KAD SE BABA UDAJE

"Trepca" nasla svog partnera

Kada je skoro pre mesec dana potpisan Ugovor, nekada poznatog evropskog giganta "Trepca" sa grckom korporacijom "Mytilineos", vredan 519 miliona dolara, privredna javnost je to prokomentarisala kao, pre svega, politicki Ugovor bez ikakvog finansijskog efekta. Izbori u Srbiji su na pragu, i "Trepca" je svih ovih godina bila u prvom planu upravo u ovakvim situacijama. Ako u predizbornim kampanjama njene kapacitete nije posetio Slobodan Milosevic ili njegovi najblizi saradnici, onda se pricalo o nekim "cudotvornim" finansijskim injekcijama, koje ce obezbediti pocetak uspesne proizvodnje i ponovno vracanje ovog privrednog kolosa u sam evropski i svetski vrh. Naravno, do sada nikada nije data prava procena o tome koliko bi za normalno funkcionisanje bilo potrebno miliona nemackih maraka ili dolara. Pretpostavlja se da se to izbegavalo kako se ne bi unela prava panika medju radnicima Kosova, cije porodice jos uvek zive u nadi da ce opet biti kao nekada. Jer, kada bi se i prikazale cifre, pretpostavlja se sa sest ili sedam nula, sadasnja srpska Vlada ne bi bila u stanju da toliki novac obezbedi. Zato se sadasnji srpski vrh zarad uglavnom medijskog pokrica, najcesce odlucuje za neke manje sume, koje bi obezbedile tek neki dan proizvodnje. Neisplativim se pokazala i ideja o uvozu koncentrata olova i cinka. Radnici, uglavnom srpske nacionalnosti, mesecima nisu primali i tako simbolicne licne dohodke, a svaki pokusaj strajka vesto je prikrivan od strane aktuelnog rukovodstva. Uostalom, zbog svega ovoga, gradjane Kosova i Srbe i Albance i te kako zanima sta je u pozadini najnovijeg Ugovora "Trepce" sa grckim partnerom "Mytilineos".

Sadasnji generalni direktor Novak Bjelic je na Konferenciji za stampu u Privrednoj komori Kosova rekao da ce ovaj uvozno - izvozni aranzman omoguciti "uposljavanje trecine "Trepcinih" kapaciteta". Bjelic je najavio da ce prema Ugovoru "Trepca" biti u obavezi da u narednih pet godina grckom partneru isporuci robu u vrednosti od 350 miliona dolara, a kompanija "Mytilinos" ce "Trepci isporucivati koncentrat olova i cinka u vrednosti od 150 miliona dolara, kao i raznu rudarsku opremu i rezervne delove u visini od 19 miliona dolara. "Kao trajni kapital ulozen na pet godina, grcki partner ce "Trepci" dati robe u vrednosti od 16,5 miliona dolara", takodje je istakao Bjelic. Mada na prvi pogled ovo izgleda kao konacno jedan dobar poslovni potez, mnogo je privrednih strucnjaka koji misle drugacije. Tako su se ovih dana u beogradskim sredstvima informisanja oglasili profesori na rudarsko - geoloskom fakultetu, Slobodan Trajkovic i Jovo Pejcinovic, inace nekada zaposleni u "Trepci", upozoravajuci da se ovim Ugovorom ne samo nista ne dobija "vec zemlji donosi i velike materijalne gubitke i ekolosku katastrofu. Cifra od 519 miliona dolara nije vrednost posla, kao sto je predstavljeno, vec vrednost metala iz uvezenog koncentrata. Posto Grci nemaju dovoljno koncentrata, oni ga kupuju na svetskom trzistu, uglavnom u Latinskoj Americi i to ne najboljeg kvaliteta. Prema ovim brojkama o vrednosti metala, rok od pet godina, na koliko je sklopljen Ugovor, ispada da bi "Trepca godisnje trebalo da proizvede metal u vrednosti od 104 miliona dolara, sto je gotovo nemoguce, kazu dvojica strucnjaka. Nezadovoljstvo kosovskih Albanaca zbog potpisivanja ovog Ugovora je jos vece. U njemu se vidi politicki i propagandni efekat, nikako ne i ekonomski.

Posto je grcke privrede odobrila 90 miliona dolara kredita Crnoj Gori, sto je naljutilo Milosevica, potpisivanjem Ugovora sa "Trepcom", Grcka je pokazala da nije zaboravila ni "bracu" iz Srbije i da nije okrenula ledja Milosevicu, kako je na prvi pogled izgledalo. Kosovski eksperti se, medjutim, bave analizama da li je "Trepca" u stanju u kojem jeste, u prilici da realizuje ovaj Ugovor? Istina je, smatraju oni, da je ovaj gigant nesto malo pogodjen sankcijama, ali najveci udarac joj je zadao sam Milosevicev rezim, uskracivanjem prava na rad svim Albancima, koji su tamo decenijama radili, zbog suprotstavljanja ustavnim promenama, koje su uskracivale autonomni status Kosovu. Dakle, "Trepca" je suocena, sa osnovnim problemom - nedostatkom radne snage i potrebom svezeg finansijskog kapitala. Podaci poznati javnosti, pokazuju da tamo jos nema proizvodnje ili, bolje receno, sa "takvim obimom proizvodnje, ne mogu se podmiriti ni troskovi struje", kaze Burhan Kavaja, bivsi direktor rudnika "Stari trg", koji je takodje isteran s posla nakon pomenutog protesta rudara.

