MAKEDONSKI POLITICKI GALIMATIJAS

AIM, Skopje, 20.05.1997

Veoma burni period kroz koji prilazi Republika Makedonija i u kome se kao konstanta provlace narasle tenzije, nesigurnost, velike nejasnoce, pa se stanje, jednostavno, moze oceniti kao pravi politicki galimatijas, ipak u jednom svom pogledu donosi jasno izrazeno, i reklo bi se, esencijalno htenje i zelju svih politickih subjekata u zemlji. Naravno, i njenih gradjana. Naime, radi se o snaznoj i prekoj potrebi za prevremene, vanredne parlamentarne izbore, koje makedonska javnost dozivljava kao spas za sve svoje nedace i probleme, bilo da se radi o ekonomskim, politickim, ili uopste na drustvenom planu.

Naravno, kao i svaka vlast u svetu, i ova, koja trenutno vlada u Republici Makedoniji, a to je levoorientisani Socijaldemokratski savez, nevoljno gleda na izbore pre septembra 1998 godine, ali je silom prilike uvedena u opsto raspolozenje i opstepartiski i opstenarodni koncenzus za izrazavanje volje gradjana pre propisanog roka. Drugim recima, SDSM je jednostavno prinudjen da bar deklarativno da saglasnost za nove vanredne izbore, jer cak i on, ubedjen u svojoj imaginarnoj moci, strahovito oseca pritisak javnosti i politickih partija, koje svoje argumente za promenu strukture vlasti grade na negativnom bek-graundu vladajuce stranke i na saznanju da je aktuelna vlast ogrezla u kriminalu, korupciji, raznim aferama i, svakako, na saznanju o devastiranoj privredi, socijalnoj bedi najveceg broja stanovnistva, siromastvu, zastoju demokratskih procesa, beznadju i izgubljenih iluzija. Dosadasnji adut na koji je vlast igrala i kupovala poverenje naroda - mir u zemlji, stabilnost drzave i relativno povoljno vodjenje spoljen politike, odavno je potroseno i vise niko ne veruje u toj vrsti alhemije reci.

U tom smislu makedonski premier Branko Crvenkovski je vec otpoceo seriju susreta i razgovora s liderima opozicije, ali je vidje nego samo utisak da su ova dogovaranja proizvod zamisli i trika prvog ministra da dobije na vremenu, zavarivanje javnosti u svoje postene namere da je, eto, i njegova stranka za prevremene izbore, da pritom konsoliduje stanje u redovima SDSM i, eventualno, povrati izgubljeno poverenje medju glasacima. I zaista, vreme je u ovom trenutku nesto najskupocenije na politickoj pijaci u Makedoniji, jer ukoliko tajming izbora bude prema htenju opozicije, u tom slucaju postaje sasvim realna pretpostavka da ce sadasnja vlast ostati praznih ruku ili ce, u najboljem slucaju beznacajno participirati u makedonskom Parlamentu.

Verovatno iz tih razloga premijer ide na varijantu "zadovoljavanja" zelja svih politickih subjekata u Makedoniji, ili, drugim recima, planira susrete sa svim politickim liderima u zemlji (politickih formacija u Makedoniji ima preko cetrdeset). Kad obavi sve ove razgovore, pa zatim pokrene inicijativu za donosenje izbornih zakona, pa ona udje u proceduru, pa otvori se javna rasprava o njima, amandmanski se usoglase, pa raspisu se izbori, pripreme i tako dalje, vanredni izbori gube taj epitet i u najboljoj varijanti odrzali bi se najvise tri meseci pre redovnih. Do tad, verovatno tako kalkulise sadasnja vlast u REpublici Makedoniji, stvari u zemlji bi se poboljsali, negativne tenzije i ovo opste nezadovoljstvo elektorata bile bi amortizovane, nerascisceni racuni unutar partije bili bi sredjeni i s te pozicije SDSM bi startovala sa izglednim sansama i kao relevantni politicki faktor, sto, objektivno, to nije u ovom momentu, bar prema raspolozenju gradjana.

Medjutim, ostavimo nacas vlast u Makedoniji, koja, naravno, diktira ritam stvari i pogledajmo sto se desava u drugim partijama, onim sto tako uporno forsiraju izbore posle zavrsetka letnjih odmora. Dali su one zaista spremne za izbornu bitku ili je u pitanju samo kapric s kojim se provocira i nervira aktuelna vlast?

