AMNESTIRANJE REZIMA U BEOGRADU ?

Neodumice oko presude Dusanu Tadicu

AIM, BEOGRAD, 26. 5. 1997.

"Haski tribunal je uspeo da demantuje sve neverice koje su ga pratile od osnivanja i da se afirmise kao ozbiljna pravna institucija" - kaze poznati strucnjak za medjunarodno pravo dr Ljubivoje Acimovic, komentarisuci prvostepenu presudu Haskog Tribunala prijedorcaninu Dusanu Tadicu.

Ovu ocena koju sa njim deli jedan (svakako uzi) krug ovdasnjih pravnih eksperata podrazumeva, medjutim, i niz nedoumica koje je presuda "prvom Srbinu" osudjenom za ratne zlocine pred Medjunarodnim sudom (Drazen Erdemovic koji je u Srebrnici "delovao" u sastavu jedinica pod komandom Ratka Mladica po nacionalnosti je Hrvat), za zlocine pocinjene pocetkom rata na podrucju Prijedora, ostavila za sobom. Na prvom mestu nesumnjivo je ona koja proizlazi iz cinjenice da su Sudu i dalje dostupni samo mmarginalci proteklog surovog rata koji jesu cinili zlodela, ali, sledeci tek tudje zamisli i komande. Ideolozi, komandanti i nalogodavci, cak i oni protiv kojih su podignute optuznice (Ratko Mladic, Radovan Karadzic, Milan Martic, Dario Kordic), da druge ovom prilikom ne spominjemo, jos uvek su daleko od Seveningena i haske sudnice. Bez njihove pojave i svedocenja, medjutim, kako izgleda, tesko ce biti biti raspetljana druga, takodje veoma vazna nedoumica, a odnosi se direktno na presudu Dusanu Tadicu .

U njegovom je slucaju Sudsko vece, naime, zauzelo stav,po kojem je od 19. maja 1992. godine (kada su se iz BiH povukle jedinice Jugoslovenske narodne armije) u Bosni i Hercegovini vodjen "unutrasnji", gradjanski rat. Prakticna posledica ove (pre)kvalifikacije karaktera ratnog sukoba u Bosni je da se na pocinioce (koje tereteti), odnosno zrtve (koje stiti), ne mogu primenjivati odredbe Senevske konvencije o humanitarnom pravu, jer se one odnose samo na medjunarodne (medjudrzavne) sukobe. Ova preliminarna amnestija Jugoslavije, preciznije receno, rezima u Beogradu, pogotovu ako u zalbenom postupku (koji je sada u toku) ne bude preinacena bice presedan od dalekoseznog znacaja. Naravno, ne samo zbog Dusana Tadica koji je zbog ovakvog tumacenja Sudskog veca oslobodjen optuzbi po 20 (od ukupno 31) tacaka optuznice, vec prvenstveno zbog odgovornosti za rat i ratne zlocine glavnih aktera jugoslovenske krize,koja je "svima poznata", ali je sa stanovista spomenutog presedana - (pravno) nedokaziva.

Vodjen izazovom aktuelne dileme, Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji je ovih dana organizovao okrugli sto za kojim se sa uverljivim strucnim argumentima oglasilo vise ovdasnjih eminentnih pravnih strucnjaka (citiranu recnicu s pocetka ovog teksta, Ljubivoje Acimovic izneo je ovom prilikom). Po misljenju Milana Sahovica, presuda Dusanu Tadicu pokazuje tezak polozaj u kome se Haski tribunal nalazi: "Tuzilac nije imao dovoljno dokaza za sve ono u sta je zeleo da ubedi Sudsko vece, a bilo je sadrzano u optuznici", kaze Sahovic, dodajuci da za nedostatak uverljivosti tuziocivih navoda postoji niz objektivnih razloga: "Jedan od osnovnih je svakako manjkavost dokaza, odnosno nedostatak kontakata izmedju tuzioca i zemalja iz koje dolaze optuzeni" (sto po misljenju ovog vrsnog strucnjaka pokazuje "perfidni stav nase vlade i vlada drugih involviranih zemalja"). Definisuci kljucni problem koji je "rodio" haski presedan, dr Sahovic ga locira u (ne)mogucnosti dokazivanja, da li je postojala kontrola jugoslovenske strane nad vojskom Republike Srpske. Kako istice, spor je u tome, sta je "efektivna kontrola", pri cemu Ricard Goldston (prvi glavni tuzilac Haskog Tribunala), nije uspeo da izvuce dovoljno dokaza za direktnu vezu izmedju Generalstaba Vojske Jugoslavije i Mladicevog staba.