Otezavajuca okolnost je sto ni ovogodisnji start "Trepce" ne daje nikakve znakove oporavka. Cestim pokusajima aktiviranja visokih peci, topionice i elektrolize, samo su se stvarali troskovi. Kao ilustracija, govori cinjenica da je pec u metalurgiji cinka upaljena krajem januara ove godine, da bi bila ugasena nakon samo dve nedelje. Razlog - nedostatak koncentrata. Ni rudnik "Stari trg" nije radio u januaru, a februara je izvadjeno tek 12 508 tona rude, od 46 000 koliko je bilo planirano, sto je upola manje u odnosu na isti mesec prosle godine. Sve Trepcine flotacije, tokom cetiri meseca, metalurgiji cinka su isporucile 3 650 tona koncentrata. To je jedan od razloga sto je januara meseca proizvedeno tek 1 040 tona metala, a februara svega 1. 205 tona.

Ovaj nivo proizvodnje je najbolji argument, kojim se vidi u kojem se stanju nalazi ovaj gigant. Mesecna proizvodnja je ispod svakog minimuma, jer kapaciteti ovog giganta godisnje mogu da proizvedu 175 tona olova i 80 tona cinka, za sta je potrebno obezbediti 271 800 tona koncentrata. Primera radi,

1. godine iz svih trepcinih rudika izvadjeno je blizu 2,2 miliona tona rude, 72,4 miliona tona olova i skoro toliko cinka. Nakon devet godina izvadjeno je nesto vise od 72 hiljade tona rude, a proizvedeno 2 347 tona olova i 2 810 tona cinka. Karakteristicno je da 1995. godine proizvodnje nije ni bilo, dok je prosla godina protekla u pokusajima da se aktiviraju kapaciteti i da se obezbedi potrebna radna snaga. Koliko se uspelo u tome govore izlozeni proizvodni rezultati.

Ono sto je uporedo sa radnom snagom neophodno su finansijska sredstva. Primera radi, samo za "Stari trg", procenjuje se da je neophodno obezbediti 60 miliona dolara obrtnih sredstava. Bez obzira na transformacije koje su primenjivane u Trepci, gde je drzava Srbija najveci deonicar, nije obezbedjen svez kapital, kako bi se prevazislo najteze stanje u istoriji.

I pre dve godine je sa grckom firmom potpisan je Ugovor u vrednosti od 50 miliona dolara, ali je posle niza pokusaja da se nesto pokrene sve propalo, jer proizvodnja nije ni krenula. Pokusalo se i sa grckim koncentratom, koji je transportovan preko Bara, ali je sam transport bio skuplji od same proizvodnje.

Poput svojih beogradskih kolega i Burhan Kavaja je iznenadjen amaterizmom sadasnjeg rukovodstva "Trepce", koje je potpisalo sporazum sa Grcima. "Sve do 90-te godine, "Trepca" nikada nije imala saradnju sa nekom od grcih firmi. Mi na Grcku nismo racunali kao na ozbiljno trziste, jer je ona veliki potrosac metala, a i retko se pojavljivala na medjunarodno trziste sa cinkom ili olovom, obezbedjenim iz drugih zemalja. Zato je ovaj ugovor sa "Mytilineosom" tesko sprovodljiv, a njegov znacaj je u tome sto "Trepci" obezbedjuje finansijska sredstva, kako bi podmirila ranije obaveze i zbog rezervnih delova, neophodne za izvodjenje rudarskih radova, u iznosu od 19 miliona dolara. Ova suma nije za podcenjivanje, ali treba reci da je Trepca unistena i nije spremna za novi brak", kaze Burhan Kavaja.

Ovaj Ugovor nije ostao nezapazen ni u politickim krugovima Kosova. Lider ovdasnjih Albanaca Ibrahim Rugova je u razgovoru sa novinarima podvukao: "Skrecemo paznju grckoj firmi "Mytilineos" da je sklopila ugovor sa instaliranim srpskim rukovodstvom u "Trepci" i svaki takav Ugovor, koji se potpisuje bez odobrenja legitimnog rukovodstva bice nistavan. Trazimo od grcke Vlade da ne dozvoljava takve ugovore, jer oni otezavaju stanje na Kosovu i uticu na inace dobre odnose sa Grckom".

I albansko rukovodstvo "Trepce" koje je isterano pre sedam godina, analiziralo je novo stanje u ovom Kombinatu i ocenilo da "potpisivanje Ugovora sa "Mytilineosom" predstavlja politicki marketing za trenutno stanje u Srbiji. Ovaj Ugovor je u suprotnosti sa medjunarodnim konvencijama i sa posebnom Rezolucijom parlamenta najviseg rukovodstva Republike Kosova, u kojoj se kaze da prirodna bogatstva Kosova pripadaju samo narodu koji zivi na Kosovu. Ugovor je jos jedna provokacija. Zato trazimo od grcke Vlade da ga stavi van snage", porucilo je bivse albansko rukovodstvo "Trepce". Rudari Albanci koji su vec godinama na ulici, okupljeni u svoj sindikat kazu: " Ovaj Ugovor nije obaveza za nas, kao deonicare Trepcinog kapitala i njega smatramo nezakonitim. Transformacija rudnika u Starom trgu, izvrsena 1990 godine, bazirana je na zakonima bivse Jugoslavije, po kojima smo mi rudari najveci suvlasnici ovog rudnika".

I oko ovog Ugovora se sukobljavaju dve krajnosti: ona srpska, puna ubedjenja da saradnja sa grckom firmom u perspektivi treba da bude avansirana, ali i ona albanska - koja smatra da je tesko ocekivati pozitivan ishod, jer je Ugovor saklopljen u trenutku kada se ocekuje resavanje kosovskog problema, pri cemu nisu uzeti u obzir ni interesi vecinskog albanskog stanovnistva na Kosovu.

AIM Pristina Ibrahim REXHEPI