POVRATAK "NEZAVISNOG"

Medijska scena Vojvodine

Pokazalo se da je, tek kad ga nije bilo, "Nezavisni" (vojvodjanski gradjanski list) poceo da nedostaje i onima koje je kritikovao

AIM, Beograd, 25. 5. 1997.

"Nezavisni", vojvodjanski gradjanski list ponovo izlazi. Mada finansijske okolnosti, zbog kojih je pocetkom marta morao da nestane sa trzista, nisu promenjene, novi broj je, ipak, stampan. Pripremila ga je, pomalo iz inata, stara ekipa. Pred citaocima se pojavio, po staroj ceni, na 52 strane i sa koricama u boji. Besparica zbog koje je, pocetkom marta, "Nezavisni" nestao sa kioska odredice periodicnost lista: tesko je u ovom trenutku proceniti moze li ostati nedeljnik. Najverovatnije, ne.

Predsednik Nezavisnog drustva novinara Vojvodine (NDNV) Dimitrije Boarov za AIM objasnjava da se moralo pozuriti sa povratkom "Nezavisnog" na javnu scenu i politicki teren iako jos nije dovrsen proces reorganizacije, sanacije i izgradnje nove pozicije lista. On to objasnjava uveravanjima ("sa mnogih strana") da se praznina, koja je ostala u Novom Sadu posle privremenog gasenja "Nezavisnog", vrlo nezgodno poklopila, pre svega, sa politickom promenom; na vlast su dosle neke druge stranke, a ne ona vecita, socijalisticka. Te nove stranke su u izvesnoj krizi, i u Vojvodini se, ocigledno, stvari vrlo brzo menjaju i nema nove ravnoteze. U takvoj situaciji, napominje Boarov, beogradska glasila ne mogu dovoljno rafinirano, sa dovoljno poznavanja i sa dovoljno prostora da pokriju tekuce dogadjaje. To stanje on definise kao neku vrstu "gladi za informacijama" i glasilom koje bi sa nepristrasne pozicije ocenjivalo tekuca zbivanja.

Nepristrasnost

Slicno pise i u uvodniku novog broja "Nezavisnog": da su se za buducu sudbinu i dan kada ce se list ponovo pojaviti raspitivali "cak i od onih ciji su potezi cesto bili na udaru nase kritike", a da su "mnogi ljudi osetili koliko im znaci nase glasilo, tek kada su ostali bez njegove reci i otreznjavajucih analiza".

Kad je "Nezavisni" prestao da izlazi izgledalo je da u Novom Sadu i Vojvodini niko nema novca, volje ili interesa da mu pomnogne. Telefon je zbog duga bio iskljucen, ali je i tada Nezavisno drustvo novinara Vojvodine procenilo da prostora za plasman ovog lista na medijskom trzistu Vojvodine postoji uprkos velikoj konkurentskoj borbi i mnogobrojnim beogradskim glasilima koja citaoce traze medju, tradicionalo pismenim, gradjanima Vojvodine. Sada telefon radi.

Na vojvodjanskoj medijskoj sceni nije se, u medjuvremenu nista dogodilo: ambiciozni projekat nove gradske vlasti u Novom Sadu - osnivanje informativnog centra koji bi imao televiziju, radio i dnevni list - bacen je u senku unutarstranackih i medjustranackih razmirica oko sastava gradske vlade i, odnedavno i licnosti gradonacelnika. Nove novosadske novine danas izgledaju sasvim neizvesne, televizija takodje, a jedino sto ima neke sanse da, eventualno, pocne da radi je lokalni radio i za to je, po mnogim misljenjima, najzasluznija Marina Fratucan, novinarka koja bi trebalo da preuzme vodjenje ove radio-stanice i koja uporno obucava "neke nove klince".

Skupstina Vojvodine, koja se, jos cesce nego pre - ako je to uopste moguce - proglasava nenadleznom za bilo kakvo pitanje o Vojvodini, nedavno je u svom odboru za informisanje podelila komplimente drzavnim glasilima koje finansira ("Dnevnik", "Madjar so", "Hlas ljudu", "Ruske slovo"...) ne pomenuvsi ni jednom recju da su mandati glavnim urednicima "Dnevnika" i "Madjar soa" odavno istekli, sto znaci da socijalisticka vecina u pokrajinskoj vlasti nece menjati svoj rigidni stav prema informisanju Vojvodjana.