Nadovezujuci se na glavnu dilemu koja se sada pojavila pred haskim sudijama, koja je po Milanu Sahovicu, "odredjivanje trenutka kada pocinje, odnosno kada prestaje medjunarodni sukob" (jer od tog trenutka zavisi primena medjunarodnog humanitarnog prava), advokat Srdja Popovic identifikuje nesporazum u tome sto je Sud, umesto na faktickoj, insistirao na institucionalnoj kontroli. Po misljenju ovog pravnika, naime, Jugoslavija se raspala onog trenutka (dana), kada su Slovenija (26. juna 1991.) i Hrvatska (dan kasnije) donele odluku o osamostaljivanju. "Vec od trenutka kada je Slovenija istupila, Jugoslavija vise ne postoji, ne postoji Predsednistvo SFRJ (kao Vrhovni komandant), pa ne postoji ni JNA. To je samo naoruzana grupa ljudi, pripadnika bivse JNA; nad tim ljudima je uspostavljena, ne institucionalna, vec fakticka kontrola; recju, to je kriminalna placenicka vojska jedne grupe ljudi koja obavlja fakticku kontrolu nad njom, i za tom faktickom kontrolom treba tragati i dokazivati je."

"I kad privatna osoba deluje u ime drzave, njeno ponasanje moze obavezivati drzavu" - tvrdi ekspert dr Konstantin Obradovic koji je ovom prilikom izneo i tumacenje da se i po Zenevskoj konvenciji (u Protokolu I) nalazi "veza" koja se relativno lako moze uspostaviti u dokazivanju da je rat (i u )Bosni i Hercegovini bio medjunarodni sukob. Po ovoj odredbi svaka borba za samoopredeljenje naroda automatski stice karakter "medjunarodnog sukoba", sto se u ovom slucaju svakako moglo primeniti.

"Haski Tribunal je stvoren rezolucijom Saveta bezbednosti UN, kao pomocni organ. Taj isti Savet bezbednosti je Jugoslaviji (krajem maja 1992. godine) uveo sankcije i na taj nacin politickom odlukom 'presudio' joj zbog odredjenog ponasanja u odnosu na rat u Bosni i Hercegovini. Ta odluka Saveta bezbednosti mogla je biti uzeta kao dokaz umesanosti Jugoslavije u rat u susednoj zemlji" - kaze izmedju ostalog, dr Lubivoje Acimovic.

Prva rasprava povodom presude Dusanu Tadicu razotkrila je slozenost pravnickih dilema pred kojima se, suoceni sa "sporednim izvrsiocima" teskih zlocina pocinjenih u Bosni od progona civila, mucenja, egzekucija, genocida, etnickog ciscenja itd, nalaze haske sudije. Utoliko slozenija, jer politicka odluka kljucnih aktera medjunarodne zajednice da ubrzaju striktnu primenu Dejtonskog sporazuma u delu koji se odnosi na obavezu (ovdasnjih aktera) na punu saradnju sa Tribunalom jos nije (bila) doneta.Predstojeca balkanska turneja americkog drzavnog sekretara Medlin Olbrajt i njeni javni istupi uoci polaska - dok je bila ambasador svoje zemlje u Ujedinjenim nacijama Medlin Olbrajt je bila jedan od najvatrenijih zagovonika i podrzavalaca osnivanja Haskog Tribunala - ostavljaju utisak da je medjunarodna zajednica "potrosila" dosadasnje strpljenje. Ako je procena tacna, i aktuelni haski presedan bice uskoro samo prolazna faza sporog (ali ipak dostiznog) putovanja do pravde.

Seska Stanojlovic (AIM)