Nacionalisticka VMRO-DPMNE, inace druga partija u Makedoniji po realnoj snazi (u ovom trenutku mozda cak i prva), uitsak je, dobila bi odredjene, svakako, nezanemarljiv broj glasova, ali ne na osnovu svog programa, vizije za buducnost zemlje, ponudjenim resenjima za izlazak iz duboke ekonomske, politicke i moralne krize u Republici, vec zbog postojeceg animoziteta prema Socijaldemokratskom savezu i pomenutih kriminogenih radnji koji su potrosili kredit poverenja ovoj partiji. Ipak, poznavaoci politickih prilika u Makedoniji smatraju da nacionalni romantizam, radikalizam i bukacke strasti nisu dovoljni i ne mogu biti prevagnuti ispred saznanja da ova desnicarska partija nema resenja, ponajmanje ljudi koji bi se mogli uhvatiti u kostac s vec ogromnim ekonomskim i socijalnim probelmima kroz koje prolazi Republika Makedonija. Prema tome, VMRO-DPMNE sam, bez koalicionog partnera na izborima, skoro je sigurno, ne bi mogao osvojiti vlast, svejedno sto bi znacajno participirao u makedonskom Parlamentu. Otud cini se da i prepoznatljivi imidj i nacin komuniciranja s javnoscu, preko mitinga (kako je nedavno bio u Skopju) i drugih oblika "desavanja naroda" ima samo efermni ucinak i veoma providan cilj - politicki marketing. A, kad je vec rec o mitingu, na kome je prisustvovalo izmedju 20 i 30.000 ljudi, mora se reci da on bukvalno nije doneo nista novo, nista znacajnije, nikakve rezultate, pa s tim u vezi niti je morao biti odrzan. Pod istu kategoriju, znaci neproduktivnosti, mpze se podvesti i nedavni susret Crvenkovski-Georgievski, na kome je svako ostao na svome: lider VMRO-DPMNE je trazio ostavku Vlade i formiranje tehnicke vlade, kao i vec pomenuti zahtev za vanredne izbore septembra ove godine, dok je lider SDSM-a i aktuelni premier bio za rekonstrukciju izvrsne vlasti koju nikako da napravi i vanredne izbore u onom trenutku kada za to sazre vreme. Dalji detalji ovih razgovora nisu poznati, medjutim jedna spekulacija, a zasto ne i realnost zbog oportuniteta za obe partije i poznatog politickog pragmatizma, strahovito zaokuplja makedonsku javnost. Radi se, naime, o tome da bi ove dve partije mogle koalicirati, svejedno sto se ideoloske matrice nikako ne uklapaju, a to bi vec bilo nesto, ili precizno receno, izbori bi bili sasvim izvesni, reseni u korist ove neprirodne koalicije.

Sto se tice novoformirane Liberalno-demokratstke partije (izmesu nekadasnjih demokrata Petra Goseva i liberala Stojana Andova), cini se, bar u ovom trenutku, da ona nema vecih izgleda na izborima, ne samo zbog cinjenice da je apsolutno nespremna za njih, sto je uostalom i izjavio g. Gosev, vec i zbog jos uvek nesazrele svasti makedonskog glasackog tela za priklanjanje centristickoj politickoj opciji. Inace, da bi javnosti pokazali koliko su i oni zabrinuti za stanje, kao posledica lose vodjene politike vladajuce partije, i LDP trazi vanredne izbore u septembru ove godine, ostavku Vlade i formiranje neutralne vlade. Premijer Crvenkovski, naravno, i ovaj predlog odbija, pozivajuci se na Parlament ( u kome od 120 poslanika, 61 su pripadnici SDSM- a) i na njegovu odluku o tome kako ce se birati izvrsna vlast u RM.

Ovih dana se ocekuje da se premijer susretne i s liderom albanske partije u Makedoniji PDP i u ovom je trenutku zaista tesko prognozirati rezultat tog sastanka. Sigurno je, medjutim da ce Crvenkovski i ovog puta ostati dosledan svojim stavovima, dok ce se mozda celnik PDP-a Abdurahman Aliti (Abdurrahman Aliti) odlucivati izmedju podrske vladajuce stranke i dalje fluidne koalicije s njom, ili suprotno, pridruzice se stavovima opozicije. U svakom slucaju albanske partije, svakako zainteresovane za ucesce u vlasti, ipak najtacnije mogu proceniti svoje sanse na izborima, jer homogenom albanskom glasackom telu ni u snu ne pada na pamet da svoj glas da bilo kojoj politickoj formaciji u Makedoniji, osim za PDP, PDP-a i NDP. U ovom trenutku, smatra se, da je paznja ovih partija vise okrenuta prema broju parlamentaraca (planira se 140 poslanika) i prema izbornom modelu (planira se kombinirani vecinsko-proporcionalni model), dve vazne komponente za vecu zastupljenost Albanaca u najvisem zakonodavnom domu Republike Makedonije.

MILAN BANOV