Kad je nestao "Nezavisni" ispostavilo se, ocenjuje Boarov, da na vojvodjanskoj drustvenoj sceni, a posebno u Novom Sadu, nema nedeljnika koji moze da zameni jedno borbeno, otvoreno i nepristrasno glasilo - koje, upravo zbog toga, nije mnogima bilo po volji.

Mucna praznina

"Ispostavilo se, medjutim, da je praznina koja je zacarila posle njegovog privremenog povlacenja, mnogo gora i od kritickog glasa. Praznina je upravo ono sto muci politicki zivot u Vojvodini mnogo vise i pada mnogo teze nego mnogobrojne nepravde i ponizenja. Zbog toga smo odlucili da se vratimo, mada nismo resili sve probleme oko normalnog funkcionisanja lista u promenjenim okolnostima" - pise Boarov u uvodniku "Nezavisnog" pod starim nadnaslovom "Koliko je sati". Kakva ce biti buducnost "Nezavisnog" tesko je proceniti.

"Nezavisno drustvo novinara Vojvodine se, na zalost, nalazi u jednoj, takodje specificnoj, situaciji" - objasnjava za AIM Dimitrije Boarov: "Sa jednog gotovo partizanskog nacina rada i organizovanja treba da predje na jedan organizovan rad na duzoj stazi. Tako da, sve u svemu, iako izlazimo sa ovim brojem lista jos ne mozemo da kazemo: to je ta nova formula 'Nezavisnog'".

Partizanski nacin je samo najslikovitiji opis cinjenice da su list su pre pet godina osnovali uglavnom novinari koji su se nasli na prinudnim odmorima ili bez posla; da je novine pripremala ekipa profesionalaca koji u njemu nisu mogli obezbediti egzistenciju; da se startovalo bez ikakvog obrtnog kapitala; da iza ove ekipe nikad nije stajala ni jedna politicka stranka, a list nije podrzavao ni jedan politicki ili privredni lobi; da je pomoc domacih i stranih fondacija bila daleko ispod realnih troskova izdavanja. U medjuvremenu, vecina novinara, morala je da potrazi i pronasla je stalno zaposlenje, uglavnom, u dopisnistvima beogradskih redakcijam. Od necega se mora i ziveti.

"Stvar je zapravo u tome sto je "Nezavisni" stvoren u vreme kada je razarajuci trijumfalizam jedne agresivne, ekspanzionisticke, nacionalisticke, neopopulisticke, sovinisticke, demagoske, antijugoslovenske (antivojvodjanske) politike bio u punom jeku - pa je list izdavan u gotovo hajduckim, odmetnickim, partizanskim uslovima. Samo da se sacuva tracak gradjanskog razuma, da se obeshrabrenim ljudima pokaze da ima i onih koji imaju petlje da javno govore ono sto misli vecina normalnih, obicnih ljudi. List tako utemeljen i pripreman gotovo besplatnim angazmanom clanova Nezavisnog drustva novinara Vojvodine, u vecito vanrednim okolnostima, nije, naravno, mogao imati redovnu organizaciju, redovne sluzbe, redovan tempo rada i redovne izvore prihoda i finansiranja".

Ovim objasnjenjem u uvodnom tekstu "Nezavisnog" D. Boarov najavljuje buducnosti lista i opravdava zurbu: "Sada kada mnogi govore ono sto je jos pre pet godina govorio 'Nezavisni' (zaboravljajuci, ponekad, da su se doskora plasili da to i procitaju u nasim novinama), list mora preci u normalnije uslove rada i poslovanja. Nezavisno drustvo novinara Vojvodine vec priprema vlasnicko prestruktuiranje lista, njegov novi izgled i osvezavanje novinarske postave, nesto moderniju koncepciju uredjivanja i organizacije, itd. Taj proces normalnog prilagodjavanja promenjenim okolnostima nije okoncan, no, morali smo da pozurimo da se vratimo u javni zivot Vojvodine i Novog Sada - upravo zbog toga sto 'djavo ne spava' i sto nas mnogi ljudi koji posmatraju tekuca politicka i drustvena zbivanja pitaju zasto sada cutite vi koji ste uvek govorili? E necemo cutati".

Milena Putnik (AIM)