PRITISCI SPOLJA OKO REALIZACIJA DOGOVORA O OBRAZOVANJU

Pristina May 19, 1997

Devet meseci posle potpisivanja Sporazuma Milosevic - Rugova, o normalizaciji obrazovaja na albanskom jeziku

"Sporazum o obrazovanju je propao, ali nije i sahranjen", izjavio je ovih dana jedan visoki funkcioner obrazovanja na Kosovu. Ovakav opis sudbine Dogoora Milosevic - Rugova samo je na prvi pogled kontradiktoran, jer u sebi sadrzi i konstataciju o propasti Dogovora, sto se tice aktuelne skolske godine, ali s druge strane taj iskaz tvrdi da ni albanska strana, niti ona srpska, nisu digle ruke od njega. Beograd podseca na Sporazum Rugova - Milosevic, svaki put kada zeli da medjunarodnoj zajednici pokaze cinjenice o njegovoj kooperativnosti. S druge strane na Konferencijama za stampu dr. Rugove, na bilo koje pitanje oko Sporazuma sledi odgovor da "se radi u tom pravcu". U svom poslednjem susretu sa novinarima on je bio nesto precizniji. Rekao je da do susreta grupe "tri plus tri", koja je trebala da se sastane u Pristini nije doslo, jer je "srpska strana zatrazila tajm aut", posrednik "Sent Edjidio" je bio zeuzet - "imao je neka posla", ali, rekao je Rugova da se nada da ce se do pocetka sledece skolske godine nesto promeniti. "Ukoliko ne dodje do toga, verovatno cemo preispitati situaciju", podvukao je on. I pored iskaza gospodina Rugove, cini se da ni srpska strana, ni ona albanska nisu ucinile neki veci napor u pravcu ubrzavanje realizacije potpisanog Dogovora. Ovo govori da su rezerve obostrane oko samog potpisivanja tog Sporazuma, a posebno oko njegove realizacije.

Oko srpkih rezervi, suvisno je govoriti u kontekstu ponovnog povratka predizbornom nacionalistickom kursu Milosevica. I otpori na pristinskom Univerzitetu, koji iskljucivo vode srpski kadrovi i nastavu pohadjaju studenti srpske nacionalnosti, prema normalizovanju nastave na albanskom jeziku kao da su iz godine u godinu sve jaci. Nisu nepoznati, posebno ovdasnjoj javnosti, javni nastupi rektora Radivoja Papovica, koji olako sve studente Albance naziva separatistima, koji su, po njemu, od Univerziteta u Pristini napravili "separatisticko gnezdo". Kada jedan univerzitetski profesor, poput Papovica, u sebi nosi negativnog naboja i prema samom albanskom jeziku, ovde se mnogi pitaju, sta uopste treba ocekivati od njegovih kolega profesora, a posebno buducih akademskih gradjana. Ono sto je najgore, posle atentata na Papovica, u kojem je zadobio teske povrede, ali po povratku na svoju funkciju, ubedjen da je to bio pokusaj Albanaca, kao da je postao jos odlucniji da na "njegov" Univerzitet ne sme da kroci niko ko ne priznaje ovu drzavu i srpski jezik kao zvanican i jedini. Kako ce u slucaju bitnih promena, srpski univerzitetski vrh uspeti da okrene "plocu" i prevazidje situaciju u koju je upao i svojom kratkovidoscu?

No, ne moze se reci da izvesnih rezervi nema i u albanskim politickim i obrazovnim krugovima. "Da bi se saznalo nesto relativno odredjenije oko rezervi u Pristini - kazu cinici

  • mozda ce biti potrebno da sacekamo memoare sadasnjih kosovskih

vodja". Ovakve komentare podhranjuju i pocetne rezerve na Kosovu, polazeci izmedju ostalog od javnog poziva albanskih funkcionera na Kosovu, da stvar ovo ovog Sporazuma "ne treba preuvelicavati"...

