "pokloni" fabrikama poljoprivredne mehanizacije, koje bi za te pare trebalo da proizvedu 1800 traktora, 150 kombajna, 200 beraca i jos nesto sitnije opreme - te da seljacima te masine ponudi u naturalnu razmenu za zito. No, taj avans Republicke direkcije za robne rezerve, navodno poljoprivredi, a u stvari pretezno rakovickoj industriji, nije odobrovoljio seljake - da u lepsem raspolozenju docekaju predsednika Milosevica. Jedan od njegovih domacina je odmah, pred televizijskim kamerama, rekao da seljak ne moze dati 18 vagona psenice za kombajn (180 tona zita po minimalnoj svetskoj ceni od 154 dolara za tonu u aritmetickom proizvodu daju cenu kombajna od blizu 28.000 dolara, ili blizu 50.000 maraka). Milosevic je primedbu odmah preusmerio na prisutne ministre (republickog i saveznog), koje je navodno upravo zbog toga i doveo na noge seljacima - da cuju sta ih muci. Ministri "preko televizije" nisu nista odgovorili. To drzavnim izvestacima nije bilo bitno, vazno je bilo da se pokaze "predsednicka briga" za seljaka.

Slicnu "nedovrsenost" pokazuju u principu sve akcije podrske poljoprivredi koje u poslednje vreme preduzima drzava. A poljoprivredi se doista mora hitno pomoci, inace cemo ostati gladni. Evo, dr Dragan Veselinov, jedan od lidera Koalicije "Vojvodina", skrece paznju da se nakon proslogodisnje katastrofalno niske proizvodnje psenice, od oko 1,2 miliona tona, SRJ prvi put posle vise od tri decenije nasla u situaciji da ovog proleca mora da uvozi psenicu("onu istu koju je zimus izvozila"). Jer godisnja potrosnja drzave, sa obnavljanjem prelaznih zaliha, ceni se na vise od 2,1 miliona tona. Prema njegovim podacima do kraja aprila "podobni uvoznici" (rec je o sigurnom i profitabilnom poslu) vec su uvezli 250.000 tona psenice, a nadlezna ministarstva priznala su da su izdala dozvole za uvoz ukupno 400.000 tona ove godine. Zato sto malo ko veruje u procenu da ce se sa jesenas zasejanih 800.000 hektara doista ovog jula skinuti ocekivani rod od 3,4 miliona tona zita. Ako zetva ponovo podbaci, a vreme ni tokom setve, ni ovog proleca nije bilo naklonjeno psenici, drzava ce se suociti s velikom oskudicom domaceg hleba. Ista ona drzava koja stalno prica o izvozu.

Ta prica o ovogodisnjem izvozu hrane vrednom oko 700 miliona dolara (550 miliona prosle godine) nije narocito uverljiva uprkos nedavno odobrenih carinskih olaksica Evropske unije. Evropske kvote za preradjevine voca i povrca i za vino i rakiju delimo sa ostalim drzava ex Jugoslavije (koje su spremnije za izvoz na ovo trziste), a jedino smo bez konkurencije za 10.000 tona junetine (to je ona "sansa ludih krava" o kojoj se govorilo prosle godine). Da bi se o velicini ovog kontingenta stekla realisticna predstava treba imati u vidu da je proslogodisnja, inace veoma niska, proizvodnja mesa u SRJ iznosila, ipak, preko 500.000 tona (a ove godine se ocekuje porast od 10 odsto). Plan da se godisnji izvoz hrane do kraja veka podigne na 2 milijarde dolara godisnje, a do 2010. godine na 9 milijardi dolara - pri trenutnom stanju u agraru i u prehrambenoj industriji, deluje kao cista utopija. Zato sto nema obrtnog kapitala. Drzava malo sta cini da posle pet godina teskog "raubavanja" poljoprivrede, koja je u stvari iznela teret unutrasnjeg jugoslovenskog rata i svetskih sankcija, nesto novca i vrati agraru. Nekoliko meseci je ministar Nedeljko Sipovac raspredao pricu o tome kako ce drzava pomoci prehrambenoj industriji da plati oko 800 miliona dinara dugova prema seljacima (najvise je bilo neisplacene repe), a napokon je, navodno, isplacena ili nekako "isprebijana" tek polovina te sume. Ta nedovrsena prica se sada "zatrpava" novim planom o proglasenju dugova poljoprivrede za "javni dug" federacije.

Poslovna zajednica "Jugoagrar", koja okuplja 150 velikih poljoprivrendih kombinata, naime, obavestila je drzavne organe da je "agrar zapao u najdublju krizu za poslednjih 50 godina" (Bozidar Djelovic, predsednik ove poslovne zajednice). Preko 90 odsto svih velikih poljoprivrednih firmi je sa permanentno blokiranim ziro racunima, jer ne moze da oduzi nagomilani dug u ukupnom iznosu od preko 2 milijarde dinara. Od ukupno 1800 poljoprivrednih firmi, cak 821 preduzece je vec ispunilo zakonske uslove za proglasenje stecaja, a medju njima je i 630 velikih kombinata. Kako je rec o neotplacenim kreditima koji su uglavnom uzeti jos 1994. godine, kada su kamate bile abnormalno visoke, realno je rec o nekadasnjoj pozajmici od oko 250 miliona dinara, koju su do danas kamate udesetostrucile, a ako se taj dug ne sanira, racuna se da ce uskoro narasti na preko 5 milijardi dinara. Zbog toga je Odbor za poljoprivredu Skupstine Jugoslavije i prihvatio da raspravlja o inicijativi za donosenje zakona o proglasenju agrarnih dugova u javni dug federacije, sto prakticno znaci da bi se poveriocima, to jest poslovnim bankama, ono sto ne moze da vrati poljoprivreda, danas nastampalo u Narodnoj banci Jugoslavije.

Danko Djunic, novi potpredsednik Savezne vlade, naravno da je shvatio sta se trazi, pa je u Novom Sadu, prilikom razgovora na otvaranju prolecnog Poljoprivrednog sajma, rekao da njegova Vlada nece prihvatiti da pokriva one "divljacke kamate" na koje su prema poslovnim bankama pristajali poljoprivredni kombinati. Ustvari, vec je pocelo cenjkanje da li ce drzava u agrarnim dugovima pokrivati godisnju kamatu od najvise 15 ili 12 odsto, mada su krediti uzimani po kamati koja je realno iznosila oko 8 odsto mesecno (znaci oko 100 odsto godisnje). No, to je u bankarskoj dokumentaciji prikazivano drugacije, pa cela ova toboznja svadja i nema ozbiljniji smisao.

Pravo je pitanje hoce li na celo Narodne banke Jugoslavije doci Nikola Stanic, nekadasnji srpski ministar poljoprivrede i jedan od cuvenih stampara "srpskih monetarnih udara" (u vreme Vlade Ante Markovica) ili neko drugi. Ako dodje Stanic, sanse za pokrivanje agrarnih dugova iz "nerealnih izvora", to jest iz novcane stamparije, bice vece. To naravno nece otkloniti opasnost od gladi. Jer ono sto ce se stampati navodno za agrar, kao i do sada, koristice paradrzavne poslovne banke za sive transakcije u korist politicke elite i za ciljno usmerenu "privatizaciju".

Dimitrije Boarov (AIM)