KRSENJE LJUDSKIH PRAVA

Iako se krsenja prava coveka u Sloveniji ne mogu uporedjivati sa krsenjem tih prava u raznim totalitarnim rezimima, u Sloveniji jos uvek postoji niz neresenih pitanja zbog kojih bi trebalo ovdasnju vlast zaboleti glava, a je nimalo ne boli.

Nikako nemojte odlaziti svojoj kuci po krompir i drugo povrce, jer vas to moze kostati drzavljanstva! Takvo naravoucenje bi moglo da se izvuce iz zivotne price vec dve decenije penzionisanog vojnog pilota M.K. koji stalno zivi u Sloveniji, a slovenacko ministarstvo unutrasnjih poslova tvrdi da ne zivi u toj zemlji. Sta se u stvari desilo?

U maju 1991. godine (mesec dana pre proglasenja slovenacke samostalnosti) gospodin M.K. je sa suprugom otisao u rodni kraj u BIH da pokupi sa hrpe zemlje koju su obradjivali nesto povrca i da ga doveze kuci, u Sloveniju. Njegova jedina "greska" je bila u tome da je napustio kucu za vreme Jugoslavije, a vratio se vec kada je bila proglasena slovenacka samostalnost i kada je vec postojala slovenacka granica. U BIH ga je naime zadesio pocetak rata na prostorima bivse SFRJ i zbog nedostatka dokumenata nije mogao pravovremeno da se vrati kuci. Ministarstvo unutrasnjih poslova Republike Slovenije je, uprkos svim tim cinjenicama i uprkos saznanju da M.K. ima u Sloveniji veliku porodicu, "utvrdilo" da gospodin M.K. ne zivi u Sloveniji.

To je samo jedna od mnogih slicnih prica pripadnika naroda i narodnosti iz drugih republika nekadasnje Jugoslavije, a pogotovu ljudi (drugih kao i slovenacke nacionalnosti) koji su nekada radili u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Iako je proslo od sukoba izmedju slovenacke teritorialne odbrane i tadasnje JNA skoro sest godina, u slovenackoj drzavnoj administraciji jos uvek postoje ljudi, koji ozbiljno ometaju osnovna prava ljudi koji su bili ne svojom voljom uvuceni u ondasnji ratni sukob. Njihove probleme vec nekoliko godina prate dve organizacije za ljudska prava - nevladina organizacija Helsinski monitor pod rukovodstvom Neve Miklavcic-Predan, koja je bila prva organizacija u Sloveniji koja je pruzila pomoc toj kategoriji stanovnika Slovenije, i Ured cuvara ljudskih prava Ivana Bizjaka, koji je postavila i imenovala vlada. I jedni i drugi upozoravaju na cinjenicu da je u Sloveniji najvise krsenja kod podele drzavljanstava, problematike stranaca, oko stanova bivse JNA i kod isplacivanja penzija.

Glavni problem je svakako neosnovano odbijanje molbi za drzavljanstvo. Mnogi ljudi su zbog visegodisnjeg cekanja na resenje njihove molbe izgubili posao, a time su ubaceni u zacarani krug bez izlaska. Naime, prema slovenackom zakonodavstvu covek koji nema zaposlenje odnosno, onaj koji ne moze da se izdrzava svojim radom ne moze da dobije drzavljanstvo. Desava se da je lakse dobiti drzavljanstvo nekom strancu koji je nedavno doselio u Sloveniju nego onima koji u njoj sami ili sa svojim porodicama zice vec decenijama. Najgore je onima za koje se tvrdi da su "ucestvovali u agresiji na Sloveniju". Ispod te terminologije moze da se strpa svasta. Naime, ministarstvo unutrasnjih poslova je u proslim godinama utvrdjivalo odgovornost za ucestvovanje u vojnim sukobima sa JNA na vrlo cudne nacine. Mnogi svedoci bili su anonimni i sve je vise licilo na svedocenja u stilu traceva, a ne argumentovanih dokaza. Sudovi, pa cak i Vrhovni sud Republike Slovenije su prvih par godina potvrdjivali maltene sve sto su dobili od policije. Veliki pritisak organa za postovanje ljudskih prava kao i dela slovenacke javnosti prekinuo je tu praksu, tako da se sada sve cesce ponistavaju razne odluke Ministarstva unutrasnjih poslova.

Ali drzavljanstvo nije jedini problem. Problem su i sva socialna i ekonomska prava novih stranaca u Sloveniji. Slovenija njihov status nije uopste sistemski resavala, iako bi to bilo potrebno. Mnogi Hrvati, Srbi i Crnogorci, Makedonci, Muslimani, Jugosloveni, Albanci.... u Sloveniji zive vec nekoliko decenija, ali nisu avtohtono stanovnistvo, pa prema tome ne mogu imati status manjina. Oni koji su ovde ostali posle raspada Jugoslavije i nisu izkorisitili (nisu hteli ili nisu mogli) ponudu nove slovenacke drzave da mogu relativno jednostavno dobiti drzavljanstvo i sva druga potrebna dokumenta, imaju danas probleme. Mnogi su izbrisani iz regisara stalnog stanovnistva, mnogima su upravni organi cak oduzimali i unistavali dokumenta, tako da su neki od tih ljudi cak gubili stalni boravak, a time i pravo do penzije ili do socialnog osiguranja. Mnogi, koji jos do sada nisu mogli srediti pitanje dozvole za stalni boravak u Sloveniji kao stranci, u tome ne uspevaju zbog toga jer se birokratija ministarstva unutrasnjih poslova kod dodelivanja dozvole za stalni boravak drzi kriterijuma koje vaze za dobivanje drzavljanstva, sto jetotalno u suprotnosti sa pamecu kai i medjunarodnim normama. Dolazilo je jos do jednog absurda, na koji upozarava i cuvar ljudskih prava Ivan Bizjak. Slovenacka administracija je mnogima cvrsto obecavala da ce dobiti drzavljanstvo kada ce doneti potvrdu da nisu vise drzavljani neke druge zemlje (recimo, Srbije, Hrvatske, BIH...). Neki koji su to i uradili ostali su bez ijednog drzavljanstva, jer im Slovenija, uprkos obecanju, nije dodelila svoje drzavljanstvo. U administraciji su to obrazlagali navodnom promenom propisa za vreme procedure prosioca.

Naredni problem su vojni stanovi, o cemu smo u AIM vec pisali nekoliko puta. Posle osamostaljenja Slovenije stanove bivse JNA preuzelo je najpre ministarstvo odbrane. To ministarstvo je posle pravilo najvise problema ljudima (Slovencima i pripadnicima drugih naroda), koji su dobili stanarsko pravo od JNA za vreme moratorijuma i pre njega. Pri tome je zanimljivo, da su neke izbacivali iz stanova, dok su druge ostavljali na miru. Po kojim kriterijuma se to radilo i jos se radi, ne zna se ni danas. Tako jos oko 700 porodica porodica zivi u potpunoj pravnoj, a time i u egzistencialinoj nesigurnosti. Nesreca je naterala te ljude da se organizuju i da ce verovatno traziti svoja prava kod Evropskog suda za ljudska prava, sto Sloveniji u sadasnjem razdoblja uklucivanja u Evropu nece doneti bas mnogo pozitivnih bodova. Slovenackim vlastima bi - barem zbog toga ako ih vec ne brine sudbina dela njihovih stanovnika - razresenje tih problema trebalo biti u interesu. Ali za sada ne izgleda da bi se zbog njih nesto posebno uzbudjivali. Verovatno ce biti tada, kada ce vec boleti glava, mnogo teze izleciti glavobolju.

Janja Klasinc, AIM