Bilo kako bilo, Sporazum je potpisan i on je jos uvek obavezujuci za potpisnike. Ono sto je potpisano ide ka normalizaciji funkcionisanja obrazovanja na albanskom jeziku, iako ne u potunosti, jer je dosta nejasnoca i enigmi. Medjutim, u susretima albansko - srpske grupe "tri plus tri", autorizovane za realizaciju Sporazuma, srpska strana je predlozila da se povratak Albanaca u univerzitetske objekte podeli u faze, mada se takva podela "po fazama" uopste ne spominje u tekstu Sporazuma. Mozda je ovaj rezervisan stav srpske strane bio dobro opravdanje za ovu albansku, da ne veruje u brzo sprovodjenje Sporazuma. Pitanje osnovnog i srednjeg obrazovanja bi se verovatno resilo mnogo pre, ali bez resenja za mlade studente, Albance, i to u "paketu", ne bi bilo ni mirnog sna za potpisnike i pregovarace u ime kosovskih Albanca. To iz razloga, sto oni i tako ne veruju Milosevicu, koji je doneo mnogo zla ovdasnjim gradjanima. I Fehmi Agani iz sastava kosovske trojke potvrdjuje ove prepostavke. Kaze da je ova ovoj podeli na faze "neprihvatljiv srpski predlog". No, ono sto mnoge moze iznanaditi je da dobro informisani izvori tvrde da o predlogu "za podelu u faze sporazuma Milosevic - Rugova, sa velikim obzirom govore i razni inostrani predstavnici, koji su u poslednje vreme cesto boravili u Pristini. Jedan diplomatski predstavnik, u razgovorima gde je bilo reci i o normalizovanju stanja u obrazovanju, tvrdi se, isao je toliko daleko da je cak postavio i sledece pitanje: "Zasto da se Papovic smatra losijim nego sto je to Statovci?", optuzujuci ih obojicu za ekstremizam.

Od ovakvih posetilaca Pristini, moze se cuti kao argument i veliki broj studenata u objektima Papovicevog Univerziteta - pominje se broj od vise od 10 hiljada studenata (Papovic tvrdi da ih ima 18 000) - kao realne prepreke za brzi povratak profesora i studenata Albanaca na katedre fakulteta Univerziteta u Pristini! (!?) Citav ovaj pritisak, doduse jos uvek je blag, i povezan je sa svojevrsnim pragmatizmom. Zasto da ne. "Uzmi sta mozes".

Iz albanskih izvora se doznaje da su precizirani i fakulteti koji bi, prema predlozima "srpske trojke", mogli da se odmah "uzmu", a to su oni iz domena ucenja takozvanih nacionalnih predmeta (jezik, knjizevnost, istorija, umetnost...). Dakle nista sa medicinom, pravima, matematikom, arhitekturom... U razgovoru sa clanovima "albanske trojke", moguce je cuti stav "da nema Albanca koji bi mogao da prihvati tako nesto, bez obzira na to odakle dolaze takvi predlozi", sto samo potvrdjuje postojanje pomenutih pritisaka.

Doduse, u Pristini ima sve vise glasova koji novostvorenu situaciju, a posle zahteva za podelu na faze procesa realizacije Sporazuma Rugova - Milosevic, to jednostavno nazivaju nastojanjima za "tetovizaciom" Univerziteta u Pristini. Cini se da postoji i velika bojazan od mogucih koncesija, u eventualnim ozbiljnijim pregovorima. U prilog ovome govori i izjava rektora albanskih studenata Ejupa Statovcija, koji je je podvukao da niko ukljucen u albansku pregovaracku grupu (u kojoj je pored akademika i univerzitetskog profesora Fehmi Aganija i profesor Abdulj Ramaj), ne predstavlja Univerzitet u Pristini. U situaciji kada je rektor Statovci u povremenom pa i javnom konfliktu sa Vladom kosovskih Albanaca Bujarom Bukosija, a isto tako i sa ljudima iz Rugovinog okruzenja, sa takozvanim sivim eminencijama, za koje se kaze da odlucuju o svemu, cini se da ce eventualna podela realizacije Sporazuma o obrazovanju u faze, zabeleziti i pocetak najvece unutaralbanske politicke krize na Kosovu.

AIM Pristina Mufail LIMANI